Gotovo svi znaju da smo duvan dobili iz Amerike, ali je manje poznato zbog čega su ga prvi pušači koristii.

 

Iako je podatak o tome ko je bio prvi pušač zauvek izgubljen, Džordan Gudman u svojoj knjizi "Duvan u istoriji", ističe teoriju da se to dogodilo pre više hiljada godina u delu sveta koji danas pripada teritorijama Meksika i Brazila.

 

Narodi koji su na ovom prostoru živeli su uzgajali u medicinske i ceremonijalne svrhe, a najverovatnije su ga mešali s drugim biljkama kako bi dejstvo bilo halucinogeno. Međutim, Gudman napominje da dokazi koji potkrepljuju njegove tvrdnje ukazuju na to da prvi pušači nisu uživali u duvanu svakodnevno.

 

Kada se, hiljadama godina kasnije, Kristofer Kolumbo iskrcao u Americi, vrlo brzo je spoznao moć duvana jer mu ga je lokalno stanovništvo ponudilo na dar. On je duvan odneo u Španiju, a već 35 godina kasnije je prepoznata njegova adiktivna moć. Dominikanski sveštenik i istoričar Bartolome de la Kasas zapisao je da je savetovao svojim sugrađanima da prestanu s uživanjem u duvanu, a oni mu odgovarali da to nije u njihovoj moći - zavisnost ih je nadjačala.

 

Evropljani su u drugoj polovini XVI veka duvan koristili iz istih razloga kao i američki starosedeoci - u medicinske svrhe, a pre svega protiv bolova. Štaviše, pesnik elizabetanskog perioda Entoni Šut je u pamfletu "Duvan" 1592. godine izrazio stav da je ova biljka toliko zdrava da je lekari kriju kako bi im posao bolje išao.

 

Preuzeto sa: nationalgeographic.rs