ponedeljak, 21 avgust 2017 14:33
TRIBINA: STUDENTSKI ŽIVOT IZ UGLA JEDNOG PROVINCIJALCA
Sutra u 19h ste slobodni? Imamo kako da vam upotpunimo vreme! Ako ste budući brucoši, studenti ili želite da čujete iskustva drugih i podelite sa nama svoja, pridružite nam se u maloj sali bioskopa Kulturnog Centra (Sterijina 62), u utorak, 22. avgusta, od 19h.
Tribinu organizuje Unija studenata Vršac u saradnji sa Kulturnim Centrom, a gostii su: Alena Delkić (student FTN-a), Milica Milošević (student Stomatološkog fakulteta) i Dario Maticki (student Tehnikum Taurunuma). Oni će sa vama podeliti svoja lična iskustva odlaska u drugi grad (Novi Sad i Beograd) i to kako su ti trenuci studiranja izgledali za njih.
Čekamo vas sve,
Unija tim
Objavljeno u
Razno
petak, 03 mart 2017 15:20
Pozorište nije bauk!
Pozorište je oduvek predstavljalo jedan vid obrazovanja i širenje tradicije i kulture. Još u vreme drevnih civilizacija bilo je prisutno u obliku plesa. Pozorište nije bilo samo mesto gde su gledaoci mogli da uživaju u aktuelnim predstavama već i mesto gde se diskutovalo o politici i gde su se održavali festivali. Na taj način se širila kultura i tradicija jednog naroda. Danas, pozorište nije aktuelno u velikoj meri, naročito ne kod mladih, a tradicija i kultura se zapostavljaju. Kultura se smatra jednom od osnovnih dimenzija svakog društva, ali u današnjem vremenu tu dimenziju je jako teško očuvati posebno kada mladi ne pridaju nikakav značaj tome. Na taj način, pozorište kao centar kulturnih dešavanja, se bori sa sadašnjim sistemima vrednosti. Pozorišne predstave koje su ranije bile zabranjene od strane vlasti takođe ukazuju na to koliko je pozorište kao epicentar kulture trpelo od strane ,,razorenog društva“.
Možda mladi ne posećuju pozorište ili se čini da kultura ne utiče na mlade, ali budući akademski građani spremni su da sa drugima podele svoje mišljenje o kulturi i pozorištu:
Ninoslav Dragić, student farmacije, Beograd
Studenati odlaze na kulturne manifestacije, uglavnom, kada se ne plaća, ali to nije zadovoljavajuća poseta. Isti slučaj je i sa pozorištem. Veoma mali broj budućih akademaca provodi vreme u pozorištu ili na nekom drugom kulturnom dešavanju. Smatraju da je vreme utrošeno na izlaske, kafiće ili možda šetnju, bolji izbor nego odlazak u pozorište. Ima mnogo studenata koji nemaju naviku da odlaze u pozorište, ali ono nudi velike mogućnosti. Ograničavajući faktor za nas, koji volimo da posetimo takva mesta, jeste budžet, mada uvek postoje pozorišni popusti, koje studenti mogu da iskoriste i slobodno vreme provedu kvalitetnije.
Jelena Mirić, student žurnalistike, Novi Sad
Živimo u vremenu kada je svima svaki dinar važan, pa tako i studentima. Nemaju svi sredstva da odvajaju za karte, ali to nije opravdanje što studenti sve manje posećuju kulturne manifestacije i pozorište. Važnu ulogu u kulturnom obrazovanju današnje omladine imaju roditelji, ali i profesori, koji treba da ih podstiču kulturno uzdizanje mladih. Smatram da je pozorište veoma značajan aspekt u životu svakog od nas, jer ono predstavlja i čuvanje tradicije, jer se često prikazuju čuvena dela. Takođe, širi znanje i automatski ako je predstava bila dobra, u smislu da se mladima svidela, možda će je potražiti u pisanom obliku i, naravno, povećati broj kupljenog tiraža knjiga. Smatram da nije veliki problem u mladima, koliko ih sputavaju ,,studentski budzet“ i sama navika da ne odlaze na takva mesta.
