Реч адвент све чешће чујемо у понуди туристичких агенција, дрогерија које нуде Адвент календаре и у свакодневном говору. Међутим, шта је то Адвент? С обзиром да живим у Вршцу, граду у ком живи више етничких група, желела сам из прве руке да сазнам шта је то Адвент и како се обележава. Одговор на то питање добила сам разговарајући са свештеником католичке цркве Светог Герхарда у Вршцу и са верницима који је посећују. Такође сам посетила трећу адвентску мису и учествовала сам у истој.

Адвент представља ишчекивање рођења Исуса Христа у црквеном календару који користи Католичка црква. Почетак Адвента означава и почетак нове литургијске године. Адвент се обележава четири недеље пре Божића и сваку седмицу симболише по једна свећа. Сваке адвентне недеље пали се по једна. Прва свећа љубичасте боје означава наду, друга, такође љубичаста мир, трећа која означава радост је розе боје и последња, такође љубичаста, означава љубав. Како ми је свештеник Ален објаснио овај период је период промишљања и искупљења. Шта је то добро, а шта лоше што чинимо.

Антрополог Арнолд Ван Генеп дефинише појам rites de passage илити обред прелаза који је сачињен као један круг од сепарације, лиминације и агрегације. Анализирајући овим концептом период адвента сматрам да оно може да се тумачи као лиминалан период у ком се верници одвајају (сепарација) од својих грешака и грехова даље их промишљајући и ишчекујући велики религијски празник (лиминација) и са метафоричким рођењем Исуса Христа који се прославља са породицом долази до поновне агрегације. Ова врста “годишњег прочишћења” служи, како и црква објашњава, да би се Исус дочекао и представља улазак у нову годину. Почетак нове литургијске године Грегоријански календар обележава почетком децембра.

Арнолд Ван Генеп, антрополог (1873-1957)

Литургију махом посећују верници мађарске националности и мали број хрватске и чешке националности. Разговарајући са њима после мисе сазнала сам да адвентне свеће верници пале у својим кућама и да су оне распоређене у облику крста. Поред тога неки верници овај период обележавају интезивниим молитвама. Као што ми је једна испитаница објаснила да је свет у кризи, разне недаће се дешавају, као и ратови тако су молитве њеног супружника и ње усмерене ка бољем свету. С обзиром да су практикујући верници махом пензионери њихова сећања прослава Адвента се везују за Југославију и забрану одласка у цркву. Оно што се из њихових сећања може закључити јесте да оно што сматрамо традицијом залази много дубље од идеологије, па се и поред забране Адвент тајно обележавао.

 У наставку можете погледати још мојих фотографија направљених током треће адвентске мисе у католичкој цркви Светог Герхарда у Вршцу.

Литература:

Delijež, Rober. 2012. Istorija antropologije. Beograd: XX vek.

https://www.dynamiccatholic.com/advent/advent-candles.html?srsltid=AfmBOopVX56Ycv7twqDlREC1dkRIVnSNjC6WhRE5VpL8xWxwNz8qhI2D

Аутор фотографија: Александра Вулетић, заменик главног и одговорног уредника Портала Уније студената Вршац

Аутор чланка: Александра Вулетић, заменик главног и одговорног уредника Портала Уније студената Вршац

Kao studentkinji etnologije i antropologije smrt je uvek bila nezaobilazna tema. Još od malena fascinirana sam njenom kulturološkom pojavom, kako tugujem, ali i večitim pitanjem gde odlazimo. Zavisno od religije i ličnih uverenja svako od nas daće drugačiji odgovor, ali ono što je zagarantovano jeste da zagrobni život obeležavaju i određene tradicije.

Prvog dana novembra katolički vernici obeležavaju Dan Svih Svetih koji je posvećen svima onima koji su sveti, a i onima za koje nikada nismo čuli. Njihovo ime nije kanonizovano. Sa druge strane, u praksi se ovaj praznik obeležava tako što posećujete grobove Vama najbližih, familiji i prijatelja. Rešila sam da se uputim na Katoličko groblje u Vršcu i da vidim kako se ono obeležava, kako i da naučim nešto novo od svojih sugrađana.

Pre svega odlučila sam se na ovaj čin i pisanje ovog članka jer smatram da je jako važno upoznati se sa tradicijama koje obeležavaju nacionalne manjine Vojvodine i Srbije, kao i vernika koji nisu samo pravoslavni hrišćani.

Odlaskom na groblje odlučila sam da porazgovaram sa onima koji ovaj dan obeležavaju i saznala sam da je ono crveno slovo u kalendaru i da se obeležava paljenjem sveća i uz cveće. Saznajem da se pre toga održava misa na koju tradicionalno dolazi. Pitajući svoje sagovornice i sagovornika šta se radi na taj dan saznala sam da se umesi štrudla sa orasima koju, kako one navode, katolici mese i za sahrane. Objašnjeno mi je da je drugi novembar Dan mrtvih koji nije verski toliko veliki kao Dan Svih Svetih. Na samom groblju nalazi se i Isusovo raspeće kome se takođe prinose sveće i cveće.

Mnogi stručnjaci smatraju da ovaj praznik seže još u srednji vek, kada je crkva nudila molitve za one zaglavljene između raja i pakla, u Čistilištu. Međutim tokom Prvog svetskog rata papa Benedikt XV shvata da su mnoge crkve uništene i da je broj preminulih prevelik tako da ovaj praznik biva posvećen svim onim svetima koji više nisu sa nama.

Ovim člankom želeli smo da se prisetimo i Vrščana koji su živeli pre nas.

Fotografije nekih nadgrobnih spomenika odlučila sam da zabeležim u znak sećanja jer su oronuli i verovatno napušteni, bez postavljene sveće za njih. Ovo su bili ljudi koji su nekome značili i uticali na život grada Vršca.

Linkovi:

 https://stpeterparish.com/documents/2017/11/OctoberFaithFact_AllSaintsAllSouls.pdf

Autor teksta: Aleksandra Vuletić

Autor fotografija: Aleksandra Vuletić