Vrščani, da li ste spremni za izazov? Vršačko udruženje Eduakcija vam je i ovog vikenda spremilo zabavu - humanitarni kviz (Kvizazov) koji će se održati u klubu ekstremnih sportova Izazov (Vuka Karadžića 18) u nedelju, 17. decembra od 17 časova. 

 

 

Kvizozov je nastavak humanitarne akcije koja je započeta koncertom u London pub-u, a sada je osmišljena kao kombinacija pitanja iz oblasti opšte kulture, i drugih logičkih i društvenih igara. Broj članova u jednoj ekipi je od 3 do 6, a kotizacija iznosi 200 dinara. Prikupljena sredstva su namenjena kupovini novogodišnjih paketića mališanima iz socijalno ugroženih porodica i deci iz Doma "Vera Radivojević" u Beloj Crkvi.  

Sem Eduakcije, ovaj poduhvat su podržali i Klub Izazov, udruženje Osmeh na dar, Crveni krst Vršac i udruženje Dobro delo.  

 

 

U ime organizacije, Snežana Đenić je navela da su praznici vreme darivanja, posvećivanja pažnje drugima, te je stoga njihova želja da ovim gestom barem malo ulepšaju novogodišnje praznike onima kojima je to najpotrebnije. "Pozivamo sve ljude dobre volje da nam se pridruže u nedelju, kako bismo zajedno ulepšali novogodišnje i božićne praznike našim najmlađim sugrađanima". 

 

 

Kao što je Dušan Radović rekao: "Naše malo može biti mnogo onima koji nemaju nimalo", te vas pozivamo da se zajedno družimo u nedelju! 

Projekat "RAZLIKE SU NAŠA SLIČNOST" održaće se u sredu, 13. decembra i četvrtak 14.decembra u školama "Paja Jovanović" i "Olga Petrov Radišić". Organizacija zaslužna za ovo jeste "Izazov" - udruženje za decu i mlade sa invaliditetom.  

O detaljima projekta pričali smo sa Ivanom Aradskim, koji nam je objasnio kako će sve to funkcionisati.  

 

 

 

Ideja o ovom projektu rodila se još pre nekoliko godina, kada je projekat i ušao u uži izbor „Divac Omladinskog fonda“ koji finansira projekte neformalnih i formalnih grupa mladih. Tada smo mnogo toga naučili o samom procesu osmišljavanja projekta, pa smo s obzirom na to imali priliku da projekat do prve realizacije usavršimo i unapredimo, imajući u obzir ciljnu grupu i ono što njime želimo da ostvarimo. 

 

 

 

U gradu se skoro svakog 3. decembra obeležava Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, ali je to uglavnom datum tokom kojeg se za nas sve završava ubrzo nakon što počne. Tada je u nas upreta pažnja medija, sugrađana, raznih udruženja, ljudi koji se tog dana rukuju sa osobama sa invaliditetom, a sutra se na ulici već ponašaju kao da se sa njima nikada nisu sreli. Činjenica je da nama za inkluziju nije dovoljan jedan dan u godini, niti su nam dovoljna lažna obećanja koja se rastežu od godine do godine. Zato smo odlučili da je početak decembra savršena prilika da se malo družimo sa decom na kojoj svet ostaje, i da, kada već ne možemo da promenimo današnje odrasle, deci pomognemo da nauče da sve ljude gledaju na isti način. 

 

 

 

Nadamo se da ćemo u svaku od tih malih pametnih glavica koje će učestvovati u inkluzivnim radionicama uspeti da ubacimo jedno zrno inkluzije koje će u godinama koje dolaze procvetati u njima. U životu sam se mnogo puta susretao sa diskriminacijom, lošim komenarima i sličnim stvarima, ali je to veoma retko ili skoro nikad bilo upućeno od strane nekog deteta. Jer, mala deca su poput praznog rečnika koji čeka da bude popunjen, ako u njega ispišete najlepše reči, samo za njih će znati. Zato je naš projekat usmeren ka deci, kojoj njihova neiskvarenost i dobrota ne dozvoljavaju da vas vide nikako drugačije nego baš onakve kakvi jeste. 

 

 

 

Radionice koje smo održali prošle godine u Osnovnim školama „Paja Jovanović“ i „Olga Petrov Radišić“ su prošle odlično, pa zbog toga verujem da ćemo i ove godine iz učionica ispratiti mnogo nasmejanih lica koja su naučila nešto novo. Deci je uglavnom najzanimljivija interaktivna igra „Probaj da se snađeš“ u kojoj se na dvadesetak minuta stavljaju u kožu osoba sa različitim vrstama invaliditeta i tako uče malo više o načinima na koje one ostvaruju svoje potrebe, kao i kreativna radionica na kraju druženja. Nakon prošlogodišnjih druženja po glavi mi se motala samo jedna misao, ako svet ostaje na mladima sa kojima smo se družili, biće to jedan divan svet.  