Bojan Bokan, student medicine, Novi Sad
Ne posećujem pozorište. Prvenstveno nisam zadovoljan repertoarom, ali ni glumačkim sposobnostima glumaca amatera. Smatram da vreme mogu da utrošim na bolji način, a kultura i obrazovanje se ne stiču samo odlaskom u pozorište. Naravno, imam prijatelje kojima odlazak na takva mesta predstavlja uživanje, ali meni to ne čini zadovoljstvo.
Vuk Petrović, student prava, Beograd
Mislim da pozorište sve više gubi uticaj, koje je imalo na mlade ljude, najviše studente. Razloga za to svakako da ima više. Nije toliko problem u pozorištima i stanju u kulturi u našoj zemlji, koliko mislim da je problem u studentima. Sve veći broj nas, nažalost izrasta u poluintelektualce, ljude koji u pozorište odu jedino zato što je to ,,in“, ili su to čuli od nekoga, pa tamo prave fotografije i gledaju koliku će pažnju privući na društvenim mrežama njihovo ,,kulturno uzdizanje“. Nema tu nekog kritičkog osvrta na predstavu, neke diskusije među njima o tome šta je pisac, odnosno reditelj hteo da kaže, jer dobra predstava baš i treba da te natera da malo mućneš glavom. Meni je, na primer, najviše pažnje privukla opera u Narodnom pozorištu, u Beogradu se daju, mislim, dve nedeljno, a cene su stvarno pristupačne. Tako da, svako to može sebi da priušti s vremena na vreme. Nikako da stignem da pogledam neki zanimljivi mjuzikl , a volim kada neku zanimljivu predstavu slučajno pronađem na internetu, pa je pogledam u dahu, tako sam npr. gledao ,, Zlatno tele’’ Iljfa i Petrova i Nušićeve Rodoljupce.
Lazar Turenjanin, student istorije, Beograd
Pozorište nam nudi osećanja koja su se u ova moderna vremena izgubila. Razgovarao sam sa drugom o tome koliko pozorište utiče na mlade i pomaže ti, ne samo da razgovaraš o predstavama, već ti nudi mogućnost raznolike tematike. Pozorište ima tu moć da te natera da razmišljaš o svemu, jer je tema svake predstave čovekov život i njegovo snalaženje u životnim tokovima. Pozorišta su danas jako dostupna. Cena jedne pozorišne karte, u Beogradu, je 200 dinara, dok jedan student toliko potroši kada sedne u kafić.
Kako kultura utiče na današnju omladinu, naročito na studente, pokazuju i istraživanja prema kojima skoro 75% studenata slobodno vreme provodi sa društvom, u šetnji, ispred računara, gledajući TV, ili slušajući muziku. Za to je, kažu, potrebno manje novca nego za odlazak u pozorište, ili na neku drugu kulturnu manifestaciju. U istraživanju kako kultura utiče na omladinu, odnosno studente, u većini slučajeva fokus je na posetama kulturnim manfestacijama i institucijama kao što su: bioskop, muzeji, spomenici kulture, biblioteke, književne večeri, ili pozorište. Slobodan Mrđa u svom istraživačkom radu o kulturi, navodi da čak 65% studenata retko posećuje pozorište, ili ne posećuje uopšte, što ukazuje da je studentima kultura na marginama interesovanja. Dok čak 62.9% studenata klubove posećuje često, ili vrlo često. Studenti, koji su aktivni bar jednom mesečno u kulturnom životu i koji jednom mesečno posećuju pozorište ima svega od 3 do 5%. Mrđina istraživanja pokazuju i da 43.2% muške studentske populacije ne posećuje pozorište uopšte, dok je taj procenat skoro upola manji kod devojaka, 26.2%.
Na osnovu ovoga, može se reći da studenti spadaju u grupu koja veoma retko posećuje kulturna dešavanja i koja je svesna toga. Uticaj kulture na svakodnevni život studenata je sveden na minimum.
A vi, dragi čitaoci, možete u komentaru podeliti svoje mišljenje sa nama. Šta za vas predstavlja pozorište i kako utiče na današnje društvo?
Objavljeno u
Kultura
ponedeljak, 23 januar 2017 13:26
Besplatni korisni programi za studente
Od studenata u Srbiji se tokom studija očekuje da aktivno koriste i poseduju određen broj veoma skupih programa. Pored toga, očekuje se da rade na ne baš jeftinom Windows operativnom sistemu. Kako da bez potrošenog dinara ispunite ove zahteve, saznajte dalje u tekstu.
