Oduvek ste hteli da se oprobate u glumi, ali niste znali kako? Sada imate šansu da ostvarite sve svoje glumače potencijale i to u našem gradu!

Tower Hill Cinema organizuje kasting za glavne i sporedne uloge u dugometražnom igranom filmu "Čohano". Snimanje je planirano za period od septembra do marta i to u Vršcu i lokalnim selima.

Žanr filma je natprirodni triler/misterija. Režija i scenario su povereni Bojanu Stefanoviću, dok su producenti zajedno sa njim i Maja Stefanović i Marko Vasiljević.

Ukoliko imate između 17 i 25 godina, potrebno je da na mejl (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ) pošaljete 2 fotografije i kontakt, putem kojeg će svi prijavljeni biti obavešteni o vremenu i mestu kastinga.

Iz produkcije su nam saopštili da će prijavljeni dobiti tekst koji je potrebno da nauče za kasting. "Nije neophodno da se tekst nauči napamet, ali je potrebno da se savlada".

Rok za prijavu je 27. april, a za sve dodatne informacije možete posetiti fejsbuk stranicu Tower Hill Cinema, klikom OVDE.

Zamislite u glavi sliku jednog očajnog roditelja čije dete leži bolesno u krevetu i on ne može da mu pomogne. Ne može novac da spase to dete, već nešto što sva blaga ovog sveta ne mogu da kupe. Sada zamislite nekoga ko gubi nekog dragog... I na kraju, zamislite da ste jedna od tih osoba koja leži u postelji VI! Zamislite sada da to od čega zavisi vaš život ima skoro svaka osoba koju susretnete I apsolutno ništa je neće koštati da vam to da?

Nije lep osećaj zar ne? Taj splet okolnosti gde su i bogati i siromašni u istoj poziciji, zavise od humanosti drugih ljudi i njihove volje da poklone nešto što pripada samo njima. Taj veliki DAR je njihova krv. To ne može da se nadoknadi novcem, morate da odete i da date krv da biste spasili nečiji život koji visi o koncu. Bolnice u Srbiji često imaju problem sa zalihama krvi i onda kada je nekom preko potrebna transfuzija ne može da je dobije. Zar to nije tužno s obzirom na to da davalac može da bude svaka zdrava osoba od osamnaest do šezdeset i pet godina? Složićete se da je to veliki broj ljudi zar ne? Većina vas koja ovo čita sigurno može da bude davalac ali vam to nikada nije palo na pamet.

Postoje razne akcije grupnog sakupljanja krvi koje se često održavaju. Raspitajte se kada, idite i pomozite. Ne brinite zbog izostanka sa posla ili škole, taj i sledeći dan imate slobodno po zakonu . Ne razmišljajte puno, nekome u tom periodu ističe vreme! Ništa osim ovog humanog postupka koji budete činili tri puta godišnje neće moći da vam pruži takav osećaj ispunjenosti, ponosa i sreće.

POMOZITE! BUDITE HUMANI! DAJTE KRV! NEKOME TEČE VREME!

Kako jedan davalac reče:

“Kada dajete krv-dajete:

… još jedan rođendan

…još jednu godišnjicu

…još jednu noć pod zvezdama

…još jedan osmeh

…još jedan zagrljaj

…još jednu šansu! “

Napisala: Dobričinac Sara

     Jeste li nekad razmišljali kako je to biti drugačiji? Kako svet izgleda iz ugla nekoga ko nije sposoban da se sam zauzme za sebe, koga niko ne štiti i kome je potrebna VAŠA pomoć? Sada se opet vratite u svoju kožu i prisetite se kako vam je bilo kada su vas ismevali a svi su okretali glavu, ili ste imali najobičniji grip i niko vas nije pozvao da proveri kako ste. Svakome se nešto od ovoga barem jednom dogodilo, i to nam se urezalo u pamćenje zato što smo se osetili usamljeno, odbačeno, tužno i kao da ništa ne vredimo. Ovako se svakog dana osećaju i osobe sa posebnim potrebama, jer im mi stalno namećemo osećaj da nisu poželjne u našem društvu. Potpuno su izopštene. Ljudi ih ne pozivaju na druženja, za njih obično nema posla i nekih olakšica i idu u posebne škole. Činimo da se osećaju kao da nisu ravnopravne sa nama. Mnogi ljudi nikada nisu ni bili u kontaktu sa njima i nisu svesni da ovaj problem u našem društvu postoji, što je zaista poražavajuća činjenica.

