Vršački ljubitelji umetnosti imaće priliku da u petak, 30. maja, uživaju u prvoj samostalnoj izložbi Filipa Daćevca.

Ovaj perspektivni slikar studira na Učiteljskom fakultetu u Vršcu, a inspiraciju nalazi u radovima samoukog engleskog umetnika Gaja Deninga (Guy Denning). 

U petak će prvi put biti prikazan celokupan raznoliki opus ovog mladog vršačkog umetnika, a otvaranje izložbe je u 19h, u Domu omladine Vršac.

Nakon katastrofalne poplave koja je pogodila Srbiju, vršački studenti i studenti timočkog kraja koji studiraju u Rumuniji krenuli su u akciju združenim snagama, sa ciljem da pomognu ugroženom stanovništvu. 

U Temišvaru je prikupljana pomoć na više načina: 
- Studenti su donirali krv, jer su kao nadoknadu dobijali bonove za kupovinu hrane i drugih neophodnih stvari za ljude pogođene poplavom; 
- Organizovana je akcija tokom koje su ljudi koji su bili u mogućnosti donirali humanitarnu pomoć u vidu odeće, obuće, ćebadi, hrane i novca;
- Deo studenata je gradom delio flajere i lepio postere sa ciljem da objasni razmere štete u Srbiji i načinom na koji je moguće pomoći; 
- Organizovana je humanitarna žurka čiji je prihod doniran u svrhu sanacije posledica ove elementarne nepogode.

- Nezavisno od Vlade Rumunije i crkve koje uveliko prikupljaju pomoć, studenti su se organizovali i pokušali da pomognu onima koji su u poplavi izgubili sve. U domu smo odredili sobu gde se mogu ostavljati donacije, a mnogi su se odazvali i donosili pomoć - navodi studentkinja iz Temišvara koja je učestvovala u akciji. 
Ona dodaje i da su kolege sa fakulteta koje nisu iz Srbije doprinele u velikoj meri da ova akcija uspe, a prikupljanje pomoći će, prema njenim rečima, biti nastavljeno.

Sve donacije i prikupljena sredstva biće dostavljena Crvenom krstu u Vršcu.

Rektorski kolegijum Univerziteta u Beogradu odlučio je da se sve nastavne aktivnosti na fakultetima u prestonici odlažu za nedelju dana, zbog elementarne nepogode koja je pogodila Srbiju. 

U poslednjih nekoliko dana studenti neumorno volontiraju i pokušavaju da pomognu koliko god mogu da se razmere ove prirodne katastrofe umanje. Bez prestanka pomažu u zbrinjavanju evakuisanog stanovništva, učestvuju u prikupljanju humanitarne pomoći i punjenju džakova peskom, kako bi se oni mogli dopremiti na sva neophodna mesta, a nemali broj je i otputovao van Beograda, najviše u Šabac i Sremsku Mitrovicu, da bi se priključio meštanima koji podizanjem nivoa nasipa pokušavaju da spreče izlivanje Save.

Rektor Univerziteta u Beogradu, Vladimir Bumbaširević, rekao je za Tanjug da je, uzevši u obzir vanrednu situaciju zbog poplava, uvažen zahtev Studentske konferencije univerziteta Srbije da se nastava (uključujući i predispitne obaveze) ne održi u narednih sedam dana. 

Veliki broj volontera pripada studentskoj populaciji, tako da će im oslobađanje od obaveza na fakultetu omogućiti da se još više posvete pomaganju onima kojima je to trenutno najpotrebnije.

Crveni krst Vršac ovog vikenda, 17. i 18. maja, organizuje akciju prikupljanja pomoći za ljude iz područja pogođenih poplavom.
Akcija će biti održana u prostorijama Crvenog krsta, u Zmaj Jovinoj 9, u subotu i nedelju od 10 do 19 časova. Kao donacije potrebne su pijaća voda, konzervirana hrana, odeća i obuća (svih veličina), ćebad i sl. 
Crveni krst Vršac možete kontaktirati na broj 066/459-853, putem njihove fejsbuk stranice (https://www.facebook.com/OTJCKVS?fref=ts) ili na imejl adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. . 