Poslednjih nekoliko decenija računari i informacione tehnologije zauzimaju sve veći udeo u procesu obrazovanja. Od studenta prve godine se očekuje da aktivno koristi računar i da se već dobro snalazi u Microsoft Office paketima, ali i u nekim drugim, u zavisnosti od potreba predmeta.
Međutim, ono što veoma mali broj fakulteta u Srbiji svojim studentima obezbeđuje, je besplatan softver. Cilj ovog teksta je da vam predstavi neke od besplatnih alternativa popularnih programa koje studenti svakodnevno koriste, ali i neke koji bi vam pomogli prilikom ispunjavanja vaših studentskih obaveza.
Linux
Na početku ćemo krenuti od operativnog sistema. Cena operativnog sistema Windows 10 Home u Srbiji, u trenutku pisanja ovog teksta, iznosi 14.000 dinara. Nasuprot njemu, stoji čitav niz besplatnih Linux distribucija, koje su tokom godina postajale sve stabilnije i lakše za korišćenje.
Svakako jedna od najpoznatijih Linux distribucija je Ubuntu. Ubuntu se obično preporučuje onima, koji do sad nisu koristili neki od Linux operativnih istema. Instalacija je veoma jednostavna, a ceo proces ne bi trebalo da vam oduzme više od sat vremena.
Pored operativnog sistema, dobijate i veliki broj programa, kao i mogućnost da skinete veliki broj besplatnih programa preko ugrađenog Ubuntu Software Center-a čiji je način korišćenja sličan Google Play prodavnici. Ako vam se izgled ili funkcionalnost Ubuntu-a ne sviđa, slobodno probajte jednu od mnogih drugih, poput Linux Mint-a, Debian-a, Fedore...
Obrada teksta
LibreOffice danas predstavlja najpoznatiju alternativu Microsoft Office paketu. Sadrži LibreOffice Writer, LibreOffice Calculator i LibreOffice Impress. Izgledom i funkcionalnošću, veoma podsećaju na Microsoft Word, Excel i PowerPoint.
Drugim rečima, ukoliko znate da koristite već pomenute Microsoft programe, neće vam biti problem da se prebacite na LibreOffice. Takođe, možete i čitati podrazumevane Word (doc), Excel (xls) i PowerPoint (ppt) formate, ali i sačuvati vaše dokumente u ovim formatima, kako bi mogli kasnije da ih otvorite u pomenutim ili nekim drugim programima za obradu. Naravno, ovaj paket je besplatan i možete ga instalirati i na Windows-u, ali i na nekoj od Linux distribucija.
Pored ovog, treba spomenuti i besplatnu onlajn verziju MicrosoftOffice-a, koja veoma dobro izgleda i ponaša se veoma slično pravom MicrosoftOffice paketu. Ono što što je najbolje kod ove verzije paketa je to što možete da je koristite bilo gde. Jedino što vam je potrebno je internet konekcija i pisanje seminarskog rada može da počne!
Pdf čitači (reader-i)
Dugo godina jedini pdf čitač koji smo mogli videti na računarima je bio Adobe Reader. Bio je daleko ispred konkurencije. Međutim, danas imamo popriličan broj besplatnih pdf čitača, koji pružaju mnogo više od besplatne verzije Reader-a kompanije Adobe. Neki od najpoznatijih su SumatraPDF, Foxit Reader i Nitro. Razlike su minimalne i sigurno nećete pogrešiti bilo koju verziju da odaberete.
Dropbox i GoogleDrive
Ova dva popularna servisa omogućavaju korisniku da sačuva svoje podatke i pristupi im preko interneta. Takođe, pruža vam se mogućnost da instalirate aplikaciju na svoj računar i napravite poseban folder na vašem računaru namenjen za vaš odabran servis. Sa podacima koji se nalaze u Dropbox ili Google Drive (Gugl disk) folderu postupate kao i sa svakim drugim folderom na vašem računaru. Sve što uradite sa fajlovima unutar ovog foldera automatski se sinhronizuje sa verzijom na internetu.
Još jedna od dobrih strana ovih servisa je mogućnost da delite fajlove sa ljudima koji, ukoliko to želite, mogu da promene sadržaj. Ovo je izuzetno pogodno kada radite na nekom projektu zajedno sa kolegama.