 

 

 

Nakon održanih radionica ove nedelje, udruženje za decu i mlade „Izazov“ proslaviće sledeće nedelje svoj deseti rođendan i tako na neki način zaokružiti prethodne godine rada koje su obeležili brojni slični projekti, inkluzivne radionice, kreativni kursevi i izložbe u kojima je udruženje uzelo učešće. Već sledeće godine ćemo, za razliku od mnogih koji to rade vrlo glasno i direktno, pomalo stidljivo nastaviti sa svojim radom i pokušajima da našim sugrađanima pomognemo da osobe sa invaliditetom prihvate kao ravnopravne članove našeg društva, što one već svakako i jesu. 

 

 

 

Ja se ovakvim stvarima bavim sa velikim entuzijazmom i oduševljenjem. Mislim da ovakav „posao“ niko neće obaviti umesto nas i da je jako važno da mi budemo ti koji će zasukati rukave i učiniti prvi korak. U životu sam se nagledao ljudi koji kukaju nad svojim nesrećama i ne mogu da se pomere sa mesta na kojima su ih one ostavile, dok čekaju da im se desi neko čudo. Ja sam odavno odlučio da želim da budem sam svoje čudo, i da želim da pružim priliku drugima da se posmatrajući moj primer ohrabre i usude da se pomere sa „mesta zločina“. Po rečima ljudi koji me svakodnevno zaustavljaju na ulici i razgovaraju sa mnom, rekao bih da mi dobro ide. 

 

Pozivamo vas da pratite rad i tako pomognete ovom udruženju, kao i svim osobama sa invaliditetom!

Poslednji događaj u vidu akcije "16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama" održaće se u "London Pub-u" i to simbolično - 10. decembra, na Dan ljudskih prava. 

 

U pitanju je koncert sa početkom u 20 časova, na kom će nastupiti: bend "The Black Cat", Mišo Mićić, Sonja Knežević i gosti iznenađenja. 

 

Cilj ove akcije je prikupljanje sredstava za novogodišnje paketiće koje će dobiti korisnici Doma za decu i omladinu "Vera Radivojević" u Beloj Crkvi, kao i deca iz socijalno ugroženih porodica. U organizaciji ove humanitarne akcije, podršku će pružiti vršačko udruženje Eduakcija i Crveni krst Vršac. 

 

Da se podsetimo, program Akademije ženskog liderstva okuplja aktivistkinje i političarke nudeći im priliku da unaprede svoja znanja i veštine, ali i da se umreže, kako bi se zajedno borile za poboljšanje stepena ženskih ljudskih prava, sve do ostvarivanja pune rodne ravnopravnosti u našem društvu. Tribina, održana 6. decembra u Galerijani, imala je za cilj da ukaže na izmene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koje su stupile na snagu 1. juna ove godine. Akcenat je stavljen na pitanja vezana za postupanje državnih organa i ustanova u sprečavanju porodičnog nasilja i pružanja zaštite i podrške žrtvama. Prisutnima su se obratile Danica Todorov, koordinatorka stučnog tima za pilotiranje modela Centra za žrtve seksualnog nasilja u okviru projekta „Zaustavi-zaštiti-pomozi”, predavačica u okviru obuke Medicinskog fakulteta u Novom Sadu „Efikasan odgovor zdravstvenog sistema u zaštiti žene žrtve porodičnog i rodno zasnovanog nasilja“ i osvedočena borkinja za ženska ljudska prava dugi niz godina, Marija Srdić, feministkinja, dugogodišnja profesionalna novinarka i konsultantkinja u oblasti medija, Dragana Kantarević, službenica Policijske stanice u Vršcu, odsek Kriminalističke policije, dr Dušica Kirilov, specijalista psihijatrije i REBT psihoterapeut i načelnica odeljenja za sprovođenje mera bezbednosti obaveznog lečenja narkomana, Zorica Grujin, zamenica javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Vršcu, dr Dragica Stanojlović, specijalista neuropsihijatrije i aktivistkinja, Stevica Nazarčić, advokat, Jelena Vragović, predstavnica Centra za prava žena i Vladislava Kerkez, sociološkinja. Moderatorka tribine bila je dr Biljana Jeličić. Govornici su ukazali na značaj pokretanja lokalnih inicijativa u borbi protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama, kao i na institucionalne mehanizme zaštite.

