Pročitala sam u nekoj self help knjizi da je tehnika za uspešno postizanje svih planova to da napravimo spisak svega što treba/želimo da uradimo i onda da se svakog dana makar 10 minuta posvetimo svakoj stavki sa liste. Navodno tako se nećemo osetiti pod pritiskom od određene stvari, polako ćemo napredovati, stvoriti naviku da se time bavimo i dati sebi vremena da zapravo zavolimo to što radimo.
E pa to nije način na koji ja organizujem životne obaveze i zadovoljstva. Evo sada 4 primera kako biste i vi mogli da se self menadžujete.

Note- ako vas bilo šta rečeno dalje u tekstu vređa, znajte da to nije bio cilj i prestanite sa čitanjem kako ne biste sebi naneli još veću uvredu. A ako vas zasmejava, nemojte da pijete vodu dok čitate (lično iskustvo).

1. Kako naučiti novu muziku?

Ako do sada niste rešili da se pozabavite svojim muzičkim ukusom koji niste menjali od godine kad je Milan Stanković pobedio u Zvezdama granda, onda je fakultet period kada treba svu  muziku koju volite da pozatvarate u avastove škrinje i vreme posvetite kvalitetnoj muzici. Dakle, kako se pretvarati da nikad nismo slušali Fanki dži i Fal aut bojs i da od kolevke slušamo Bitlse i Alice in chains?
Prvi korak: pronaći neki bend koji deluje dovoljno kulturno za akademskog građanina
Drugi korak: na osnovu yahoo komentara saznati koji album tog benda je najbolji
Treći korak: skinuti jednu pesmu sa tog albuma koja vam se dopadne i slušajte je 8 sati bez prestanka
Četvrti korak: nakon 8 sati, pustite novu pesmu Ace Lukasa da se malo odmorite, dobro obavljen posao.

2.Kako se posvetiti nekom novom hobiju?

Ovo je možda najlakše od svih. Jednostavno budite sigurni da ste pogledali poslednju sezonu svih serija koje pratite i samo u svakom roku prijavite sve ispite koje možete. Nećete imati šta drugo da radite kako biste dali sebi izgovor zašto ne učite, jednostavno ćete morati da izmislite neku novu aktivnost.

3.Kako provoditi vreme sa ljudima ako ste introvert?

Ovo je tehnika koju možda nisam ja otkrila, ali bih mogla da održim dvosemestarski predmet o njoj. Nažalost sa prijateljima ponekad morate da se čujete ili sretnete kako biste i dalje ostali prijatelji. Zato razmislite koje ljude koje trenutno smatrate podnošljivim, odaberite dan kada je mesec pun, pretvorite se u vukodlaka i pojedite ih... Dobro ne, ali dogovorite se sa svima njima da se sretnete istog dana, još je bolje ako odaberete dan kada imate neku obavezu poput kopiranja skripte, odlaska kod frizera... Sada, to je malo teže iskalkulisati jer nisu svi slobodni baš uvek, ali uz malo vežbanja uspećete da se sretnete sa prijateljem na popodnevnoj kavi, odete ranije jer, jelda imate obaveze, nakon toga zakasnite malo na drugi susret, jer obaveza se odužila, i onda kad se sretnete sa trećim prijateljem to će biti manje strašno, jer ste imali ispunjen dan i nećete morati da razmišljate o čemu da ćaskate, trašarajte i prepričavajte šta vam se sve neverovatno desilo ranije istog dana.

4. Kako Vaš povratak na pisanje bloga napraviti tako da deluje da ćete napisati više od 2 teksta do kraja godine?

Nastaviće se... Ili neće

Miljana K.- Želela sam krvoproliće i bitku, od toga ništa, ali Brienin osmeh se iskupio za sve propušteno. Da li ispunjenje njene želje znači da je i razvijanje njenog lika završeno i da smo možda pogledali njene poslednje scene? Ne znam koliko to želim(ne želim). Momenti sa svim onim obožavanim likovima- Davos, Tirion, Tormund čak i Podrik, nikada nisu u istoj prostoriji imali toliko fantastičnih i inteligentnih ljudi. I dalje sam pod utiskom zapanjenosti od cele te situacije. Nakon razgovora Džejmija i Brena bila sam vise zgrožena nego svi oni nakon Tormundove priče o džinici. Koliko sam loša osoba ako se nadam da će ga neko uskoro ponovo gurnuti kroz prozor? Možda opet Džejmi, pa da i Deni shvati da je sada dobar lik… bez obzira na sve što je ranije radio... Ludilo Targerijana se nastavlja i nekako, koliko god bilo kliše, iščekujem konačni konflikt između Deni i Džona. Koliko je spremna daleko da ode da bi sela na tron? Da li bi dopustila da Džona pregaze svi mrtvi i njihovi konji kako bi osigurala tu poziciju, ili će želeti da je podeli? Mozda će i Džon u Džonovskom stilu odbiti da bude kralj? Mada mi njegova reakcija nije baš tako izgledala... Htela ili ne, Arja je bila sa princom, a Sansa nije kupila ni gram Denerisine "l am a feminist" fore. Odrasla je okružena jakim ženama poput Margeri, Olene, njene majke Ket, i najjače od svih Sersi, koju nismo imali priliku da vidimo, ali možda ćemo u narednoj epizodi od sat ipo, tako da neće tako lako pasti na izlive empatije. Sansa je jedan od retkih likova koji se promenio na bolje i stvarno ko bi pre 7 godina rekao da ću joj se ovako diviti. Aj više da nekoga i ubiju, fale mi nervni slomovi, postaju iritantni sa ovim odugovlačenjem.

