Poglavlje 1: Voz

Ovo poglavlje je ipak preživelo da bude objavljeno, uprkos velikom neodobravanju drugih članova Unije.

Postoji stav da je putovanje vozom najudobnije, ako izbegavaš da putujes ponedeljkom i petkom i ako imaš dovoljno jak stomak da ignorises odoru toaleta. Lično više volim skučeni prostor sa kojeg pola vagona nema pogled na moje sedište, jer ovako kako je sada prečesto srećem nepoznate ljude koji žele da komuniciraju ili još gore- poznate ljude s kojima ja ne želim da pričam. Bilo bi mnogo fabuloznije da putujemo haripoterovskim vozom u kupeu sa prijateljima i dementorima.

Najbolja osobina koju voz ima je definitivno osvetljenost i mogućnost da se čita i nakon što padne mrak. Osvetnjenost je vrlo poželjna i za selfije sa knjigom (ako želite da delujete akademski), ali sedišta su izuzetno umazana i prozori mutni, tako da to i nije neka dobra pozadina za vas i vašu knjigu.

Istina je da je ovo prevozno sredstvo najjeftinije, a u zemlji u kojoj se ljudi generalno ne peru svima su nam se receptori za miris već odavno navikli na smrad.

Ocena 2 od 4 vagona

Poglavlje 2: Autobus

Ah da, vozači koji obavljaju kondukterski posao, kašnjenje, drndavi radio, stiker na kojem piše "Wi-Fi" kojeg zapravo nema i naravno peronske karte koje me uvek podsete na istinsku vrednost novca.

Autobus je za mene lično veoma prijatno prevozno sredstvo (ako putovanje traje kraće od 6 sati i u koliko pored mene ne sedi žena sa njenom torbom u koju bez problema staje četvorogodisnje dete, minibus i onaj luster iz crkve). Sedneš u svoj mali skučeni prostor, zatamnjena stakla, tamna sedišta, plave neonske lampice, savršena atmosfera za muziku na maximumu i astralnu projekciju na neko mesto koje nije autobus.

Cimanje na svakoj stanici je naporno, zaspati i propustiti svoje stajalište je još napornije, putevi su uglavnom puni krivina, ljudima često pripadne muka, cena karte se često menja. Dobra strana putovanja autobusom je to što po glavnim putevima idu često, studenti ponekad imaju popust, i ako udjete na početnoj stanici, sigurno ćete imati mesta za sebe, vašu torbu, dete i luster.

Ocena: 3 od 4 točka

Poglavlje 3: automobil

Gorivo je skupo, radio vrti non-stop istu muziku, pa sam moraš da skidaš svoju, Google maps troši bateriju, osećaš se užasno kad ignorišeš stopere, jer možda su serijske ubice, plus moraš da se brineš da ti obožavaoci jutjubera ne pogaze krov. Sam pereš, sam plaćaš popravke, sam si kriv ako se izgubiš, sam tražiš načine kako da izbegneš Slaviju, večno te okrivljuju ako ti se mačka ispovraćala po sedištu prošlog leta...

Jeste lepo biti samostalan i to donosi mnoge lepe stvari, možeš da otvaraš i zatvaraš prozor po volji, da pušiš, praviš pauze kad želiš (ili kad mačka želi), voziš se sa ljudima koje podnosiš, ili pokupiš nekog serijskog ubicu, to je uvek zabavno, čak i nije veliki trošak kada se te stvari uzmu u obzir, ali samostalnost podrazumeva i obaveze, a to je već nešto što mi ne treba dok ne nabavim dete i luster.

Ocena: 1 od 4 kruga oko Slavije

Poglavlje 4: helikopter

Nikada mesta za sletanje, ne ide lepo po vetrovitom vremenu, promaja uvek, ljudi te psuju, misle da prskaš komarce u novembru, bacaš hemikalije, truješ ih i plus mu je onaj ventilator gore preglasan. Dobra strana je to što je putovanje njime kraće i najbolje od svega ne moraš da se suočavaš sa drugim ljudima, tako da ako vam ne smeta buka, kiša i psovke, neka se neko uzme posla da napravi još koji parking za helikoptere, biću najbolja mušterija obećavam.

Ocena: 4 od 4 padobrana