   Moj život se promenio kada sam se učlanila u udruženje Otvorenog srca sveta. Tim milim bićima sam neizmerno zahvalna na radionicama I druženjima.Svakim danom učim od njih stvari koje zaboravljamo i kojima ne pridajemo značaj zbog užurbanog načina života, virtuelnog kontakta umesto pravog i smanjene empatije. Nekome je tako malo potrebno da bude srećan, jedan osmeh, zagrljaj I samo malo vremena I druženja. Treba da nas je stid jer smo izgubili te vrednosti, postali smo bahati, nezasiti materijalnih stvari i potpuno otuđeni, hladni i sebični. Ustvari smo mi ti koji imamo posebne potrebe. Ovom začaranom krugu treba da stanemo na kraj, ZAJEDNO!

Udružimo se svi i pomozimo osobama sa posebnim potrebama da se osete voljeno, podržimo mukotrpan rad udruženja koja se bave ovim problemom, a nažalost nisu tako popularna i mnogi ne znaju za njih ili kako da im se priključe. U našem mestu postoje udruzenja: ” Otvoreno srce sveta” i “Parakvad”. Udruženje”Otvorenog srca sveta” se bavi unapređivanjem položaja osoba sa invaliditetom, a prvenstveno osoba sa mentalno nedovoljno razvijenim sposobnostima. Radi na socijalizaciji ovih osoba i ulaže trud u to da one svoje vreme provode kvalitetno i da stiču nova znanja i veštine. Uvek primaju nove volontere koji imaju želju i volju da pomažu i druže se. Njihove prostorije se trenutno nalaze u ulici Žarka Zrenjanina, veoma su stare ali su konačno dobili kuću koja treba da se sredi, da bi tamo mogli da se usele, druže i šire ljubav. (https://www.facebook.com/Otvoreno.srce.sveta.vrsac/) Udruženje “Parakvad” se trudi da prikupi donacije i kupi osobama sa invaliditetom sve što im je potrebno: lekove, medicinska pomagala… Napravili su posebno igralište kod Hotela Srbija na kome mogu da se igraju i deca u kolicima. Tamo se nalazi i poseban kontejner u koji možete da odložite čepove koje prikupljate i oni ih prodaju I kupuju pomagala.

   Budite humani, pomozite. Jedan naš mali korak i ustupak za njih je jako veliki. Budimo humani! Širimo ljubav! Udružimo se!