Ukoliko niste u mogućnosti da lično donirate nešto od potrebnih stvari, ugroženim licima možete pomoći i novčanom donacijom putem SMS poruke. Broj je 1003, važi za korisnike svih mreža, a cena je 100 dinara.

Takođe, Vlada Republike Srbije otvorila je namenski račun za pomoć ugroženima, 840-3546721-89, a kao svrhu uplate treba navesti "za otklanjanje vanrednih okolnosti-poplave".

 
Unija studenata opštine Vršac zdušno podržava ove akcije i u narednim danima trudiće se da da svoj skromni doprinos u saniranju posledica ove elementarne nepogode. 

Vršac, iako mala sredina, ima veliki broj mladih koji svojim profesionalnim i akademskim dostignućima zavređuju našu pažnju i priznanje. Prvi u nizu mladih nada koje ćemo na ovom portalu predstaviti je Nebojša Milić, doktorant na Univerzitetu Bejlor u Sjedinjenim Američkim Državama. U razgovoru sa njim otkrivamo koje su prednosti studiranja u inostranstvu, koliko takav poduhvat košta, ali i njegove stavove o stanju našeg društva i načinima na koje se to stanje može poboljšati.

1. Šta te je motivisalo da upišeš postdiplomske studije u inostranstvu i kako si se odlučio baš za taj fakultet?

Centralni motiv moje skromne akademske karijere nalazi se u stalnoj želji za usavršavanjem. Još od samom početka diplomskih studija u Novome Sadu bio sam poprilično siguran da želim nastaviti dalje akademsko usavršavanje, te da mi znanja sa osnovnog nivoa studija neće biti dovoljna da pronađem odgovore na sva pitanja koja me zanimaju. Po mom mišljenju, nijedna domaća institucija nije bila u stanja do odgovori na moje izrazito stroge i rigorozne zahteve oko predmeta i metoda izučavanja.

Shodno tome, odlučio sam se da proširim kriterije potrage za pravim univerzitetom na inostranstvo. S obzirom na to da se radilo o master studijama, kao jedan od osnovnih kriterija stavio sam renome institucije, naučni značaj i potencijal za budući razvoj. Westfälische Wilhelms-Universität Münster je uspešno zadovoljio sve te kriterije, uzevši u obzir da je visoko rangiran na svim rang-listama, spada u grupu elitnih nemačkih univerziteta (tzv. Cluster of Excelence) i s obzirom na to da u sklopu univerziteta radi Evropski Istraživački Centar za Informacione Sisteme (ERCIS). Kao dodatak svemu tome, Westfälische Wilhelms-Universität Münster je poznat kao izrazito selektivna institucija (npr. stopa prijema Ekonomskog fakulteta je oko 7%; ocena koja korespondira oceni 9 u našem sistemu dodeljuje se tek 2% studentske populacije, a prosek koji odgovara našem proseku 10 nikada nije ostvaren), i kao institucija u kojoj je svoje obrazovanje stekla većina generalnih direktora najvećih nemačkih  kompanija.

Što se tiče Bejlora, isti sam odabrao zbog izvanredne pozicije u branši informacionih sistema (ovaj univerzitet nalazi se u samom vrhu svetske top liste), ali i zbog vrhunskog nastavnog kadra (5% svetske top liste u polju informacionih sistema čine imena sa Univerziteta Bejlor). 

2. S obzirom na činjenicu da si studirao u Srbiji, Nemačkoj i sad u Americi, da li bi mogao ukratko da izneseš svoje viđenje o prednostima i manama svakog od tih obrazovnih sistema ponaosob?

