U organizaciji Kulturnog Centra Vršac, dana 13.12.2024. godine od 20 časova, u sali na 5. spratu Poslovne kule Centra Millennium, biće prikazan drugi film u okviru manifestacije „Noć srpskog filma“. Ova manifestacija se nastavlja projekcijom filma ,, ČUVARI FORMULE  ''.

Ovaj događaj predstavlja jedinstvenu priliku za ljubitelje domaće kinematografije da uživaju u kvalitetnom filmu, ali i da doprinesu humanitarnom činu.

Ulaz je slobodan, ali posetiocima je omogućeno da, umesto plaćanja karte, učestvuju u humanitarnoj akciji.

Sav prihod od donacija biće usmeren za lečenje Stefana Đukića, mladog momka kojem je neophodna pomoć u borbi za ozdravljenje.

Projekcija filmova u okviru ove manifestacije ne služe samo za potsećanje na bogatstvo domaće kinematografije, već i kao način da se pomogne onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Unija studenata Vršac poziva sve da dođu i podrže ovu važnu humanitarnu akciju, kao i da uživaju u neverovatnoj atmosferi koja će sigurno vladati tokom večeri.

Plakat filma ,, ČUVARI FORMULE  ''

Izvor teksta: FB/Kulturni Centar Vršac

Izvor fotografije: FB/Kulturni Centar Vršac

Humanitarna projekcija filma ,, LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM '' u organizaciji Kulturnog Centra Vršac

U organizaciji Kulturnog Centra Vršac, dana 12.12.2024. godine od 20 časova, u sali na 5. spratu Poslovne kule Centra Millennium, biće prikazan prvi film u okviru manifestacije „Noć srpskog filma“. Ova manifestacija će početi projekcijom filma ,, LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM ''.

Ulaz na sve projekcije u okviru ove manifestacije je slobodan.

Međutim, značaj ovog događaja nije samo u prikazivanju filmskih ostvarenja, manifestacija ima i humanitarni karakter, jer će sva sredstva prikupljena tokom projekcija biti donirana za lečenje Stefana Đukića, mladog čoveka koji se bori sa teškom bolešću.

Unija studenata Vršac ovim putem poziva građane, sve ljude dobre volje da se odazovu ovom pozivu i da svojim prisustvom podrže ovaj značajan događaj, koji spaja ljubav prema filmu i humanitarni rad.

Plakat filma ,, LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM ''

Izvor teksta: FB/Kulturni Centar Vršac

Izvor fotografije: FB/Kulturni Centar Vršac

Autor članka: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik Portala Unije studenata Vršac

Ako i dalje niste našli način kako se izboriti sa vrućinom, a niste od onih koji piju koktele na plaži ispod palme... Ne brinite, uvek se može naći nešto što će vas zabaviti. Vidimo se u gradu!

Kultura

Kulturni centar

Sreda 09. avgust u 19:00h

Igrana predstava za decu "Lepotica i maskirani princ" u Muzičkom paviljonu.

Četvrtak 10. avgust u 19:30h

Kulturni centar Vršac u saradnji sa Ruskim domom u Beogradu organizuje izložbu "Ruski dom: juče, danas, sutra" u Domu vojske.

Zabava

Petak 11. avgust 22:00h
Klub Izazov: Noćno penjanje - Dj Mihajlo

Subota 12. avgust 22:00h
Klub Izazov: Party on the hill - Dj Branislav Bakota

Petak i subota 11. i 12. avgust
Rock Village, Banatski Sokolac

Ovoga puta vam preporučujemo istorijske filmove koje morate pogledati! Da li vi imate neku preporuku za nas?

1. “Hrabro srce” (Braveheart) je poluistorijski, polumitološki film iz 1995. godine.
Radnja filma se dešava u Škotskoj, u 13-tom veku. Vilijam Valas (Mel Gibson) je poveo svoj narod u borbu protiv tiranske vlade engleskog kralja Edvarda I (Patrick McGoohan), koji je engleskom plemstvu dao pravo "Prima Nocta", po kom imaju pravo da sa svakom mldom provedu prvu noć. Škoti nisu ni malo zadovoljni engleskim osvajačima, ali im fali odlučan vođa da im se odupru. Valase je, svojom hrabrošću i odbranom svog naroda, kao i napadima na Engleze, od sebe napravio legendu.