Napisala: Dobričinac Sara

Eh, taj dan kada napuštamo toplinu naše sobice i selimo se u dom ili stan... Nepoznata sredina, ljudi i pravila. A najteže od svega nam pada to što naša soba nije više samo naša, već se tu useljava i naš sustanar, to jest  cimer. Ako ste se preselili u stan, to je uglavnom osoba koju bar iole poznajete pa mislite da ste zbog toga u prednosti u odnosu na one koji žive u internatu i dobili su pet novih cimera koje prvi put vide u životu...
SVAKA SLIČNOST SA STVARNIM DOGAĐAJIMA JE SLUČAJNA…
 Ali, tek poznavanje nekoga može da predstavlja ogroman problem... Ne kaže se džabe: ” Dok sa nekim ne pojedeš džak soli, ne znaš kakav je”. Počeli ste da živite sa najboljim prijateljem i ubeđeni ste da ćete se super složiti, ali (naravno) niste znali da je ista ta osoba koja vam je toliko draga, u istoj toj meri i neuredna, bučna, ima čudne rituale kada je u stanu i voli da jede vašu hranu bez pitanja... A vi ne znate kako to da joj saopštite da je ne biste uvredili jer ipak  je to neko sa kim se družite već godinama i ne želite da se posvađate.
 Ali… ni onima u internatu ne cvetaju ruže...Prvih nekoliko dana samo gledate jedni u druge i ni reč ne progovarate, svi vam deluju jako fini i vi sa olakšanjem mislite kako ste imali sreće, kako ostali drame i da ste dobili baš super cimere. I onda PUF! Sve vaše iluzije su se raspršile za manje od jedne sekunde kada skapirate da je cimerka uzela vašu omiljenu majicu bez ikakvog pitanja, druga je krenula da pušta muziku do dva ujutru i vi sa ogromnim crnim podočnjacima koje ništa ne može da prekrije idete na faks i na kraju tamo zaspite, a treća se ko zna kada zadnji put okupala i vaša soba se pretvorila u jednu slatku štalicu. Vi onda već tako napeti pokušavate da na diskretan način skrenete pažnju cimerkama da malo povedu računa o ponašanju i budu obzirnije, i umesto da ih to smiri, nastaje treći svetski rat... One vam govore da ste vi ti koji im ne dozvoljavate da spavaju (u dva popodne) ,da ste arogantni, umišljeni i ako ne možete da živite sa njima  da se vratite kod vaše mamice jer ste nesposobni za bilo šta drugo. Onda kreće ignorisanje, smeštanje, neprekidna svađa i shavate da su studije ipak precenjene i želite da ih napustite .
Da do svega ovoga ne bi uopšte ni došlo ili se bar sva ova drama javljala u manjoj meri, ODMAH prvog dana sastavite zajedno sa svojim cimerima raspored kada će ko da obavlja kućne poslove i napišite svi na papir šta vam smeta i nećete da trpite, taj papir stavite na neko vidno mesto ( na primer na frižider) i trudite se maksimalno da se svega toga pridržavate. Ovo bi trebalo da sastave i oni koji žive sa najboljim prijateljem da ne bi došlo do bespotrebnih svađa i prekida prijateljstva zbog dve neoprane šolje. Nemojte nikada ni da pokušavate da učite u sobi, možda vaš cimer želi da spava pa mu smeta svetlo, da sluša muziku ili nešto slično i tada najčešće nastaje svađa. Vama smeta buka, on neće da se stiša jer ima puno pravo da u sobi radi šta želi i opet nastaje haos i liju se suze. Od samog početka stičite naviku da učite u biblioteci ili na nekom mestu koje je za to predviđeno. Tamo je tišina obavezna, ništa vas ne ometa, naučili ste sve što je trebalo za tih nekoliko sati i onda kada se vratite u sobu pravićete zajedno sa cimerom muzički spektakl i svi srećni i zadovoljni.
Uvek težite ka tome da budete tihi, obzirni, uredni i brižni jer ne možete od drugih to da očekujete ako vi sami niste takvi. Kada nastane neki problem, UVEK prvo pođite od sebe i razmislite da li ste vi to nečim izazvali ili se nekada tako ponašate pa ako ustanovite da ipak nije do vas, smireno porazgovarajte sa vašim cimerom. Evo jednog primera kako biste mogli nekome da saopšite nešto što vam smeta, a da to osoba ne shvati kao direktan napad na nju:
Iznerviralo vas je što vaš cimer nije očistio kupatilo za sobom...
„Ejj, stvarno je lepo živeti sa tobom,prija mi jako tvoje društvo...Znam da si jako zauzet/ zauzeta, ali bi mi mnogo značilo kada bi spremao/ spremala kupatilo za sobom zato što mi smeta kada uđem u prljavo kupatilo i žurim jako, a pre toga moram da ga čistim. Mnogo mi znači to što si toliko obziran/ obzirna i hvala ti puno što me razumeš. I molim te mi uvek kaži kada ti kod mene nešto smeta, da bismo to što pre rešili.“ (Prvo pohvalite cimera, onda dajte sugestiju i onda ga ponovo pohvalite. Tako će mnogo lakše podneti kritiku. Ovaj vid komunikacije je primenjiv u raznim prilikama.)
Naravno, ovo su samo loše strane deljenja životnog prostora sa nekim, mnogo više ima onih dobrih. Ne treba nikako da zaboravimo na one lude žurke u stanu, sklapanja divnih I trajnih prijateljstava i komičnih doživljaja koje ćete pamtiti ceo život i prepričavati vašoj deci. Nadamo se da smo vam  bar malo približili šta vas to čeka prilikom studija i da su vam saveti pomogli. Puno sreće u zajedničkom životu odnosno opstanku!
Napisala: Dobričinac Sara

Kroz život nas uvek prate neke promene, novine i iznenađenja, ali najveća prekretnica jeste vreme kada napuštamo srednju školu, roditeljsku kuću, rodni grad i spremamo se  da se otisnemo u nepoznato. To je doba kada prestajemo da budemo deca i odrastamo.

Neki od nas se odmah posle srednje škole zapošljavaju, a neki teže ka tome da se dodatno usavrše i  studiraju, i tada nastupa ono glavno pitanje: “Koji fakultet izabrati?” Tu se mnogi od maturanata nađu u problemu zato što ili imaju previše interesovanja i opcija ili još uvek nisu otkrili šta ih zanima. Baš zbog ovoga maturantsko doba i jeste jedan lep ali veoma mukotrpan period pronalaženja svog mesta pod  zvezdama.