Svoje osnovne studije sam započeo u Vojvodini, na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Novome Sadu. Po mom mišljenju, veliki deo obrazovnog sistem u nas je truo, bespredmetan i užasno zastareo. Najveći procenat profesora je strašno nekompetentan, slabo motivisan i generalno neadekvatan za profesiju kojom se bavi - što im se jednim delom i ne može zameriti kada se uvaži da su im plate i uslovi rada poprilično mizerni. Dodatno, negativna selekcija je dovedena do perfekcije: lično znam tuce mojih kolega koji imaju izvanredne karijere po vodećim svetskim institucijama, a koji nisu mogli da nađu svoja mesta na domaćim univerzitetima jer nisu sebe videli kao kurire, kafe kuvarice, partijske apartčike i dostavljače bureka akademski starijim pozicijama. Da zlo bude još veće, smatram da su studenti deo istog problema: većina niti ima znanja niti želju da isto stekne. Mišljenja sam da makar 80% studentske populacije ne juri znanje no „papir“. Nije bio redak slučaj da na prvoj godini fakulteta sretnem na predavanjima iz matematike osobu koja ne zna koliko je pola od pola. Takođe, nije bio redak slučaj ni da sretnem studente završne godine ekonomskog fakulteta s prosekom preko 9.50 koje ne znaju osnovne stvari svoje struke. Iako su mane našeg obrazovnog sistema velike, mislim da isti ima i jednu izrazito dobru stranu: motivisane pojedince. Ti retki motivisani pojedinci su sama srž (paradoksalnog) opstanka našeg obrazovnog sistema. Smatram da ti izuzetni pojedinci imaju kolosalni potencijal, i ovom prilikom želim da se zahvalim istima na tutorstvu koje mi je pomoglo da značajno unapredim svoje znanje i proširim vidike.

Nemački sistem visokog obrazovanja, s druge strane, u globalu je značajno bolje organizovan. Univerziteti primaju isključivo najbolje đake s širokim shvatanjima. Dobri đaci s praktičnim akumenom se najčešće opredeljuju za „primenjene visoke škole“, a „loši“ đaci se usmeravaju na zanat. Kvalitet nemačkog obrazovnog sistema je, po mom mišljenju, neuporedivo bolji od domaćeg obrazovnog sistema: mislim da bi poređenje zaprežnih kola i dizel motora moglo da posluži kao jasan lajtmotiv celokupnog stanja. Literatura je značajno novijeg datuma, ne uče se doktrinske besmislice (npr. ekonomsko ustrojstvo po principima marksizma; smešno zastareli programski jezici), i vrši se usporedba različitih pravaca - čime se gradi i razvija kritičko mišljenje kod studenata. Dalje, profesori su vrlo stručni, kompetenti i dostupni - neretko i s zavidnim iskustvom u praksi. Ogroman procenat mojih kolega je pokazao daleko veći stepen stručnosti, profesionalnosti i odgovornosti no kolege s prethodnog univerziteta. Ono što mi se nije sviđalo u nemačkom obrazovanom sistemu je pre svega striktna standardizacija apsolutno svega (koja se po mom mišljenju graniči s mehaničkim procesiranjem informacija), tvrdoglavo insistiranje na formi čak i ukoliko je forma štetna po suštinu, ali i široko rasprostranjena latentna ksenofobija (pogledajte koliko je nenemaca na mestu šefa katedre ili mestu direktora bilo kojeg iole važnijeg univerziteta ili preduzeća).

Konačno, koliko je nemački obrazovni sistem ispred našeg, toliko je američki obrazovni sistem ispred njihovog! Vrlo sam srećan što trenutno studiram na Univerzitetu Bejlor u Sjedinjenim Američkim Državama i što imam priliku da učim od velikana discipline kao što su dr Lajdner, dr Kuk i dr Vejkfild (uz čitavu plejadu ostalih izuzetnih profesora), koji zauzimaju vrlo visoke pozicije na listi najznačanijih imena u polju informacionih sistema ikada! Fascinantan je osećaj provoditi oko 10 sati nedeljno s najvećim stručnjacima svoje branše u kohorti od tek nekoliko doktorskih studenata. Što se tiče akademske strane, gotovo da ništa ne mogu zanemariti američkom obrazovnom sistemu, makar kada govorimo o elitnim institucijama. Međutim, veliki problem u čitavoj priči je cena - neretko, troškovi za osnovne studije dostižu šestocifrene iznose u dolarima, s tendencijom rasta po prelasku na više stupnjeve!

