Ćao, ja sam Instagram. Tvoj sam najbolji prijatelj. Ispred mene možeš da budeš ko god želiš, čak i ako to zapravo nisi ti. Možeš da mi predstaviš svoj savršeni život, koji možda uopšte nije takav. Možeš da budeš siguran da ću te uvek predstaviti u najboljem svetlu. Tome prijatelji i služe, zar ne? Možeš da ulepšavaš istinu, možda čak i slažeš malo, a ja nikome neću reći. Možeš da budeš savršen. Ili se bar praviš da si savršen. Sa mnom možeš da budeš spontan, iako toj tvojoj spontanosti treba čitav život da nastane. Ali, nema veze. Spontano je kul. Možeš da me upoznaš sa svojim tako savršenim prijateljima, od kojih polovina ne zna kada ti je rođendan. Možeš da me upoznaš i sa svojim savršenim dečkom, koji zapravo ne zna ni koji je tvoj omiljeni cvet. Ali to nije bitno. Bitno je da sa mnom možeš da prođeš kroz toliko filtera, toliko možeš da se promeniš, da niko nikada ne bi ni pomislio da nešto u tvom životu i nije toliko dobro. Nema veze, niko ne mora da zna da ne izgledaš zapravo toliko savršeno kada ustaneš. Niko ne mora da sazna da taj automobil uopšte nije tvoj. Zašto bi ikoga trebalo da zanima to što si taj sveže ceđeni, ultra zdravi šejk kupio samo da bi ga slikao, a posle toga ga odma bacio jer je previše kiseo za tvoj ukus? Nikada nikome neću reći da osoba sa kojom objavljuješ slike i osoba koja ti najčešće iskače u inboksu zaoravo nije ista. I zašto bi iko ikada saznao si na tu žurku otišao samo da bi bio viđen? Ja znam da čuvam tajne. Nije me briga da li nekada pomisliš kako je naše prijateljstvo zapravo glupost. Nije mi važno ako povremeno slažeš. Progledam kroz prste, iako znam da će se ponoviti. Zato što imam još prijatelja poput tebe. Takmiče se u savršenstvu. Takmiče se u tome ko će se, navodno svideti, većem broju ljudi. Takmiče se u tome ko će vernije prevariti ljude oko sebe, i one koji su malo dalje, u vezi sa svojim savršenim životima. Ko će bolje da predstavi ovu laž. Ne shvataju oni uopšte koja je prava poenta života. Jeste, lepo je podeliti sa svetom sve ono lepo što ti se dešava. Još je lepše biti iskren. A toga fali na ovom svetu. Da li je zaista u izlasku sa prijateljima najvažnija stvar da imate odgovarajuću fotografiju? Da li se osećaš srećnije kada mi se predstaviš toliko savršenim da poželim da budem kao ti? Zapravo, kao ono što se predstavljaš da si ti. Zar ne vidiš da možda ima i boljih prijatelja od mene? Umem ja da budem super na trenutke. Stvarno. Uvek ću čuvati sve uspomene koje si stvorio i od mene možeš da napraviš svoje malo umetničko delo. Svoju galeriju. Mada, vrlo često ću ti stvarati pritisak. Znaj da ne moraš uvek da me slušaš. Nisam ja najpametniji. Često grešim. Postavljam pogrešne standarde lepote. Ne moraš imati savršene obrve ili urednu, ravnu kosu. Griva je okej. I lice potpuno bez šminke. Nije sva muzika koju slušam dobra i nisu sve knjige koje čitam dobre. U većini slučajeva znaš mnogo više nego što znam ja. Poslušaj nekada i sebe. Često imam pogrešne stavove i razmišljanja koji se razlikuju od tvojih. Nekad sam i naporan sa toliko stvari koje ti govorim. Znam da uvek želiš da me zadiviš i da se baš trudiš, a ja ne prestajem da tražim još. Nikad mi nije dosta. Uvek ću tražiti više lepote u svemu. Možda ću istcrpeti svu tvoju snagu, ali zar nije vredno toga? Zar zbog pravih prijatelja ne treba žrtvovati sve?

Ćao, ja sam Instatagram. Lažni sam ti prijatelj bez kojeg ipak ne možeš.