Miljana N.- Ja. Ne. Mogu. Ovu. Epizodu. Iskreno, pored svih scena bitki i tome sličnog, ova epizoda je jedna od najemotivnijih u celoj seriji. Videti ih sve zajedno je bila bukvalno čast i to zajedno i ujedinjene (ok, sem Deni, ali hajde). Čak i ne znam koju scenu bih izdvojila kao bolju, od onog reuniona Sanse i Theona (koje mi je bilo jedno od najemotivnijih i gde vidimo kompletan razvoj Theona kao osobe), pa do toga da Brien postaje vitez gde su suze same lile. Čak i cela Tormund-Brien-Džejmi situacija je nekako potpuno ispravna, jer je Brienin osmeh na kraju bio još jedan od najlepših momenata ove serije, kao i Tormundovo oduševljeno plakanje. Da li će Džejmi umreti onako kako je i rekao da želi, u rukama žene koju voli, ali će to ovog puta biti Brien? Scena Arje i Gendrija, iako dugo očekivana, izazvala je u meni toliki transfer neprijatnosti da sam morala da stopiram seriju na svakih 5 sekundi i vičem no no no no. A što se tiče razgovora između Deni i Sanse, mogu samo da kažem da je Sansa apsolutno izdominirala nad situacijom i definitivno mi je postala jedna od najdražih. Na kraju, Podrikova pesma (we finally know what he did to those girls, right?) i jeza koja se ne može opisati kao i ogromna anksioznost zato što će nam za 3 dana pobiti ogroman deo života. You can never be ready for this!!!

Mateja- Baš umeju da nam kidaju živce. Iako je u većem delu epizode bilo onako casual, opet su uspeli da me hajpuju za veliku sledeću epizodu. Sat i po, najveća bitka u istoriji TV serija!!! Ahh, elem... Konstantno sam se smejao scenama sa družinom ispred vatre. Nisu mogli bolje da ih spoje. Neko iz trojke Džejmi, Tormund i Brijen mora da umre, Džejmi jako teško, Tormund je gotivan, tako da Brijen, poyy. Arija je odlučila da uzme stvar u svoje ruke. Khm khm. Ponavljam opet, Bren mi nikad neće biti simpatičan i zato će verovatno on da preživi do kraja... Nema šanse da će se Džon boriti sa Deni za presto, sklopiće oni neki dogovor, ipak su familija. Sansa i Arija for the win! Spremite se za naj epic epizodu ikada!

Poglavlje 1: Voz

Ovo poglavlje je ipak preživelo da bude objavljeno, uprkos velikom neodobravanju drugih članova Unije.

Postoji stav da je putovanje vozom najudobnije, ako izbegavaš da putujes ponedeljkom i petkom i ako imaš dovoljno jak stomak da ignorises odoru toaleta. Lično više volim skučeni prostor sa kojeg pola vagona nema pogled na moje sedište, jer ovako kako je sada prečesto srećem nepoznate ljude koji žele da komuniciraju ili još gore- poznate ljude s kojima ja ne želim da pričam. Bilo bi mnogo fabuloznije da putujemo haripoterovskim vozom u kupeu sa prijateljima i dementorima.

Najbolja osobina koju voz ima je definitivno osvetljenost i mogućnost da se čita i nakon što padne mrak. Osvetnjenost je vrlo poželjna i za selfije sa knjigom (ako želite da delujete akademski), ali sedišta su izuzetno umazana i prozori mutni, tako da to i nije neka dobra pozadina za vas i vašu knjigu.

Istina je da je ovo prevozno sredstvo najjeftinije, a u zemlji u kojoj se ljudi generalno ne peru svima su nam se receptori za miris već odavno navikli na smrad.

Ocena 2 od 4 vagona

Poglavlje 2: Autobus

Ah da, vozači koji obavljaju kondukterski posao, kašnjenje, drndavi radio, stiker na kojem piše "Wi-Fi" kojeg zapravo nema i naravno peronske karte koje me uvek podsete na istinsku vrednost novca.