3. Misliš li da studiranje u Srbiji omogućava dovoljnu teorijsku potporu za nekog ko bi želeo da nastavi obrazovanje u inostranstvu?

Ni u kom slučaju. Jedini način da se otrgne od opšte kaljuge bespredmetnosti našega obrazovnog sistema jeste lična inicijativa - a to se, po mom mišljenju, može postići i van studija - što mnoge uspešne individue i pokazuju svojim rezultatima.

4. Šta je, po tvom mišljenju, najvažnije kada se prijavljuješ na postdiplomske studije?

Navešću stavke po mojoj percepciji važnosti istih za prijem na master studije: kvantifikovani i usporedivi rezultati (standardni testovi, renome institucije/mentora i prosečna ocena); motivaciono pismo; vannastavne aktivnosti i CV.

Kada su u pitanju doktorske studije, po mom mišljenju, najveću ulogu igraju istraživački portfolio, motivaciono pismo, pisma preporuke, standardni testovi, prosek i CV. Vannastavne aktivnosti su generalno nebitne na tom stupnju. Izrazito želim napomenuti da se gore navedene stavke ne trebaju posmatrati modularno: kao što gladan čovek ne može relaksirano razmišljati o visokoj kulturi, isto tako ni prijemni komiteti ne mogu primiti vrsnog istraživača bez znanja jezika ili bez akademskih preporuka. Dakle, najveće šanse za prijem imaju dobro zaokruženi kandidati koji relativno ujednačneno rade na svom usavršavanju.

Za kraj ovoga pitanja, želim da se ogradim: ova rangiranja važe za moju i njojzi srodne discipline. Nije isključeno da će, na primer, muzičari ili atlete imati sasvim drugačije liste prioriteta.

5. Koliko je zapravo skupo studiranje u inostranstvu i postoji li mogućnost da se ti troškovi smanje?

Studiranje u inostranstvu je vrlo širok pojam: inostranstvo su i SAD, gde je prosečan GDP po glavi stanovnika 53.000 dolara i Kongo, gde je isti pokazatelj oko 300 dolara na godišnjem nivou. Poći ću od pretpostavke da vaši čitoaci žele studirati ne nekom od elitnih univerziteta - a takvi univerziteti se najčešće nalaze u zemljama gde su troškovi života vrlo visoki (npr: SAD, Evropa, Singapur, Japan, Komonvelt, Izrael i sl.). Imajući u vidu ekonomsko stanje u nas, smatram da je započinjanje studiranja u inostranstvu bez stipendije poprilično rizičan poduhvat, te isti ne preporučujem. Imao sam zadovoljstvo da tokom čitavog školovanja primam stipendije iz različitih izvora (u ovom trenutku i platu povrh stipendija), tako da finansijski teret moga školovanja nije u celosti snosila moja porodica. Prema mom iskustvu, okvirni budžet za studiranje u Nemačkoj kreće se u rasponu od 510 evra, što je minimalan iznos, do 1250 evra koliko je potrebno za normalan život, bez preteranog luksuza. Kada je o Americi reč, minimalni budžet iznosi oko 700 evra, a srednji i do 1000 evra više. 

Da li se troškovi mogu smanjiti? Vrlo verovatno da - pogotovu ako razmislite: da li baš morate imati najnoviji telefon? Putovati Lufthansom? Da li baš morate platiti da biste se zabavili?

6. Planiraš li da profesionalne ciljeve po završetku studija pokušaš da ostvariš u Vršcu, ili je ostanak u Americi izvesniji zasad?

Bio bih izuzetno radostan ako bih mogao svoju karijeru da nastavim punim plućima podno naših prelepih planina i vinograda! 

7. Šta misliš o trenutnom stanju nevladinog sektora u Srbiji i na koji način bi NVO mogle da doprinesu boljitku društva u celini?