 

 

Da li ste, kada ste pročitali prvo poglavlje ili odgledali prvih 15 minuta "Hari Potera", mogli da naslutite da će vas najvažnijoj lekciji o ljubavi naučiti profesor ljutitog pogleda i hladnog lica, Severus Snejp?

Da li vas je nekad upravo ovaj čovek naterao da razmišljate? Da razmišljate o tome kakav je osećaj živeti u tolikoj ljubavi, ljubavi koja je jača od smrti, večnija od broja, imuna na zaborav.

Osim što nas je Snejp naučio da pravimo magične napitke i da se odbranimo od mračnih veština, naučio nas je da je prava ljubav večna. Bezvremenska.

Naveo nas je da razmišljamo o tome koliko je ljubav važna. Da se zapitamo šta je to ljubav uopšte? Da li je to osećaj neobjašnjive sreće, osmeh koji se pojavi na vašem licu čim pomislite na nekoga ili držanje za ruke? Ili je ljubav nešto što ne vredi opisivati običnim rečima jer nju treba osetiti, a ne pričati o njoj?

Volite se, ljudi. Volite se i pokazujte to jedni drugima. Ne treba da se plasite slomljenog srca, već zivota bez ljubavi. Usamljenosti.

A koga vi volite? Da li imate vašu Lili?

 

 

 

Tekst napisala Dunja Marić.

 

Tražite nešto novo što biste čitali? Mi imamo predlog za vas!

 

Stefan Mihajlovski, provokativni Vrščanin već poznat mnogima, počeo je sa novom sezonom kolumni! Sada on sarađuje sa Adria Daily sajtom gde njegovi tekstovi izlaze pod nazivom Lice današnjice. 

Kako on navodi, kolumne su zrelije i provokativnije nego ikada do sada. Inspiraciju pronalazi svakog dana na raznim mestima. “Želim da moja najmlađa sestra Dunja, koja sada ima svega nekoliko meseci, ali i sva deca čija detinjstva nisu bezbrižna, imaju bolji svet kada odrastu. Svet gde je nasilje nešto što se može brzo prepoznati i prijaviti, svet poštovanja sebe, pa onda i drugih, svet u kome nema predrasuda i gde nije bitno da li si crn, beo, ljubičast, nije bitno kome se moliš i u šta veruješ, sa kim se krešeš i sa kim plešeš. Ono što je bitno jeste da li si dobar čovek sa harizmom, koja je, ako je moguće, veća od onoga koju sa sobom nosi toster na dnu okeana".

 

Kako on kaže, on nudi “razbuđivanje” – njegove kolumne su jače od bilo koje kafe!

 

Takvu “kafu” možete pročitati na sajtu Adria Daily, odnosno, klikom OVDE. 

 

Fotografjia: Vojislava Vesin

Da li ste do sada već bili u Escape Room-u? Nadam se da jeste, jer je to zabava koju ne smete propustiti, posebno zato što je imate čak u svom gradu!

 

Novi Escape room otvoren je 19. novembra, a ovog puta je tematika malo drugačija. Sama igra traje 60 minuta, a sam tvorac vršačkog Escape-a Alen Šari, ovako je opisao igru: 

"Tragom misterioznog Vrščanina, koji je nestao 1971. godine, put nas vodi u Egipat, tačnije u arhiv kairskog muzeja, gde ćemo pronaći tragove i dokaze koji upućuju na njegov nestanak.

Igra ima najzanimljivije i najinteraktivije zamke i zagonetke do sada, i pravo je mesto da sa društvom, kolegama ili porodicom provedete kvalitetno i uzbudljivo vreme tokom ove zime i predstojećih praznika. Akcenat je takođe stavljen i na autentičnom ambijentu i efektima". 

 

Sem ovoga, i dalje su aktuelni i besktvo iz horor stana (jedini Escape Flat u Srbiji), kao i bekstvo iz zatvora. 

Ukoliko još uvek niste imali prilike da sa porodicom ili prijateljima prođete kroz nalete adrenalina i pokrenete vijugice, sada je pravo vreme - trk u Sterijinu 6!

 

Svoju igru možete zakazati na sledeće načine:

1. Broj telefona:

0616403248

0637636686 

 

2. Fejsbuk stranica - klik OVDE. 

 

3. Mejl - Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

 

Da se podsetimo, Escape room (bekstvo iz sobe) i Escape flat (bekstvo iz stana) su real-life igre u kojima grupa od 2 do 5 članova zajedničkim snagama pokušava da reši sve zagonetke i zamke i za manje od 60 minuta (odnosno 75 minuta u slučaju stana) pronađe izlaz iz tematski odrađenog zadatka u sobi ili stanu. Ne postoje jezičke barijere niti je potrebno predznanje.