Pored ovih predloga, postoji veliki broj besplatnih programa i aplikacija koji olakšavaju period studiranja i pomažu studentima da svoje obaveze ispunjavaju na vreme i sa manje poteškoća. Nadamo se da će vam naši predlozi pomoći u tome i da će postati deo vašeg svakodnevnog studentskog života.
Preuzeto sa: iSerbia
Objavljeno u
Studentski život
petak, 13 januar 2017 09:42
Studenti predavanja slušaju u jaknama
Na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, nekolicina studenata izrazila je nezadovoljstvo zbog hladnih učionica. Svoje nezadovoljstvo, studenti su izrazili tako što su po zgradi fakulteta lepili papire sa natpisima: ,,Hladno nam je“ i ,,Školarine ne greju“. Organizatorka akcije, Milica Stanisavljević navela je, za Oradio, da ovom akcijom žele da ukažu Upravi fakulteta kako nisu ispunjeni uslovi u kojima oni studiraju. Studenti se žale kako nastavu moraju da slušaju u jaknama. Student prodekan, Dalibor Mirić odlučio je da izađe u susret ovom problemu i da se u ime svih studenata obrati Upravi fakulteta kako bi problem bio rešen u što mogućem vremenskom roku:
Uprava fakulteta je pokazala razumevanje i apel studenata na ovaj problem. Grejanje na fakultetu je maksimalno pojačano, ali najveći problem predstavlja izolacija koju fakultet ne poseduje. Zgrada je delo arhitekte Aleksandra Stjepanovića koji je za projekciju bio nagrađivan više puta, a i u vlasništvu je države i bez njene dozvole, na zgradi ništa ne sme da se menja. Najveći deo Filozofskog fakulteta je u betonu i staklu koji nisu dobri izolatori i iz tog razloga, ne samo ove godine, već godinama unazad, fakultet ima problem kako da zagreje prostorije. Uprava fakulteta radi na tome da pronađe adekvatno rešenje kako da zagreje što bolje prostorije u kojima se odvija nastava i nadamo se da će se problem rešiti u što skorije vreme, rekao je Mirić za naš portal.
Kako navodi Oradio, akciju studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, podržali su i studenti iz Studentskog pokreta Novi Sad. Prema informaciji Jovana Rekovića, predstavnika Studentskog pokreta, od školarina i dodatnih troškova izdvaja se novac za grejanje. Tokom 2015. godine, kako na to ukazuju izveštaji Uprave fakulteta, odvojeno je 13, 571, 944 dinara za grejnu sezonu.
Prema prethodno navedenim rečima Dalibora Mirića, Uprava fakulteta radi na rešavanju problema kako bi studentima omogućila što bolje uslove za slušanje nastave tokom zime.
Objavljeno u
Studentski život
ponedeljak, 19 decembar 2016 15:16
Nečasnim prečicama do fakultetske diplome
U Srbiji postoji gotovo tri hiljade akreditovanih studijskih programa. Prelazak studenata sa jednog fakulteta na drugi je dozvoljen, a studenti, neretko, nalaze prečice - da bi na lakši način došli do diplome četvorogodišnjih studija. Najgore je to što se ti studenti, po diplomiranju, ponekad i lakše zapošljavaju. Kako stati na put pranju diploma?
Nije mali broj onih koji trku do fakultetske diplome ne trče po pravilima, već ih vešto zaobilaze.
Profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Miodrag Popović navodi primer prečice upisivanjem strukovnih studija.
"Vi recimo upišete strukovne studije su jednostavnije, jer ima manje teorije od akademskih i završite ih posle tri godine školovanja. Potom se upišete se na neki univerzitet koji krši trenutno važeće propise. Dobijete diplomu kao da ste završili četvorogodišnje studije i posle toga možete da idete na master i čak doktorske studije. Bilo je i takvih slučajeva, da se zaobiđu najteže godine na akademskim studijama", navodi Popović.
Poznato je i da se na pojedinim fakultetima lako dobijaju visoke ocene, pa onda ti studenti, kada nastave školovanje na državnom fakultetu, istisnu one sa nižim prosekom. Skrovito mesto za one koje bi hteli do akademske titule na mala vrata su i neakreditovani programi.