Smatram da situacija u Vršcu i Vojvodini, za razliku od situacije u državi, još uvek nije beznadežna. Mislim da se na tom nivou NVO bore koliko je u njihovoj moći da poboljšaju društvo u celini. Srce mi zaigra od radosti kada s vremena na vreme pročitam kakve sve kreativne i korisne projekte nevladin sektor uspeva da sprovede u neverovatno teškim okolnostima! No, problem je što,  makar mi se čini, NVO ne mogu izneti tako veliku borbu same - a podrška od građanstva je u najboljem slučaju sporadična i kratkoga daha. Na osnovu toga, mislim da NVO moraju pronaći način da razbiju oblake apatije koji već predugo guše naše građanstvo.

8. Šta mladi u Vršcu mogu da urade da bi pozitivno uticali na stanje u svojoj lokalnoj zajednici?

Za početak bi bilo dobro kada nigde ne bih čuo Cecu ili Grand tokom letnjih špacirunga Vršcem! Nakon toga, mislim da je konačno došlo vreme da se prekine sa kolektivnim idiotlucima, te da se mladi u Vršcu moraju naučiti da tolerišu različitost koja je našem divnom gradu podarila sijaset velikana u njegovoj bogatoj istoriji. Jer, nadam se da ćete se složiti: vreme je da Vršac ponovo počne sa stvaranjem velikana!

9. I za kraj, šta misliš o dosadašnjim projektima Unije studenata opštine Vršac (USOV) i o značaju te organizacije za našu lepu varoš?

Verujem da je poznato da sam u svojoj karijeri imao veliko zadovoljstvo i čast da učestvujem u radu različitih studentskih organizacija. Svoj prvi angažman sam započeo na lokalnom nivou Studentske Unije na svom prvobitnom fakultetu, da bih kasnije uznapredovao na funkciju člana UO na pokrajinskom nivou (gde sam služio maksimalni broj mandata), a kasnije upravnog člana i predsednika na republičkom nivou (gde sam takođe služio maksimalni broj mandata). Štaviše, trenutno sam član Nadzornog Odbora Unije studenata opštine Vršac.Uz rizik da budem neskroman, zaključiću da imam poprilično veliko iskustvo u gore navedenom domenu, te da sam u velikoj meri upoznat s svim benefitima ali i s mnogo većim problemima, nedaćama i pritiscima koji se kriju u pozadini studentskih organizacija. 

Shodno tome, kada mi je Borivoje Matić prvi put predočio ideju o stvaranju studentske organizacije na nivou Opštine Vršac bio sam ushićen, ali i skeptičan. Direktno govoreći, nisam verovao da tako šta može zaživeti: smatrao sam da je Vršac izrazito mala sredina; da će i ono malo zainteresovanih studenata potpasti pod uticaje već postojećih organizacija na nivou fakulteta, pokrajine ili republike; da će biti gotovo nemogućno pozicionirati se kod potencijalih sponzora i donosilaca odluka; ali i da će članovi organizacije po automatizmu dobiti žig „izdajnika i stranih plaćenika“, jer narodna mudrost govori da svaka NVO radi za lične interese Lucifera. Uprkos mojim savetima, organizacija je osnovana. Iako nisam bio siguran da je to pravi potez, ja sam se ponudio da pomognem koliko pomoći mogu. No, posle nekoliko meseci rada uvideo sam kako su moje inicijalne procene bile vrlo pogrešne! Unija je ređala sjajne projekte u nizu, okupila vrsan tim mladih ljudi i krenula krupnim koracima ka menjanju Vršca na bolje. U tom svetlu, s radošću naglašavam da je moje mišljenje o Uniji izuzetno pozitivno: ne samo iz razloga što je ova organizacija uspela u gotovo nemogućim okolnostima, već i zato što neprekidno šalje jasnu poruku da Vršac nije mrtvo more, već jedan od značajnih centara našega mora Panonskog! Finalno, značaj Unije za Vršac je neosporan - gotovo sam siguran da ona neće ostati samo fusnota u nekoj budućoj istoriji Vršca, jer organizacija takvoga kalibra zaslužuje makar ceo pasus!