2. "Spašavanje vojnika Rajana" (Saving Private Ryan) je akciona drama iz 1998. godine.
General Marshall informisan je o velikoj tragediji koja je zadesila porodicu Ryan. Tri sina nesretne majke poginula su u ratu, o čemu će uskoro biti obaveštena. General saznaje kako postoji i četvrti sin, takođe vojnik koji se nalazi u Francuskoj, duboko iza neprijateljskih linija. Nakon ovog saznanja učiniće sve ne bi li pronašao Jamesa Ryana (Matt Damon). U centru radnje je kapetan Miller (Tom Hanks) i njegova jedinica čiji zadatak je pronaći jedinog preživelog Ryana i vratiti ga kući.

3. "Linkoln" (Lincoln) je istorijska drama iz 2012. godine.
Američki građanski rat je pred kraj 1864. i početkom 1865. pred završetkom. Konfederacijske države su toliko oslabljene da su odlučile krenuti sa pregovorima o predaji. Predsednik Abraham Linkoln (Daniel Day-Lewis), koji je nedavno ponovo izabran, je hteo zabraniti ropstvo ustavom. Senat je taj amandman odobrio još u aprilu 1864. Kako bi se to potvrdilo, potrebna je dvotrećinska većina u predstavničkom domu. Međutim, upravo tu, ali i unutar sopstvenog kabineta, Linkoln nailazi na žestoki otpor. U predstavničkom domu još uvek vladaju rasističke predrasude, dok su u kabinetu ljudi spremni zadržati ropstvo samo da bi se rat što brže završio. Linkoln i njegovi pomoćnici pokušavaju raznim merama preokrenuti takve stavove kako bi stekli što više glasova za ukidanje ropstva, katkad čak i pritajenim potkupljivanjem.

4. "12 godina ropstva" (12 Years A Slave) je istorijski film iz 2013. godine.
Radnja je smeštena u doba tek pred početak američkog građanskog rata. Solomon (Chiwetel Ejiofor) je slobodan čovek crne puti koji radi kao muzičar u Njujorku. Nakon primamljive ponude za posao odlazi iz Njujorka na dve nedelje, ali biva otet, prodat u roblje i poslat na plantažu u Nju Orleans. Tada počinje njegova borba za slobodu i povratak porodici. Njegov prvi vlasnik je savesni hrišćanin Ford (Benedict Cumberbatch) koji se prema njemu ophodi sa poštovanjem, ali nakon problema sa jednim od nadglednika Solomon se premešta kod Epsa (Michael Fassbender), nemilosrdnog robovlasnika koji je ekstreman u svojim zahtevima i nasilju prema robovima.

5. "Šindlerova lista" (Schindler’s List) istorijska drama i biografija i Oskaru Šindleru iz 1993. godine.
Oskar Šindler (Liam Neeson) je član Nacional Socijalističe partije i biznismen koji se odmah po osvajanju Poljske seli u Krakov kako bi pokušao da iskoristi situaciju i došao do bogatstva. Pošto nije znao mnogo o vođenju posla, blisko sarađuje sa Icakom Šternom (Ben Kingsley), koji ima veze u jevrejskom biznis veću. Uz pomoć svog šarma, ali i mita on obezbeđuje razne povlastice i zapošljava Jevreje jer njih i ne plaća, već samo potplaćuje SS oficire da zažmure kada treba.

6. "Lorens od Arabije" (Lawrence of Arabia) je avanturistička drama iz 1962. godine.
Ovaj film se bavi podvizima većih-od-života T.E. Lorensa (Peter O'Toole), oficira Britanske vojske u službi na Bliskom Istoku tokom Prvog svetskog rata, koji je, prema jednom svedoku, "bio pesnik, učenjak i moćni ratnik". Radnja filma počinje 1935. godine, sa prologom koji prikazuje Lorensovu smrt u saobraćajnoj nesreći, posle koje sledi njegova sahrana. Vreme se zatim pomera više od 20 godina unazad, i selimo se u Kairo, gde se Lorens sprema da krene u najveću avanturu u svom životu. Njegov komandujući oficir naređuje mu da uđe u pustinju i ostvari kontakt sa beduinom princom Fejselom (Alec Guiness), koji je saveznik Britanaca u borbi protiv Turaka. Ono što sledi nije samo pregled događaja kako je Lorens postao krucijalna figura u arapskom revoltu protiv Turaka, već je i skoro-šekspirovski uspon i pad njegovog lika.