"Student završi odgovorajuću godinu studija uz najčešće improvizovanu nastavu. Potom se ispiše i ode na odgovarajući program na nekoj akreditovanoj visokoškolskoj ustanovi. Na taj način, posle diplomiranja, dolazi do 'pranja diplome", navodi predsednik Komisije za akreditaciju Ćamil Dolićanin.
Ima i slučajeva da su neke ustanove dobile akreditaciju za određene studijske programe, a onda, nezakonito, odlučile da taj program izvode u drugom gradu, gde nisu ispunjeni ni nastavni ni prostorni kriterijumi.
"To he nepravedno je zato što je neko možda i duže studirao, ali je savladao gradivo na ispravan način gledano sa stanovišta akreditacije, a neki drugi se provukao zbog nižih kriterijuma i prosto nema isti rezultat učenja", smatra predsednik Saveza studenata Beograda Borjan Soković.
Studenti se žale i na to što mnogim konkursnim komisijama, pri razmatranju prijave za posao, promakne titula neakreditovanog programa.
Borjan Soković napominje da se često dogodi da neko ko je studirajući neakreditovan studijski program stekao neakreditovanu diplomu zauzme radno mesto nekoga ko se mučio i radio da stekne diplomu akreditovanog fakulteta.
"U unutrašnjosti Srbije u pojedinim mestima ima dosta zaposlenih sa diplomama koje nisu potpuno validne", ukazuje Miodrag Popović sa beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
Rad fakulteta i poštovanje propisa iskuljučivo je u nadležnosti prosvetne inspekcije. Donedavno su samo četiri inspektora proveravala njihov rad u celoj zemlji. Koliko ih je sada - o tome u resornom ministarstvu nisu želeli da govore. Možda će red u rad fakulteta uvesti novi Zakon o visokom obrazovanju koji je u pripremi.
Izvor: RTS
Objavljeno u
Studentski život
četvrtak, 17 novembar 2016 15:40
Srećan Međunarodni dan studenata!
Međunarodni dan studenata - obeležava se u sećanje na događaje koji su se desili 1939. godine kada su nacisti u koncentracijske logore odveli više od 1200 studenata Praškog univerziteta. Taj dan je, od tada, postao dan studentskog stradanja u celom svetu. Prvi put, Međunarodni dan studenata je obeležen 17. novembra 1941. godine.
Na taj dan, bude se sećanja i na ostala sutudentske nemire. Godine 1973. su oružane sile grčke vojske napale zgradu atinske politehnike koju su okupirali studenti. Studenti su otpor pružali do sledeće godine, a Grčka je 17. novembar proglasila danom grčkih studenata.
Istog datuma 1989. godine otpor su pružili i studenti u Čehoslovačkoj. Studenti su se pobunili protiv komunističkog režima i suprostavili su se vladi u želji da se uguši novouvedeni režim. Njihova pobuna je predstavljala vrstu takozvane "baršunaste" revolucije, koja je pomogla u padanju ovog režima. Ti događaji u Češkoj i Slovačkoj predstavljaju borbu za slobodu i demokratiju.
Studenti u Srbiji na ovaj dan ukazuju na otpor da se reforma započeta Bolonjskom deklaracijom dovede do kraja i da se usvoje sugestije studenata.
Neki od osnovnih problema sa kojima se studenti Srbije sreću jesu zastarela literatura, manjak mesta u studentskim domovima, nedovoljan broj stipendija, ali i visoki kriterijumi za dobijanje iste. Kako bi se na što bolji način ispunili uslovi koje zahtevaju studenti, a i kako bi svaki student mogao da da svoju sugestiju, SDP (Socijaldemokratska partija Srbije) pokrenula je akciju ,,Kutija za studentska pitanja“. Zahvaljujući ovoj akciji, svaki student će imati priliku da da svoje predloge i primedbe na obrazovanje i studentski standard u zemlji.
Akcija, koja će trajati do 4. aprila 2017. godine, kada se obeležava Svetski dan studenata, pokrenuta postavljanjem štandova ispred studentskog doma ,,4. april“. Studenti će moći na štandovima i na sajtu stranke postavljati pitanja, davati primedbe i predloge koji su u vezi sa visokim obrazovanjem. Nakon završetka akcije, SDP će doneti adektvatna rešenja za probleme koji najviše muče studente.