Prvog decembra 2013. godine je u vršačkom pozorištu koncertom novosadskog Univerzitetskog hora Iuventas i ansambla Vila, uz podršku KUD-a Laza Nančić iz Vršca počeo projekat Mesec solidarnosti. Organizatori projekta su Unija studenata opštine Vršac, Crveni krst Vršac, neformalna organizacija Dobro delo, a prijatelji projekta su portal eVršac, Centar za energetsku efikasnost – CEFIX, AVP Vila, Clickman, Hotel Srbija, Krugher & Brant, Klub Izazov, Fotoklub Vrsac, Kulturni centar Vršac, Pozorište Sterija, Centar Millennium, Moto klub Vršac, KNM BMW Vršac i prodavnica Shark.

Koncert je prva u nizu aktivnosti koja za cilj ima da Vrščani pokažu svoje veliko srce i u skladu sa svojim mogućnostima pomognu da se obnovi Klub ekstremnih sportova "Izazov" koji je nedavno veoma oštećen u požaru.

“Zahvaljujem se svima koji su bili na koncertu i uveličali jučerašnje dešavanje“ – navodi Miloš Višacki, sekretar Unije studenata i član hora Iuventas i dodaje „potrudićemo se da u narednoj godini organizujemo još projekata u saradnji sa drugim horovima i kulturno umetničkim društvima“ zaključio je Miloš i pozvao sugrađane da se priključe narednoj akciji tokom Meseca solidarnosti.

Univerzitetski hor Iuventas postoji već nešto duže od tri godine i sastavljen je od studenata i zaposlenih na novosadskom univerzitetu. Za to vreme kroz hor je prošlo više od 1600 pevača pod dirigentskom palicom naše sugrađanke, profesorke Hermine Guge Sarke. Iuventas se, uprkos kratkom postojanju, može podičiti brojnim nastupima i u zemlji i u inostranstvu, a svoj velikodušni doprinos neretko daju humanitarnim akcijama poput ove. Repertoar Univerzitetskog hora obuhvata duhovnu muziku, srpske narodne pesme i popularne numere na stranim jezicima.
Koncert je otvoren blokom duhovne muzike, što je dalo svečan ton čitavom ovom događaju. Oko 350 prisutnih zdušno je pozdravio Iuventas tokom izvođenja poznatijih numera, poput Let the Sunshine In ili Amurskih valova. Nakon maestralne izvedbe Iuventasa, na scenu je stupio ansambl Vila.
Folklorni ansambl Vila osnovan je 1998. godine pri KUD-u Železničar i program ansambla baziran je na tradiciji Srba i drugih naroda koji na prostoru Srbije žive. Fenomenalno uigrani članovi ovog KUD-a pobrali su simpatije kod odlično raspoložene publike.
Ovom prilikom je premijerno izvedena Mokranjčeva rukovet. Hor i orkestar dobili su ovacije, koje su vidno dirnule dirigentkinju, koja se sa suzama u očima poklonila svojim sugrađanima, prvi put posle više od 30 godina.

Proteklog vikenda, 10. i 11. maja, u Kulturnom centru, održan je seminar „Rešenje si ti!“. Seminar čija je tema bila kreiranje javnih politika organizovala je Unija studenata, u saradnji sa Grupom za analizu i kreiranje javnih politika (GAJP).  Tokom ovog projekta, dvadesetak mladih Vrščana dobilo je priliku da nauči kako da napiše dobro argumentovan predlog javne politike na nivou lokalne samouprave.

