Postoji nekoliko stvari koje možemo kontrolisati u našem životu; nažalost, vreme nije jedno od njih. Međutim, možemo kontrolisati način na koji ga možemo koristiti. Svakako bi trebalo da ga koristimo što produktivnije: većina nas je bila u situaciji u kojoj smo poželeli da dan ima više sati kako bismo završili sve obaveze na vreme.

Skorašnje istraživanje sa Stanforda je pokazalo da takav stav ne pije vodu i naglašavaju da to što ćete nečemu posvetiti više vremena, nije korisno kao što se čini.

 

Istraživanje je pokazalo da produktivnost naglo opada nakon 50 radnih sati nedeljno i da su oni koji rade 70 sati nedeljno samo malo uspešniji, što znači da im dodatnih 20 sati rada nedeljno ne pomažu mnogo. Dakle, problem nije u nedostatku vremena kako bi se sve obaveze završile na vreme, već je u načinu na koji se vreme koje imate na raspolaganju koristi. Razmotrite ovih pet trikova kako biste povećali produktivnost.

 

 

Način na koji započinjete jutro, utiče na to kakav će vam biti ceo dan.

 

Probudite se ranije i to vam može pomoći da obavite više stvari tokom dana. Takođe, trebalo bi da započnete dan na pozitivan način. Dok se većina ljudi fokusira na ono što nisu uspeli da završe prethodnog dana, ponovno postavljanje prioriteta i stremljenje ka novim ciljevima je ključ da najbolje iskoristite vreme.

 

Sklonite telefon sa strane i ne odgovarajte na mejlove, već dan započnite sa vežbama, kao što su dizanje tegova i joga. Od dizanja tegova će vam prostrujati krv i pripremiće vas za posao, dok će vam joga pomoći da opustite svoj um.

 

 

Ova stara strategija za povećanje produktivnosti preporučuje da na kraju svakog radnog dana, zapišete šest najvažnijih zadataka koje morate da završite sutra i to od najvažnijeg ka manje važnom.

 

Cilj nije da završite sve zadatke što pre, već samo da se fokusirate na prvi zadatak. Krenite na sledeći zadatak samo ako ste završili prvi. Ponavljajte ovo sve dok ne završite sa svim zadacima.

 

Džejms Klir, autor i ekspert u polju produktivnosti, objašnjava kako je 1918. godine Ajvi Li, konsultant za produktivnost, savetovao Čarlsa Švaba, tadašnjeg predsednika korporacije Bethlehem Steel - najvećeg brodograditelja i drugog po veličini proizvođača čelika u Americi u to vreme, da primeni taj način rada na njegove zaposlene. Švab je to i uradio, video kako produktivnost raste i dao konsultantu Ajviju Liju ček na 25.000 dolara – što je bila pozamašna suma u to vreme.

 

 

Sudeći po istraživanju objavljenom u „Njujork Tajmsu“, nedostatak sna izaziva gubitke veće od 63 milijardi dolara godišnje u Američkim preuzećima. Dok je u našoj prirodi da spavamo samo noću – što za većinu ljudi nije dovoljno – kratkotrajne dnevne dremke, koje se praktikuju u toku popodnevnih sati, a smanjuju vreme potrebno za noćni san, mogu da budu baš ono što vam je potrebno kako bi vam produktivnost bila na visokom nivou tokom celog dana.

 

Polifazno spavanje je trik čiji je cilj da podigne produktivnost tako što će poremetiti normalan san od spojenih sedam ili osam sati (monofazni san). Polifaznim snom spavate samo 30 minuta na svakih šest sati.

 

 

Naša produktivnost je izgleda povezana sa našim raspoloženjem. Ta izjava deluje očigledno, ali sada postoji i dokaz za to: istraživanje Univerziteta Warwick je dokazalo da srećni radnici rade bolje. Istraživanje je utvrdilo da rad pored raspoloženih ljudi čini zaposlene produktivnijim za 12 odsto.

 

Ako i vi sami težite povećanoj produktivnosti, držite se zaposlenih koji su raspoloženi i srećni i klonite se onih koji teže da stvaraju negativnu atmosferu. Takođe, možete doprineti stepenu produktivnosti drugih na taj način što ćete i sami biti srećni – što je sjajno za sve.

 

 

Da, svi vi koji volite kafu, brojna istraživanja su pokazala da kafa može da podigne stepen produktivnosti. Džef Biklej, osnivač Gayo Kopi, poznatog brenda kafe, potvrđuje to.

 

„Kafa može da ima veliku ulogu u povećanju stepena produktivnosti”, kaže on. „Tokom celog dana, jedinjenje poznato kao adenozin se stvara, dok se neuroni u mozgu troše. To se završi tako što se osećamo umorno i iscrpljeno, što je rezultat konstantne proizvodnje adenozina. Kafa pomaže da se to ne dešava, tako što imitira adenozinski Al receptor, što pomaže da se proizvodnja adenozina blokira”, rekao je.

 

Izvor: iSerbia

Kada imamo mnogo obaveza, nedostatak vremena može da izazove nepotreban stres. Usvojite efikasne strategije i rasporedite vreme tako da najlakše ostvarite sve ciljeve.

