"Jednom se živi!"
Koliko puta ste samo čuli tu rečenicu? Deset, sto, možda i hiljadu? I kada ste je čuli? Da li ste je čuli u trenucima kada je potrebno uraditi nešto veliko ili ipak u trenucima kada se prave te neke velike gluposti?
Sve polazi od odluka. Prvo nastaje odluka, a onda se od nje stvara najbolja stvar ikada ili jedna od “gluposti”. Od rođenja smo prepušteni odlukama, ali često I gledanju kako drugi odlučuju umesto nas. Sada kada imamo po 18, 20, 25 godina, pred nama je taj ogromni izbor čime ćemo se baviti kasnije. Još od malih nogu nas pitaju šta ćemo biti kada porastemo, a kad porastemo, to počnemo sami sebe da pitamo. Nije lako naći nešto što će biti traženo, nešto što ćemo voleti i sve to u kombinaciji sa tim da ćemo upravo tom platom morati da izdržavamo porodicu. Uvek su nam govorili da se treba samo usmeriti da ono što volimo, ali, da li je u 21. veku i u Srbiji to postalo malo previše sebično? Teško je odlučiti.
Ono što sam do sad shvatila je da se mi konstantno prodajemo. Bez obzira na to šta radimo, mi prodajemo svoje vreme u tu svrhu, jedini nepovratni delić života. Za određeni novac nekoj firmi ili čoveku poklanjamo sebe i svoje postojanje dobrih 8 sati dnevno. Na kraju, mislim da je to nepromenljivo, jedino što možemo da učinimo jeste da se prodamo nečemu što zaista smatramo vrednim.
Činjenica je da, koliko za sad znamo sa apsolutnom sigurnošću, ovaj život je ono što imamo. Ne treba isključiti sve mogućnosti, a posebno ne one u koje verujemo, ali je činjenica da je ovo sada jedino u šta možemo biti sigurni da postoji. Moguće je da nas posle ovog života očekuje još bezbroj puteva, ali to su sve samo nagađanja.
Ipak, u kojim se to situacijama mi zaista susretnemo sa shvatanjem da je to zaista tako?
Čini se da smo u ovim vremenima žurbe i stalnog stresa zaboravili da je naše vreme ograničeno. Od trenutka kad smo se rodili, peščanik se okrenuo i svakog trenutka naših života, zrnce po zrnce pada na dno, sve dok ih u nekom momentu ne ponestane. Nažalost, previše retko se setimo da to zaista tako funkcioniše i da smo mi, kao ljudi, veoma ograničeni. Mi nemamo beskrajno vreme da ga trošimo na nerviranja, pogrešna zanimanja i pogrešne ljude. Treba probati većinu stvari, treba doći do granice, pa možda je nekad i preći. Kada, ako ne sada? Ali ipak, na kraju, treba napraviti izbor kakvim životom želite da živite. I onda shvatiti da ona dobra stara "Jednom se živi", možda ipak treba da se upotrebi kako biste donirali organ, dali krv ili najjednostavnije nekome pomogli, a ne samo kada treba ispiti još jednu flašu piva.