Autobus je za mene lično veoma prijatno prevozno sredstvo (ako putovanje traje kraće od 6 sati i u koliko pored mene ne sedi žena sa njenom torbom u koju bez problema staje četvorogodisnje dete, minibus i onaj luster iz crkve). Sedneš u svoj mali skučeni prostor, zatamnjena stakla, tamna sedišta, plave neonske lampice, savršena atmosfera za muziku na maximumu i astralnu projekciju na neko mesto koje nije autobus.

Cimanje na svakoj stanici je naporno, zaspati i propustiti svoje stajalište je još napornije, putevi su uglavnom puni krivina, ljudima često pripadne muka, cena karte se često menja. Dobra strana putovanja autobusom je to što po glavnim putevima idu često, studenti ponekad imaju popust, i ako udjete na početnoj stanici, sigurno ćete imati mesta za sebe, vašu torbu, dete i luster.

Ocena: 3 od 4 točka

Poglavlje 3: automobil

Gorivo je skupo, radio vrti non-stop istu muziku, pa sam moraš da skidaš svoju, Google maps troši bateriju, osećaš se užasno kad ignorišeš stopere, jer možda su serijske ubice, plus moraš da se brineš da ti obožavaoci jutjubera ne pogaze krov. Sam pereš, sam plaćaš popravke, sam si kriv ako se izgubiš, sam tražiš načine kako da izbegneš Slaviju, večno te okrivljuju ako ti se mačka ispovraćala po sedištu prošlog leta...

Jeste lepo biti samostalan i to donosi mnoge lepe stvari, možeš da otvaraš i zatvaraš prozor po volji, da pušiš, praviš pauze kad želiš (ili kad mačka želi), voziš se sa ljudima koje podnosiš, ili pokupiš nekog serijskog ubicu, to je uvek zabavno, čak i nije veliki trošak kada se te stvari uzmu u obzir, ali samostalnost podrazumeva i obaveze, a to je već nešto što mi ne treba dok ne nabavim dete i luster.

Ocena: 1 od 4 kruga oko Slavije

Poglavlje 4: helikopter

Nikada mesta za sletanje, ne ide lepo po vetrovitom vremenu, promaja uvek, ljudi te psuju, misle da prskaš komarce u novembru, bacaš hemikalije, truješ ih i plus mu je onaj ventilator gore preglasan. Dobra strana je to što je putovanje njime kraće i najbolje od svega ne moraš da se suočavaš sa drugim ljudima, tako da ako vam ne smeta buka, kiša i psovke, neka se neko uzme posla da napravi još koji parking za helikoptere, biću najbolja mušterija obećavam.

Ocena: 4 od 4 padobrana

Zglobovi su mi ukočeni, ne osećam noge, kapci postaju nepodnošljivo teški, znoj se sliva sa čela. Ne, nisam u reklami za biljnu kremu, već učim za prijemni.

Pripremam se za taj sasvim normalan dan koji će odlučiti dalji tok mog života. Hoću li upisati ono što volim ili ono što moram? Srednja škola se potrudila da me ne pripremi za stres koji donosi borba sa 400 ljudi za 100 slobodnih mesta. Takođe su se potrudili da nam ne oslobode poslednje mesece pred prijemni da posvetimo učenju, već su ih natrpali dodatnim zadacima i obavezama. Ali dobro, to nije sistem koji sada želim da ocrnim. Neću čak da spomenem ni onu čuvenu srpsku "ako imaš novac, imaćeš privatne časove, a ako ne, uči ćeš sam sa sobom, jer nikoga u stvari nije briga za tvoju budućnost".

I tako je došao taj dan P, ispred filozofskog stoje, cupkaju i preslišavaju se stotine ljudi mojih godina i mojih problema. Svi mi delimo zajedničku brigu za druge, ali danas za nju nema mesta. Sa standardnih nekoliko minuta zakašnjenja, smestili smo se u amfiteatar i otpočeli čuveni prijemni ispit.

Da li je bio problem skoncentrisati se na pitanja? Manje nego što sam očekivala.

Da li je bilo moguće da se prepisuje? Više nego što sam očekivala.

Da li sam imala potrebu da istrčim iz sale nakon 10 minuta? Apsolutno da.

Da li sam bila sigurna u svoje znanje i trud koji sam uložila? Naravno da ne.

Pretpostavljam da je većina nas doživela gubitke poput raskida, smrti bližnjih, razvoda roditelja, i sama sam prošla kroz svoj deo nedaća, ali prijemni bez premca zauzima jedno od top tri najstresnije situacije do sada.

