Pre nekoliko dana, mogli smo da vidimo kako jedna lepa i kulturna vest obasipa naše početne stranice fejsbuk profila. Raša Popov, naš pesnik, pisac, voditelj, čovek uz koga su generacije odrastale, dobio je nagradu "Dositej Obradović" za životno delo. Ipak, koliko god da sam se obradovala kada sam pročitala ovako radosnu vest, nešto mi nije dalo mira. Tog 21. februara, vratila sam se godinu i nešto unazad.

Ne znam koliko se vas seća, ali baš Rašu Popova, našeg najpoznatijeg dečjeg pesnika, u novembru 2014. godine, pretuklo je dvoje dece. Deca? Da, baš deca, dva dečaka od 10 i 11 godina fizički su nasrnula na čoveka od 81 godinu. Samo nasilje predstavlja nešto nepotrebno i užasno, a kamoli nasilje ka starijem čoveku i to čoveku koji je verovao da širenje kulture oplemenjuje decu.  Na jedan dan, cela Srbija je ostala u šoku. U moru šunta i kiča, Granda i Farmi, svi smo se na trenutak prisetili "Fazona i fora", hiljade napisanih pesama, koje su čak i u periodu kada nam se nije čitalo, ostale zabavno i neizostavno štivo.

 Pre par godina, bila sam na dodeli nagrada Vitez, gde sam i srela Rašu Popova, U moru pesnika i dece, sa samo pola sata da nabavimo sve autograme o kojima smo sanjali. Da se ne lažemo, ja sam bila samo jedno od stotine jedanaestogodišnjaka koje je tog dana prišlo gospodinu Raši, u želji da mu makar stisne ruku. Ipak, ni u jednom trenutku se nisam osetila tako, kao deo gomile. I pored sve žurbe, stigao je da me pita šta sam napisala, da me pita kako sam i popriča sa mnom o tim ozbiljnim temama o kojim jedanaestogodišnjaci i mogu da pričaju.

 I kako napasti takvog čoveka? Kako povrediti jedno toliko toplo i nesebično biće? Ne znam ni da li toj deci treba suditi kao deci. Nisu oni krivi za svoj odgoj, da su i oni malo više gledali Rašu Popova i njegove emisije, sada im sigurno ne bi palo na pamet da tek tako jurnu na bilo koga, a kamoli na takvu ličnost. Ali, ako im se sada ne pokaže da je ono što rade loše, šta će uraditi za 10, 15 godina? Ako se pređe preko ovoga, šta je sledeće? Ovakve vesti ipak traju samo par dana, ljudima je interesantno samo onda kada se desi. Tako je bilo i kada je bio napadnut, tako je i sada kada je dobio nagradu, uvek ima nešto preče, nešto novije i "interesantnije".

Mislim da je bilo dosta ćutanja. Napad na osobu koja je obeležila vaše detinjstvo predstavlja napad i na vas i sve ono što predstavljate. A sutra, prekosutra, to možete i bukvalno biti vi ili neko vaš.