četvrtak, 12 april 2018 06:44

The Celts strike again!

Subota, Studio Centra Millennium. Mrak, samo sa bine svetli veliki zeleni (a koje druge boje) natpis. Publika postaje nervozna, željna da momci izađu na scenu i da krene svirka  koja se čeka već mesec dana. A onda….
 
Near Banbridge town in the County Down
One morning last July
From a boreen green came a sweet cailín
And she smiled as she passed me by
She looked so sweet from her two bare feet
To the sheen of her nut brown hair
Such a coaxing elf, sure I shook myself
For to see I was really there
From Bantry bay up to Derry Quay and
From Galway to Dublin town
No maid I've seen like the brown cailín
That I met in the County Down…
 
Zaorilo se salom, publika kreće peva dobro poznate reči. Keltsi, kao i uvek, na nivou. Jedna za drugom nizali su se hitovi- „I wish you the very worst“, „Far away“, „Fields o Athernay“, „One“, „Wearing of the Green“.... Masa skače u transu , a ne zaostaju ni momci na sceni. Naravno, nijedan njihov nastup ne može proći bez šutke, pa tako ni ovaj, pogotovo kad Džoni „oplete“ po violini.
 
oc6
Photo: Đina Grujić
 
Bilo je pokušaja penjanja na scenu, ali je Aca iskusno jednim pogledom rešio stvar. Kada smo ga posle koncerta pitali kako izlazi na kraj sa „razuzdanim obožavaocima“, rekao nam je:
 
„Samo pustim Vladu.Vlada nosi kaubojke i ne podnosi da mu se neko pentra na scenu. Šalu na stranu, on to zaista ne voli, a obično se penju s njegove strane. A što se mene tiče, sve što može da doprinese da koncert bude dinamičniji i bolji je ok, ali ljudi nekad preteraju. Desilo nam se u Požarevcu- izađe čovek, ote mi mikrofon i krene da bit-boksuje, iz čista mira... Dakle, bitno je samo da se ne pokvari ta dinamička linija koncerta jer je posle teško vratiti se, ne za nas, ali za publiku...kad se pokvari atmosfera, teško se to vrati u svoj tok“, objašnjava nam. 
 
Inače, bend je osnovan 1992, a svoju prvu svirku van Beograda imao je upravo kod nas. 
 
„Vršac je bio prvi koji je hteo da vidi „Kelte“ van Beograda. Ne sećam se tačno datuma, ali bio je februar ’94. Došli smo vozom i smrzli smo se jer smo čekali prvi jutarnji za nazad i bio je sneg i led...dobro, možda nije baš sneg i led, al’ je bilo mnogo hladno, priseća se Aca početaka.  
 
A ako ste se pitali zašto baš keltska muzika u Beogradu ’92, evo objašnjenja: 
 
Znaš kako, i Džekac i ja smo u ovo upali preko fudbala. Ceo život navijam za Seltik. Sećam se kad smo se Džekac i ja prvi put videli  u V gimnaziji, on je bio parna smena, ja neparna, i onda u nekom mimoilaženju smena provalim tipa u Seltikovom dresu i on valjda isto skonta mene...i tako smo se nekako našli i posle u istom bendu...“
 
Frontmen Keltsa dodaje da je osamdesetih godina Beograd bio u vrhu evropskih alternativnih gradova, bar što se muzike tiče, te da je ta muzička scena  bila egal sa kompletnom muzičkom scenom Evrope, pre svega engleskom.
 
„U jednom trenutku se na listi najboljih klubova Evrope „Akademija“ pojavila na drugom mestu i to je bio potpuni bum. Tek onda shvatiš gde smo mi bili tada. Čak se sećam da je album „The Unforgettable fire“ grupe „U2“ izašao 7 dana ranije u Beogradu nego u ostatku Evrope, pa su recimo Mejdeni ’86. počeli turneju ovde...dakle bili smo široko informisani a takođe i jako dobro upoznati sa britanskom scenom naklonjenoj Ircima. I onda se odjednom pojavljuju „The Pouges“, koje ne možeš da svrstaš u pank, ne možeš da ih svrstaš u rok, ne možeš da ih svrstaš u keltsku muziku jer su oni sve to. A meni je i kao klincu ćale puštao razne stvari, između ostalog i tu irsku folki muziku,  i kad su se pojavili „Pougsi“, samo ti pukne u glavi i shvatiš - to je to. Mi zaista nismo ovo planirali, tako se poklopilo“.
 oc8
Photo: Đina Grujić 
 
Aca nam je otkrio i jednu lepu vest.
 
„Ako se ja pitam, sledeći album neće biti studijski, sledeći će biti live. I to ne zato što sad to tako treba, nego zato što na repertoaru imamo bar 10 pesama koje nemamo na studijskim albumima i ako ih ne snimimo tako, nećemo ih nikad ni snimiti. I glupo je da bend koji važi za jedan od boljih koncertnih bendova nema live album. Nadam se da ćemo već negde od jeseni početi da snimamo koncerte, ali verujem da neće opet biti pauze od 10 godina, mada ne smem ništa da obećam“, kaže nam kroz smeh. 
 
Veliku zahvalnost dugujemo Centru Milenijum i gospodinu Vladanu Majstoroviću,  koji nam je omogućio da uradimo ovaj intervju i, naravno, grupi Orthodox Celts na fenomelanom koncertu!  
 
 
Ukoliko ste propustili priliku da ih čujete u Vršcu, momci sledeći nastup imaju 21. aprila u Novom Sadu, obezbedite karte na vreme! 
 
A do tad:
 
In the merry month of June from me home I started
Left the girls of Tuam nearly broken hearted
Saluted father dear kissed me darlin' mother
Drank a pint of beer me grief and tears to smother
Then off to reap the corn, leave where I was born
Cut a stout black thorn to banish ghost and goblins
Brand new pair of brogues rattled o'er the bogs
Frightened all the dogs on rocky road to Dublin
Chorus:
One two three four five
Hunt the hare and turn her down the rocky road
And all the way to Dublin whack fol lol de ra
 
 
Objavljeno u Razno
  • 1
  • 2
  • 3

OklagijaRS

VrsacPlus

edukacija

TOV

iserbia

ClickMan

VrsacMOJKraj

PricajmoOTome

parakvadvs

VAK

ArchLAB

Cefix

KulturniCentarVrsac

OpstinaVrsac

eVrsac