 

Ponekad se čini da nema dovoljno vremena da obavite sve što treba, što može da prouzrokuje visok nivo stresa. Kad učite za ispite ili kad završavate studije, dok istovremeno tražite posao, naročito je važno da se vreme dobro rasporedi. Nakon što prepoznamo kako bismo mogli bolje da upravljamo vremenom, možemo da počnemo da prilagođavamo svoju rutinu i svakodnevno ponašanje da bismo u životu što manje bili pod stresom zbog nedostatka vremena.

 

Uvedite sistem podsetnika da biste znali šta treba da se obavi i kada: ne pokušavajte da sve držite u glavi! Uvek nosite sa sobom olovku i svesku ili planer. U najjednostavnijoj formi, sistem podsetnika bi mogao da bude naprosto dnevnik, gde beležite obaveze, zakazane sastanke i rokove. Pred razgovor za posao, možete da zapišete pitanja koja ćete postaviti.

 

 

Ova lista je neophodna za dobar plan akcije, pod uslovom da se redovno proverava i ažurira. Postavite prioritete po tome da li su stavke na listi važne ili nevažne, hitne ili ne. Lista može da ima razne forme. Ažurirajte je svakodnevno – precrtajte obavljene zadatke i dodajte nove. Hitne ili važne stavke možete označiti zvezdicom.

 

Postavite konkretne i jasno definisane ciljeve, pri tome vodeći računa da budu realistični i ostvarivi. Da biste to postigli, prvo procenite trenutnu situaciju, odlučite koji ciljevi su vam bitni i koji koraci će vas dovesti do cilja. Napravite rezervni plan ili alternativni način da postignete cilj, za slučaj da morate da menjate planove. Na primer, možete se upisati na postdiplomske studije ukoliko ne nađete posao.

 

 

Efikasnost i delotvornost nisu isto. Osoba koja je vredna i dobro organizovana, ali troši sve vreme na nebitne zadatke, radi efikasno, ali ne i delotvorno. Delotvornost zahteva da odredite koji zadaci su hitni i važni, te da se koncentrišete na njih. To je određivanje prioriteta. Nabrojte sve poslove koje treba da obavite, poređajte ih po prioritetu i onda odvojte najviše vremena za najbitnije. Ovako ćete izbeći prirodnu sklonost da prvo započnete najjednostavnije i najlakše zadatke, a sprečićete i da vam previše sporednih stvari ometa rad.

 

Razgraničite šta je hitno, a šta važno: nešto hitno ne mora uvek da bude i važno! Kad tražite posao, ne možete da se prijavite na svaki konkurs. Moraćete da pažljivo odredite prioritete među konkursima na koje biste hteli da se prijavite na osnovu faktora, kao što je rok za prijavu, lokacija, tražene kvalifikacije i šanse za uspeh.

 

 

Odlaganje je najveća boljka planiranja akcije. Važno je da izađete na kraj sa strahom i da uvidite da je taj strah često mnogo gori od bilo kakvih negativnih ishoda. Pokušajte da donosite odluke bez odlaganja, kad god je to moguće i kad nije neophodno da sakupite dodatne informacije da biste odlučili. Najbolje vreme da se nešto obavi obično je SADA. Pokrenite se i imaćete više energije za dalje aktivnosti.

 

 

Podelite svaki svoj cilj na delove da bi ste mogli da ga ostvarite korak po korak. Zabeležite koji su to koraci i to što konkretnije. Trudite se da završite jedan korak pre nego što pređete na sledeći.

Nagradite sebe kad ispunite ciljeve

 

Uradite to da biste očuvali entuzijazam. Na primer, kad vas pozovu na prvi razgovor za posao, počastite sebe i prijatelje. Redovno analizirajte postignut napredak ka ciljevima i prilagođavajte planove u skladu sa nepredviđenim okolnostima.

 

 

Neizbežno je da nešto pođe naopako dok napredujete ka svojim ciljevima. Kad vam ne ide, bitno je da budete uporni i naučite da zauzmete pozitivan stav kad se suočite sa frustracijom i neuspehom.

 

Greške su suštinski sastavni deo bilo kog kreativnog procesa i svaka predstavlja lekciju koja vas približava pravom rešenju. Strah od greške i od priznanja da smo pogrešili predstavlja veliku prepreku efikasnosti. Kaže se da ljudi koji su najviše postigli prave najviše grešaka! Pokušajte da zapamtite da zadovoljstvo dolazi, kako od uspeha, tako i od samog stremljenja ka cilju.

 

 

To može da bude fizička aktivnost, tehnike opuštanja, joga, ili prosto razgovor s prijateljima o problemu. Asertivnost takođe može da bude od pomoći, na primer da ljubazno odbijete tuđe zahteve kad nemate dovoljno vremena.

 

 

Prepoznajte one oblasti u životu u kojima traćite vreme i pokušajte da to smanjite. Jedan dobar način da to postignete je da nedelju dana beležite sve što radite do sitnih detalja, pa zatim proučite taj zapisnik i ustanovite kako koristitie (ili zloupotrebljavate) vreme.

 

Održavajte radni prostor urednim da biste mogli da radite efikasnije. Teško je biti produktivan, kad je sve što vam treba zatrpano ispod gomile papira! Pratite raspored, tako da sve završite u roku – ne ostavljajte sve za poslednji čas. Na primer, ako treba da napišete težak esej, prvo sastavite nacrt i strukturu da „probijete led”.

 

Preuzeto sa:http://www.iserbia.rs/novosti/kako-efikasno-upravljati-vremenom-tokom-studija-3445/