Objavljeno u
Studentski život
sreda, 16 novembar 2016 08:03
Da li ste čuli za studentske greb greb kupone?
Znamo koliko frustrirajuće može biti kad ne možete da nađete knjige, skripte ili materijale, a bliže se kolokvijumi i ispiti, rok za seminarski ističe, a vi, naravno, niste ni počeli... Ali ne paničite, postoji rešenje!
Studenti.rs je internet arhiv i servis za razmenu korisnih dokumenata za studente i đake (knjige, skripte, seminarske radove, diplomske radove i slično). Ovaj veb-sajt korisnicima i posetiocima omogućava laku pretragu po temi, naslovu ili ključnim rečima, te dozvoljava slanje vlastitih sadržaja i njihovo komentarisanje.
Da biste pristupili arhivu, potrebni su vam studentski greb greb kuponi. U pitanju je dopuna, koju korisnici (maturanti, studenti, postdiplomci) mogu kupiti na prodajnim mestima u blizini fakulteta i na taj način lako i brzo osvojiti kredite koji su potrebni za preuzimanje svih korisnih dokumenata.
Kupljeni kupon je potrebno ogrebati na označenom delu, a zatim je neophodno uneti broj sa kartice i na taj način dopuniti kredit.
Kupovinom dopune od hiljadu dinara dobijate 1000 kredita koje možete iskoristiti za skidanje željenih dokumenata, kao što su skripte, prezentacije, seminarski, maturski, diplomski, master i naučni radovi. Na sajtu je korisnicima dostupno preko 20 000 korisnih dokumenata.
Za svaki dokument koji se preuzima potreban je određeni broj kredita, pa tako prezentacija vredi 60 kredita, skripta 80 kredita, seminarski rad vredi 120 kredita, maturski 180 kredita, diplomski, master, magistarski, specijalistički i naučni radovi vrede 260 kredita.
Unija studenata poklanja dva vaučer kupona svojim čitaocima! Da biste dobili greb greb kupon, dovoljno je da:
1. lajkujujete Fejsbuk stranicu Unije studenata;
2. Zapratite Uniju studenata na Instagramu;
3. Šerujete objavu na vašem zidu;
4. U komentarima ispod našeg posta na Fejsbuku tagujute 5 prijatelja.
Objavljeno u
Studentski život
sreda, 02 novembar 2016 22:23
Konferencija "Future Is NOW" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu
Omladinska organizacija EKOF Media Group će na Ekonomskom fakultetu u Beogradu održati konferencija za informisanost mladih o modernim tehnologijama i metodima koji se primenjuju u najvećim kompanijama savremenog doba , pod nazivom Future is NOW. Konferencija će po prvi put biti održana 26. novembra 2016. godine.
Future Is NOW predstavlja godišnji događaj čija je osnovna misija podsticanje inovativnosti, proaktivnosti i preduzetništva mladih kroz predstavljanje modernih tehnika i tehnologija koje imaju široku primenu u najvećim, najsavremenijim i najuspešnijim kompanijama u Srbiji, ali i onih koje će svoju primenu naći u bliskoj budućnosti.
Govornici će biti predstavnici top menadžmenta najuspešnijih kompanija u Srbiji. Oni će kroz panel diskusije i posebne studije slučaja predočiti primere poslovanja koje su kompanije implementirale ili planiraju da sprovedu.
Neke od tema o kojima će biti reči na konferenciji su: HR u 21. veku, Od ideje do Start up-a i uspešnog biznisa, Marketing u doba digitalne revolucije i milenijalaca kao i Digitalna transformacija.
Predsednik organizacije EKOF Media Group, Miloš Čevizović, ističe zašto je ova konferencija posebno značajna:
„Većina mladih smatra da, dok se promene dešavaju, poslovanje u Srbiji ostaje u mestu. Da to nije tako, uveriće vas ova konferencija na kojoj ćete od vodećih menadžera iz najvećih kompanija u Srbiji čuti primere iz prakse. Na njoj ćete saznati više o modernim metodima marketinga i zapošljavanja, o tome kako pokrenuti svoj biznis, kako funkcionišu najsavremenije kompanije i još mnogo toga.“
Učesnici konferencije su studenti i diplomci sa Univerziteta u Beogradu kao i studenti sa Univerziteta u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Subotici. Na konferenciji će učestvovati preko 500 mladih iz cele Srbije.