Najkritičnije za one koji su se našli u situaciji da ne znaju šta da odaberu jeste pritisak okoline. Svako ima neki komentar i zamerku šta god da se pomene, roditelji od tebe žele jedno, tetke i stričevi misle da je ipak najbolje da se ne mučiš toliko godina i da odmah radiš , a prijatelji imaju još deset opcija za tebe. Svako od njih ima drugačiju zamisao u glavi i ti jednostavno ne znaš koga da poslušaš. A možda bi ipak bilo najbolje da poslušaš sebe?! Jer, na kraju krajeva ,niko od njih neće umesto  tebe da studira i radi kasnije u toj struci.  Slušaj onaj unutrašnji glas koji ti govori šta da radiš , baš onaj glas za koji se plašiš da će izroniti na površinu i da ćete zbog njega svi osuđivati. Ne plaši se da jasno i glasno kažeš svoje želje i potrebe. Naravno da ne treba da budeš sebičan u  ophođenju prema tebi dragim ljudima, ali ovo je ipak odluka koju moraš potpuno sam da doneseš,da se ne bi ceo život kajao zato što si slušao druge.

Vi koji još uvek ne znate šta bi vas ispunilo, ili uopšte nemate ideju o tome šta biste studirali, možete da krenete na neke sekcije,radionice ili da uradite test vaših sklonosti i interesovanja koji vam može približiti iIi dati ideju o tome šta ustvari želite.Raspitajte se u vašoj školi da li školski psiholog radi takve testove,a i ako ne radi, barem može da porazgovara sa vama i posavetuje vas.Takođe ,internet predstavlja nepresušan izvor informacija.Možete da pogledate stranice raznih fakulteta i možda će vam to pomoći da donesete odluku. Na našem sajtu možete pronaći spisak svih državnih fakulteta i rubrika studentski dvougao koji mogu biti vrlo korisni pri odabiru( http://www.studentivrsac.org/fakulteti)  

A vi koji ste doneli odluku… Evo nekih činjenica i razmišljanja koje vam govore da ste dobro odabrali:

1)DOBRO ste se raspitali o fakultetu,predmetima,opisu posla koji ćete raditi posle dobijanja diplome,mogućnostima za dalje usavršavanje.

2)Dopadaju vam se predmeti i uzbuđeni ste pri pomisli što ćete studirati baš  na tom fakultetu.

3)Radujete se poslu koji ćete raditi kada završite fakultet.

Ovo su samo neki od predloga koji vam mogu pomoći pri odlučivanju, ali i ako pogrešite i upišete nešto što vas baš i ne zanima, nije kraj sveta, uvek možete da se prebacite na drugi fakultet. Ne gubite veru u sebe, nikada nije kasno da stičete nova znanja o stvarima koje volite. Puno sreće!

Napisala: Sara Dobričinac

Želite da provedete nezaboravno leto u drugačijem okruženju I radeći ono što volite? Volite da putujete? Imamo pravu stvar za vas!

Omladinska organizacija AIESEC i ovog leta kroz ovaj program organizuje volonterske prakse u više od 120 zemalja sveta, a namenjene su studentima svih fakulteta. Trajanje programa je od 6 do 12 nedelja.

Uslovi potrebni za prijavu na praksu:

1. Mogu se prijaviti mladi od 18 do 30 godina.

2. U većini slučajeva nije potrebno prethodno radno iskustvo.

3. Za ovu priliku ne treba puno novca, jer je smeštaj u većini slučajeva obezbeđen.

Da se podsetimo, Global Volunteer je program volonterskih praksi koji je namenjen ličnom usavršavanju, istraživanju novih kultura i proširenju sopstvene. Za ovaj program mogu da se prijave srednjoškolci, studenti i mladi od 18 do 30 dodina. Volonteri imaju mogućnost da predaju strani jezik deci u inostranstvu, daju svoj doprinos zdravstvu, rade na smanjivanju siromaštva, poboljšanju ljudskih prava i u još mnogo različitih oblasti.

Sve o trenutnim praksama, načinu prijave i svim ostalim informacijama možeš naći na sajtu AIESEC-a Srbije. (klik OVDE)

Napisala: Sara Dobričinac

Izvor: Portal Mladi