 

Volonterizam možemo opisati raznim izjavama i najrazličitijim definicijama, ali vas ja danas ne bih zamarala time. Umesto toga, reći ću vam šta je za mene volonterizam - to je jedno veliko jedinstvo.

Volonterizam je kada radiš 12 sati i na kraju budeš fizički mrtav, ali psihički pun pozitivne energije.

Volonterizam je kad svi zajedno nosite stolice, bez da se iko folira ili prenemaže. 

Volonterizam je psihička zrelost kada si dovoljno svestan da to što ti nešto ne donosi novac, ne znači da od toga nemaš dobiti. 

Volonterizam je najbolje iskustvo koje sam ja imala u životu. 

 

U našem okruženju često možete čuti razne izjave za volontere. "Ma šta ja imam da im radim za džabe", "Kada plate moj trud, onda ću", "Pa ti si budala, ako se cimaš ni za šta". To nije ni za šta, a to će vam potvrditi i svaka osoba koja je volontirala. Prvo ću krenuti sa praktičnim razlozima, a to je, pre svega, dopunjivanje svog CV-a. Sutra kada budete tražili posao, postaćete svesni šta sve ispunjen CV može da uradi; ono što vam je najbitnije - može da vam obezbedi posao! Kada poslodavac vidi da ste pre toga imali praktičan rad i kada još vidi da ste bili dovoljno zainteresovani da to radite bez novčane nadoknade, imaćete veliku prednost. Sem naklonosti poslodavca, imaćete i jednu "još stvarniju" prednost. Znaćete posao. Koordinatori volonterima su obučeni ljudi koji su već stekli iskustvo i znanje kroz rad, tako da ćete biti okruženi sopstvenim "mentorima"; bez da vam iko stvara pritisak ili se dere na vas bez razloga. 

 

Sada prelazinmo na onu "emotivnu" stranu. Volontiranje vas očvrsne. Naviknete se da budete timski igrač, da postanete odgovorniji za sopstvene postupke. Svaki događaj na kojima su aktivni volonteri je kao jedna velika slagalica sastavljena iz velikog broja delića. Ukoliko jedan delić nestane, slagalica ne može biti kompletna, ali je drugi delići mogu nadopuniti. Tada shvatite da je skroz okej da ste vi jednog dana ti koji će ostati 4 sata duže i dati 110% sebe, dok je neko drugi otišao 4 sata ranije i dao 40%. Zato što će ta ista osoba sutra to uraditi za vas. 

 

Prijateljstva sklopljena na volontiranju su nešto što vam ostaje posle još dugo vremena. Kada provodite sa nekim 18 sati dnevno, 10 dana, uspete da ga upoznate bolje nego mnoge ljude za par godina. U tih par dana, (za razliku od one situacije kada možete birati kada ćete se videti sa nekim), stane vam sve. Ne možete da birate kada ćete ga gledati, ne možete birati njegovo (a često ni svoje) raspoloženje, trpite ga i nasmejanog i besnog i nervoznog i hiperaktivnog. Ipak, to je kompromis i to je sastavni deo svega toga. 

 

Najbolji način da vidite šta je volonterizam, jeste kroz izjave Vrščana koji su volontirali i na koje je to uticalo:

 

Ivona, 17: Volontiranje te podstiče na rad, ali na zanimljiv način. Nije to neki posebno težak posao, ali stičes neka nova znanja, osećaš se kao da činiš nešto dobro. Bilo mi je jako interesantno da volontiram na Vršačkoj uličnoj Olimpijadi, gde sam upoznala dosta novih drugara kroz igrice i međusobno povezani rad, bili smo kao tim. Olimpijada je vezana za ono što najviše volim, sport, pa mi je pričinjavalo zadovoljstvo da pomognem drugim kolegama sportistima, kao i da vidim kako je to sa strane organizacije, a ne samo biti na terenu. Za uspomenu su mi ostali mnogi smešni trenuci, kao što je bilo na primer čuvanje ulica tokom trke, kada smo se osećali kao tim policajaca; i naravno žurke posle dobro odrađenog dana!

 

 

 

Nemanja, 18: Za mene je volontiranje pre svega bio jedan od načina da pomognem organizaciji nečega u svom gradu. To je stvar sa volontiranjem, bilo je naporno, a u isto vreme smo se svi jako zabavljali. 