Ukoliko želite da budete deo ove nezaboravne konferencije, da ostvarite kontakt i upoznate se sa uspešnim ljudima i svojim kolegama, dobro se zabavite i dobijete sertifikat, svoje mesto na Future is NOW možete rezervisati prateći sledeći link: future.ekofmedia.com
Video sa naše prošlogodišnje najzapaženije konferencije (Career and Entrepreneurship Opportunities) koja se održala u istom prostoru i sa istom atmosferom koja je planirana i za Future is NOW konferenciju možete pogledati preko sledećeg linka: https://www.youtube.com/watch?v=8NxdpsILzwU
Objavljeno u
Studentski život
četvrtak, 15 septembar 2016 13:38
Peticija za ukidanje dodatne naplate redovnih usluga i troškova studiranja na UNS
Studentski pokret Novi Sad pokrenuo je peticiju za ukidanje dodatnih troškova studiranja, koju je do sada potpisalo oko 1.500 studenata. Oni od uprava fakulteta zahtevaju da na osnovnim i master akademskim studijama prestanu sa dodatnom naplatom redovnih usluga i troškova studiranja, koje su, kako kažu, studenti već regulisali školarinama ili budžetskim statusom.
Studentski pokret Novi Sad, za budžetske i samofinansirajuće studente, zahteva ukidanje naplate upisa u narednu školsku godinu, koji trenutno na svakom fakultetu iznose minimum 5.000 dinara, kao i ukidanje naplate overe semestra, prijave ispita, administrativnih troškova, usluga biblioteke i čitaonice, troškova izrade završnih radova...
Oni traže i reviziju cenovnika fakulteta, u stavkama poput izdavanja potvrda ili dokumenata, i smatraju da cena polaganja prijemnog ispita za kandidate ne sme biti veća od 1.000 dinara.
Studentski pokret podseća da je Savet Univerziteta u Novom Sadu, na predlog Senata UNS, na sednicama održanim u maju 2007. i februaru 2015. godine, odlučio da u redovne usluge, koje visokoškolska ustanova pruža, spadaju najmanje jedna prijava ispita i usluge administrativno-stručnih službi, što znači da su te usluge regulisane školarinom i budžetskim statusom za jednu školsku godinu i fakulteti ih ne smeju dodatno naplaćivati.
"Na osnovu prethodno iznetog zahtevamo od fakulteta da iskoriste autonomiju visokoškolskih ustanova i svoje pravne akte, odnosno statute fakulteta, usklade sa odlukom koju je doneo Savet UNS i prestanu sa dodatnom naplatom redovnih usluga i troškova studiranje", kažu u Studentskom pokretu Novog Sada.
Oni napominju da internet peticija nije njihov najjači argument, već brojnost studenata koji će izaći na jesenje proteste, i da uprkos različitim fakultetima koje studiraju i oblastima kojima se bave dele mnoge zajedničke probleme, a to su srozavanje kvaliteta obrazovanja i zavlačenje ruku u studentske džepove.
Peticija se može potpisati na ovom linku.
Izvor: www.novisad.com
Objavljeno u
Studentski život
nedelja, 21 avgust 2016 16:38
Studenti sa Harvarda nisu umeli da reše ovaj zadatak: Da li možete vi?
Harvard možda ima najbolju akademsku reputaciju među svim univerzitetima na svetu, međutim, veliki broj njegovih studenata ne uspeva da reši ovu logičku zavrzlamu.
Sudeći po knjizi psihologa Danijela Kanemana „Razmišljati brzo i polako“, više od polovine studenata na vodećim univerzitetima muku muči sa ovom zagonetkom.
Da li vi možete da je rešite?
– Palica i loptica koštaju 1.10 evra
– Palica košta jedan evro više od loptice
– Koliko košta loptica?
Odgovor je 5 centi.
Broj koji je većini izgledao logično je 10 centi. Odlika ove lake zagonetke leži u činjenici da svi posežemo za odgovorom koji je intuitivan, ali pogrešan. Ako loptica košta 10 centi, onda je ukupna cena 1.20 evra, a ne 1.10 evra.
Izvor: studentskizivot
Objavljeno u
Razno
- 1
- 2
- 3