Prvog dana seminara održana su dva predavanja tokom kojih su učesnici saznali šta su javne politike, ko ih kreira i na koji način je moguće uticati na kreatore javnih politika, tako da korist od toga imaju svi građani Vršca. Iako su na početku učesnici oklevali da se uključe u razgovor sa predavačem, nekoliko dobro odabranih video klipova približilo im je pojam javnih politika i od tog momenta na dalje razvila se veoma živa diskusija. Poslednja aktivnost prvog dana bilo je definisanje i selekcija problema koji bi mogli biti rešeni valjanim predlozima javnih politika. Učesnici su u tom delu seminara bili najaktivniji, davali su mnoge predloge i bilo je evidentno da su se pripremili i da su učestvovali u projektu „Rešenje si ti!“ zbog toga što znaju šta treba uraditi da bi se naša opština poboljšala, ali ne znaju na koji način to da izvedu. Predavač je bio Boban Stojanović, saradnik u nastavi na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Nakon prvog dana seminara, učesnici su bili vidno zadovoljni time što su saznali, a koordinatorka projekta, Ana Janošev, izjavila je kako je sve proteklo bolje nego što je bilo očekivano.

„Pre početka seminara bila sam veoma zabrinuta kako će se sve odvijati. Nisam bila sigurna koliko će se učesnici uključivati u rasprave, nii koliko će im se dopasti tematika seminara... Međutim, nakon stidljivog i nesigurnog početka, učesnici su se potpuno opustili, stalno su se javljali i uključivali u predavanja, imali su sjajne ideje i što mi je još draže, na seminar su došli sa idejama o problemima koje žele da reše. Nadam se da su i učesnici zadovoljni koliko i mi iz organizacije, i još više, nadam se da će znanja koja su usvojili tokom seminara i upotrebiti u budućnosti“ - rekla je Ana.

Drugi dan seminara bio je rezervisan za trening koji bi polaznicima seminara omogućio da napišu dobar predlog javne politike. Svaka grupa je odabrala problem koji bi želeli da reše i studiozno su pristupili izradi rešenja koje bi unapredilo sadašnje stanje. Teme su bile: izgradnja azila za pse lutalice, uređenje gradskog parka i izgradnja teretane na otvorenom, ishrana dece u osnovnim školama, poboljšanje kulturnih sadržaja i uređenje gradskog jezera, radno vreme kafića i javni prevoz. Rasprava u vezi sa ovim temama je bila toliko zanimljiva da učesnici nisu primetili da je trajala gotovo sat vremena duže nego što je bilo predviđeno. Predloženo je mnogo zanimljivih i praktičnih ideja za rešavanje svakodnevnih probleme Vrščana, a članovi GAJP-a usmeravali su diskusiju i pomagali učesnicima da dođu do najizvodljivijih rešenja.

Miloš Hrkalović iz GAJP-a smatra da je cilj projekta u potpunosti ostvaren, a prema njegovom mišljenju ovaj seminar pružio je učesnicima praktična znanja koja će im omogućiti da u potpunosti budu osposobljeni da daju svoj doprinos rešavanju problema u Vršcu.

Predsednik Unije studenata Vršac, Borivoje Matić, istakao je da je veoma zadovoljan tokom i rezultatima seminara.

„Učesnici seminara su bili motivisani i pripremljeni za teme o kojima su pričali, a tokom dva dana svi smo stekli nova znanja i iskustva. Sjajno druženje i atmosfera pratili su seminar, identifikovani su i razmatrani veoma konkretni problemi, a Unija će dati punu podršku svakom učesniku u njihovom rešavanju“ - kazao je Matić.

Predstavnica Divac omladinskog fonda (DOF) Vršac, Aleksandra Zarija, takođe je seminar ocenila kao izuzetno uspešan i dodala da je ovaj edukativni projekat dokazao koliko je mali podsticaj potreban mladima da se aktiviraju i urade nešto povodom svoje budućnosti. Prema njenim rečima, broj mladih koji se odazvao i entuzijazam koji se osećao u kancelariji Unije upravo je ono što DOF motiviše da se i ubuduće posveti ovakvim projektima.

Ovo je još jedna u nizu aktivnosti Unije studenata opštine Vršac koja je pokazala da je aktivizam mladih naš najveći potencijal i da u Vršcu postoje mladi koji žele da učestvuju u radu lokalne samouprave i da život učine boljim za sve građane naše opštine.

Projekat je realizovan uz podršku DOF-a, USAID-a, Kulturnog centra Vršac i Instituta za održive zajednice (Institute for Sustainable Communities).