7. "Gandi" (Gandhi) je biografski film iz 1982. godine.
1893. godine, Gandi je izbačen sa južnoafričkog voza jer je bio Indijac i putovao je prvom klasom. Gandi shvata da su zakoni protiv Indijaca i odlučuje da pokrene nenasilni protest za prava svih Indijaca u Južnoj Africi. Nakon brojnih hapšenja i neželjene pažnje sveta, vlada je konašno popustila i prihvatila zakone za Indijce, ali ne i za crnce iz Južne Afrike. Nakon ove pobede, Gandi je pozvan nazad u Indiju, gde je sada smatran za nacionalnog heroja. Pozvan je da se uključi u borbu za nezavisnost Indije od Britanske imperije. Gandi prihvata i pokreće nenasilnu kampanju u kojoj Indijci neće sarađivati sa Britancima. Postoje neki zastoji, kao što su nasilje nad pobunjenicima i Gandijev pritvor. Ipak, kampanja je privukla veliku pažnju i Britanija se suočila sa velikm pritiskom javnosti.

8. "Kraljev govor" (The King’s Speech) je biografski film iz 2010. godine
London, tridesete godine 20. veka. Britanski princ Albert (Colin Firth), vojvoda od Jorka, suočen je s velikim problemom, naime, muca od detinjstva kad je u većem društvu i pri javnim nastupima, što stvara loš utisak o njemu kao pripadniku kraljevske porodice. Zbog mucanja jedva održi govor 1925. godine za Britansku izložbu na stadionu Vembli u Londonu. Njegova supruga (Helena Bonham Carter), želeći da mu pomogne, očajnički obilazi psihijatre i logopede, dok jednog dana ne naleti na Lionela Louga (Geoffrey Rush), uglednog australijskog specijalista koji živi i radi u Londonu. Malo po malo, doktor i pacijent krenu u rešavanje problema, ne bi li se pacijent napokon opustio i pronašao uzroke svoje bolesti.

9. "Ben Hur" (Ben Hur) je istorijski film iz 1959. godine.
Juda Ben-Hur (Charlton Heston) je imućni jevrej i plemenit čovek iz Jerusalima za vreme rimske imperije u 1. veku. Broj rimskih legija se povećava u Jerusalimu i tada u grad dolazi stari Judin prijatelj Mesala (Stephen Boyd), koji je bio u Rimu dugo godina i koji je u međuvremenu postao vojni zapovednik. Obojica su srećni što se sreću nakon toliko godina, ali zaključuju da imaju različita mišljenja o Rimskom carstvu. Juda želi da Rimljani odu iz Judeje, dok Mesala misli da rimljani treba da vladaju Judejom kao i do sada. Tokom parade za doček guvernera, sa Judine kuće otpadne deo starog krova i zamalo ubije važnog gosta. Iako je Mesala znao da je u pitanju nesrećni slučaj, on okrivi Judu zajedno sa majkom i sestrom za pokušaj ubistva. Judu pošalje u roblje, a njegovu majku i sestru u zatvor.

10. "Hitler: Konačni pad" (Downfall/Der Untergang) je istorijski film iz 2004. godine.
U aprilu 1945. godine Nemačka stoji na ivici poraza dok Sovjetska armija opkoljava sa zapada i juga. U Berlinu, glavnom gradu Trećeg Rajha, Adolf Hitler (Bruno Ganz) proglašava da će Nemačka ostvariti pobedu i naređuje generalima i savetnicima da se bore do poslednjeg daha. Ovaj film istražuje poslednje dane Rajha, gde nemački lideri napuštaju voljenog Firera, samo da spasu svoje živote, dok su drugi i dalje verni. Hitler se pretvara u paranoičnog čoveka, punog optimizma u jednom trenutku i depresivnog u drugom. Kada je kraj konačno došao, i kad se Hitler ubio, ono što je ostalo od vojske mora naći način da zaustavi ubijanje i da se preda.