 

Dajana, 20: Volontiranje je za mene bilo jedna vrsta izazova i novine, jer ranije nisam učestvovala u sličnim stvarima. Želela sam da radim nešto korisno tokom leta, da proširim krug prijatelja i da se maksimalno zabavim. Međutim, apsolutno nisam očekivala iskustvo i utisak s kraja manifestacije!

Imam dve najlepše uspomene, koje su međusobno uslovljene. Najlepša od svih mi je veče u kući Milane Batrnjin, gde se skupila masa ljudi. Momenat koji želim da istaknem je kada je masa zajedno zapevala uz gitaru. Toliko ljudi, različitih godina i interesovanja kao jedno. Predivan momenat koji mi iz sećanja ne iščezava! To veče smo do kasno ostali zajedno, što je uslovilo drugu dragu, ranije pomenutu, uspomenu. Sutrašnje jutro na poletu i ludilo koje je usledilo ne bi li sve bilo savršeno. Mislim da je bio stoni tenis tog dana i da nas je uhvatila kiša. Publika i učesnici du se razbežali, a volonteri i organizatori su se trudili da sklone i sačuvaju opremu. Mokri i promrzli, a jednako neispavani, stajali smo pod oni šatorima za letnjikovac i preko megafona pevali i jeli čokoladice, smejali se do bezdaha, opet kao jedno! Celokupni utisak se ne može opusati rečima, zaista! To iskustvo treba doživeti, jer se drugačije ne može dočarati! Mislim da bih danima prepričavati utiske i opet bih nešto izostavila.

 

 

 

 

Alena, 20: Za mene je volonterizam uglavnom lično usavršavanje. Dosta mi je pomoglo da se opustim sa ljudima, da lakše pričam i prilazim, s obzirom na to da ja to ranije nisam mogla. Sem toga, dosta sam napredovala i profesionalno sa dizajnom, sa marketingom, naučila razne stvari koje mi sada pomažu u struci koju sam odabrala. Sa "emotivne" strane, volim da sam deo događaja, to mi daje neku svrhu. 

 

 

Za kraj želim da vam poručim: ostanite vredni! Vredi, uvek vredi. Dajte sebe i vratiće vam se i to stostruko, kroz iskustvo, povlastice i ljude na koje uvek možete da se oslonite. Volonteri, hvala vam!

"To meni ne može da se desi."

"Moj partner je pre mene spavao sa samo jednom osobom."

"To meni ne može da se desi."

"Nisam promiskuitetna osoba." 

"To meni ne može da se desi." 

"Nisam ja homoseksualac ili narkoman."

"To meni ne može da se desi."

 

Za početak, da li znate razliku izmedju hiva i side? Hiv pozitivna osoba je zaražena virusom, ali još uvek nije obolela od side. Od zaraze hivom do razvitka side može proći više godina. Hiv pozitivna osoba ne oseca nikakve simptome, te je ovaj period veoma opasan za zdravlje potencijalnih partnera zaražene osobe. 

 

Zatim, da li ste apsolutno sigurni da znate kako se hiv prenosi? Ne možete se zaraziti hivom ako poljubite ili zagrlite zaraženu osobu, ako pijete iz iste čaše ili boravite u istoj prostoriji. Hiv se prenosi isključivo seksualnin kontaktom i kontaktom krvlju sa zaraženom  osobom. Hiv pozitivne majke mogu da prenesu virus na bebu.

 

Kako se zaštititi od hiva? Korišćenjem prezervativa i prevencijom intravenske narkomanije ili, u drugom slučaju, jednokratnim korišćenjem igala i špriceva.

 

Tri nedelje do dva meseca nakon rizičnog kontakta sa zaraženom osobom, odvija se "period prozora". Dakle, u tom periodu se ne mogu dokazati antitela koja su specifična za hiv. Međutim, to ne znači da zaražena osoba u periodu prozora ne može dalje da prenosi virus. Zapravo se smatra da je ovaj period najinfektivniji, zbog lakoće prenošenja virusa.

Ukoliko mislite da ste zaraženi, nakon prestanka perioda prozora je pravo vreme da se testirate. Vrlo je važno testirati se, jer oko jedna trećina zarašenih toga nije ni svesna. Najbliže mesto gde se vrščani mogu testirati je Zavod za javno zdravlje u Pančevu.

 

Koji je broj? U Srbiji je od početka 2017. godine dijagnostifikovano 130 novih hiv pozitivnih osoba, što je za  37% više nego u prošloj godini. U 114 slučajeva je razlog zaraze nezaštićen seksualni odnos. Od januara do novembra ove godine je sida dijagnostifikovana kod 34 osobe, a njih 14 je umrlo.

 

 

Tekst napisala Dunja Marić.