U senci turističkog bisera Bačke, Palića, stidljivo se krije i čeka da bude otkriveno Ludaško jezero. Autoput koji se iz Beograda pruža prema Budimpešti, razdvaja turistički centar od specijalnog rezervata prirode. Otprilike tamo gde sa vidika nestaju raskošni hoteli, vile, vinarije, i sve ono čime se stanovnici Palića mogu podičiti, tu počinju zaštićena područja oko Ludaša.
Samo jezero Ludaš i obala oko njega, centar su okupljanja velikog broja migratornih vrsta ptica. Više od 230 različitih vrsta čaplji, pataka, gusaka (po kojima jezero i nosi ime) živi u rezervatu. Okolna naselja, pre svega Hajdukovo, Nosa i Šupljak, idilična su mesta čiji meštani žive potpuno u skladu sa prirodom i okruženjem. Budući da je ovo vinska regija, dosta ljudi se između ostalog bavi i vinogradarstvom, par odličnih vinarija je u neposrednoj blizini. Turizam u navedenim selima definitivno nije primaran, zato krenite bez previše očekivanja i budite spremni da otkrijete i uzmete sve što vam ovo divno mesto može ponuditi.
Sunce se gasi u mirnoj vodi dok par radoznalih stranaca korača prašnjavim šorom na dnu Panonskog mora. Za sobom ostavljaju Rokin salaš, dobro skrivenu tajnu starih ludaških ribara. Pričaju stariji meštani, prisećaju se sa setom, bilo je nekada tu još salaša, vekovima su živeli neki ljudi. Onda je njihovu zemlju i salaše odneo crveni vetar komunizna, koji je noseći jednakost nekima odnosio, a nekima donosio sve. Eto, tek u beskrajnom moru plodnih kukuruznih polja, danas usamljena stoji samo ova, kuća čamaca sa par pratećih objekata, poznatija kao Rokin salaš. Vreme je stalo. Stari salaš uporno mu odoleva i ljubomorno čuva dušu severne Bačke. Debeli beli zidovi, i sobe koje su sveže i za vreme najvećih letnjih vrućina. Sve izgleda kao da je stari ribar sa porodicom juče napustio svoj dom. Fotografije, krunice, čak je i na krevetima čista bela posteljina. Pošto na salašu nema struje, iz pećnice se mogu osetiti mirisi specijaliteta pripremanih na tradicionalan način. Ovo je zapravo muzej koji danas poseduje i pristojne smeštajne kapacitete.
Na drugoj strani obale je Vizitorski centar i gustim zalenilom prekrivena Sunjok čarda, u ovom kraju čuvena po ribljim jelima. Mesec finim zracima nežno dodiruje već usnulo jezero. Sa čašom vina na starom drvenom molu, u gomili prosutih zvezda tražite svoju. Vremenom i sami postjete tišina koja vas okružuje. Ludaš je jedno od onih mesta gde vam nije potreban posebn povod da bi bili srećni. Bez luksuza, buke i gužve, ali sa izuzetnim potencijalom seoskog turizma, mesta oko jezera nude ono što se danas retko gde nalazi, mir i netaknutu prirodu.
Valja napomenuti da se rezervat Ludaško jezero graniči sa predelom izuzetnih odlika Subotičkom peščarom i rezervatom Selevnjske pustare. Grad Subotica nalazi se na oko 15 kilometara udaljenosti, Novi Sad 110km a Beograd 180km.
Autor: Petar Kražić
