Udruženje za mlade osobe sa invaliditetom „Izazov“ nastalo je 2007. godine u Vršcu sa ciljem da mladi ljudi zajedničkim snagama ispunjavaju svoje slobodno vreme družeći se i razvijajući svoje kreativne veštine. Predsednica udruženja, Olga Dega, tokom svog rada u osnovnoj školi susrela se sa dve mlade devojke sa invaliditetom. Primetila je da se put koji one prelaze često svodi na odlaske od kuće do škole, i obrnuto. Shvatajući da za mlade osobe sa invaliditetom u Vršcu ne postoje dešavanja koja im pružaju ispunjavanje slobodnog vremena, Olga je odlučila da preuzme inicijativu i osnuje udruženje koje bi im pružilo baš to. Dve devojke koje su podstakle Olgu na osnivanje ovog kreativnog udruženja, ubrzo su postale i njegovi prvi članovi. U istu školu išao sam i ja, pa mi je tako Olga malo nakon osnivanja udruženja oprezno prišla i pozvala me da im se pridružim. S obziurom da do tada nikada nisam čuo za neko slično udruženje, rado sam pristao. I nisam se pokajao.
Od trenutka njegovog nastanka, kroz udruženje je prošlo više od 100 prijatelja, saradnika, volontera, mladih koji su odlučili da svoje vreme provedu družeći se sa vršnjacima i članovima. ,,Izazov“ neretko ugošćava mlade iz inostranstva koji članovima pružaju priliku za razvijanje njihovog znanja stranih jezika i često daruju udruženje materijalom za radionice.
Rad ,,Izazova'' zasniva se na druženju mladih vršnjaka kroz dva tipa radionice:
- Kreativne radionice – Kroz ove radionice članovi i volonteri kroz kurseve raznih kreativnih tehnika stvaraju predmete ručne izrade. Ove radionice vode Milena Janković, predsednica udruženja osoba obolelih od multiple skleroze koja je „Izazovu“ pomogla ustupajući svoje prostorije tokom prvih godina od njegovog osnivanja, i Olga Dega, predsednica udruženja.
- Duhovne radionice – Cilj ovih radionica je osnaživanje duhovne snage članova udruženja i njihovih roditelja kroz predavanja, razgovore i konsultacije. One su specifične po razgovorima o konkretnim problemima i načinima na koje oni mogu da se reše.
Tokom skoro deset godina postojanja „Izazov“ je imao čak osam izložba, od kojih je nekoliko bilo i prodajnog karaktera. Dugogodišnji rad udruženja krunisan je 2012. godine knjigom štampanom na holandskom jeziku u kojoj su Biblijski stihovi bili ilustrovani radovima članova udruženja. U poslednjih nekoliko godina, udruženje je uspostavilo saradnju sa učiteljicom i đacima jednog od petih razreda Osnovne škole „Paja Jovanović“. Tako su započele radionice koje ne služe samo sa druženje i iskazivanje kreativnosti. One su značajan trenutak i za mlade osnovce koji se na jedan kreativan i zanimljiv način uče prihvatanju i toleranciji. Ipak, kada je u pitanju „Izazov“, odnosi članova ne završavaju se u prostorijama u kojima se oni sastaju. Oni postoje i van njegovog „radnog vremena“, pa je tako svaki novi uspeh nekog pojedinca razlog za nove susrete, pružanje podrške i podsticaje za bolje rezultate.
Meni, kao osobi sa invalididtetom, ovo udruženje pruža mnogo toga. Dvosatne radionice koje se održavaju jednom nedeljno tu su da me osnaže, inspirišu, probude u meni kreatvnost i da mi pre svega stave do znanja da je sasvim ok da budem to što jesam. „Izazov“ je, kao što i sam njegov naziv kaže, do sada prošao kroz mnoge izazove. Upoznavali smo se sa ljudima iz inostranstva, njihovim kulturama i običajima. Neretko smo putovali po Srbiji kako bi, najčešće sa osnovcima i srednjoškolcima, podelili znanja koja smo stekli na kreativnih radionica. Neretko bi sa njima delili svoje životne priče, a oni bi menjali način na koji gledaju svoje živote. Imali smo brojne izložbe zahvaljujući kojima smo ljudima jasno stavili do znanja da invalidska kolica nisu nikakva prepreka mašti i kreativnosti.
Danas najvažnijim uspehom „Izazova“ smatram saradnju sa OŠ. „Paja Jovanović” čiji učenici već godinama učestvuju u kreativnim radionicama sa nama. Oko dvadesetak malih predstavnika jedne generacije bukvalno odrasta u društvu osoba sa invaliditetom, i zahvaljujući tome se danas uočava razilka u njihvom pristupu prema takvim osobama. Ne smem ni da zamislim kakve bi promene u društvu u kojem živimo donelo uvođenje školskog predmeta koji bi se bavio edukacijom učenika o marginalizovanim grupama, jer do toga sigurno neće doći. Barem ne uskoro. Sigurno je samo da bi na taj način izbegli zlostavljanja u školama, etiketiranje pogrdnim imenima, odbacivanja od strane društva i traume koje nekima ostaju za ceo život…
Danas, „Izazov“ radi još upornije i ozbiljnije nego na početku – iako se za razliku od mnogih drugih sličnih udruženja skoro i ne pojavljuje u lokalnim medijima. Kao da ne postoji. Nada da će lokalna zajednica dugogodišnji rad u narednom periodu nagraditi prostorijama u kojima će se udruženje „skrasiti“ i u opuštenom okruženju nastaviti sa svojim radom ne prestaje. Za to vreme „Izazov“ kreativno nastavlja svoj put ka novim prijateljima, članovima, unikatnim radovima, ka toleranciji i prihvatanju kao vrednostima koje našem društvu najvi[e nedostaju.
P.S. Prostorije našeg udruženja trenutno se nalaze u ulici Žarka Zrenjanina br. 59, posetite nas, dođite da se družimo i stereotipe rušimo!