I činjenica je da ako niste dovoljno učili, nećete dobro uraditi prijemni, ali to smo naučili još u srednjoj. Ono što je teže podneti je da čak iako ste dali svoj maksimum, to ne znači da ćete uspeti. I kao jedna od tih ljudi koja nije upisala svoju prvu želju, reći ću da sam se osetila poražavajuće, bolno i bilo mi je teško da prihvatim kako mi budućnost neće biti onakva kakvu sam je zamislila. Razmišljala sam da potpuno odustanem od školovanja i da potražim profesiju van zidova fakulteta. Što bi bilo sasvim ostvarivo pored kurseva za frizere, kuvare, šminkere, programere i mnoga druga zanimanja. Ili je možda bolje ne okretati leđa školovanju i pretvarati se da smo podjednako srećni koji god fakultet upisali?

Svi saveti koje sam dobila su mi raketno preleteli preko glave, tako da sam svesna beskorisnosti ponavljanja istih. Verovatno ćete se osetiti kao da je smak sveta korak bliže, ali nije. Planeta se i dalje okreće, zvezde su i dalje na nebu, tigrovi i dalje izumiru. Jedino što bih rekla je da na kraju dana, prijemni ispiti nisu igre gladi, to je samo jedna prepreka. Lepo je uspešno je preći, ali u slučaju da ne uspete, i dalje je to samo jedan stepenik i ne treba da mu se dopusti da definiše naše sposobnosti i našu budućnost.

Hor Visoke škole strukovnih studija za vaspitače „Mihailo Palov“ i Učiteljskog fakulteta u Beogradu, nastavnog odeljanja u Vršcu, osvojio je, po drugi put prvo mesto, sa 98 bodova na Međunarodnom takmičenju „Majske muzičke svečanosti“
Takmičenje je održano u Bijelini, u konkurenciji ženskih i muških profesionalnih i akademskih horova, učestvovalo preko hiljadu horskih pevača, iz Bosne i Hercegovine, Srbije, Slovačke, Slovenije, Hrvatske, Turske i drugih zemalja.

Hor Visoke škole, pod dirigentskim vođstvom prof. Jasmine Stolić, autentičnim repertoarom i brojnosti članica hora, osvojile su oduševljenje kako žirija tako i brojne publike.Članovi žirija bili su poznati i priznati dirigenti iz regiona: prof. dr Desanka Trakilović, dr Dragana Cicović, dr Jelena Milićević Trakilović, mr Mladen Matović i mr Gordana Spasojević-Stojanović.  70 horistkinja Visoke škole imale su priliku da, nakon takmičenja, zapevaju na glavnom trgu sa drugim horovima. U popodnevnim časovima, članice hora posetile su Etno selo “Stanišić”, nakon čega je usledilo proglašenje i završna svečanost prvog dana horskog takmičenja.

Hor Visoke škole izveo je sledeće kompozicije:   

Ana Maria Raga, aranžman za ženski hor Jasmina Stolić: Entre Pemones Y Waraos
    Petko Stainov: Izrasla e trepetlika
    Aranžman za ženski hor Jasmina Stolić: Dilmano, Dilbero
    Jim Papoulis: OyeProf. Jelica Kentera – klavirska pratnja, Ličić Denis – tarabuka, Miroslav Đurkić – autor fotografija.

Veliku zahvalnost horistkinje i dirigentkinja izražavaju direktorki Visoke škole doc. dr Jeleni Prtljaga, koja kontinuirano prati i podržava rad hora, te stvara prilike za odlazak na horska takmičenja i muzičke festivale. Tim putem hor Visoke škole adekvatno predstavlja kako instituciju, tako i grad Vršac i Republiku Srbiju.

Da li želite da steknete iskustvo i popunite svoj CV? Ovo su neke od mogućnosti koje imate kao studenti i srednjoškolci:

NIS –ov konkurs za letnju praksu 2018

Naftna industrija Srbije poziva studente završnih godina osnovnih ili master studija da se prijave na konkurs za letnju praksu. Prijave su otvorene do 18.05.2018.

Više informacija

Prijavu možete izvršiti OVDE.

Letni liderski kamp za srednjoškolke

U istočnoj Mađarskoj, u julu 2018. Američki kutak Debrecin će organizovati 6. GROW (Girls Rock Our World) besplatan letnji liderski kamp za srednjoškolke (od 14 do 18 godina). Kamp je otvoren za devojčice iz Srbije, Rumunije, Ukrajine, Slovačke i Mađarske.

Rok za prijavu je 20. maj 2018. godine. Američki kutak Debrecin će intervjuisati kandidatkinje, odabrati 3 učesnice iz svake zemlje i obavestiti ih o odluci.

Svi zainteresovani mogu pročitati detalje ovog konkursa i prijaviti se OVDE.

Coca-Cola HBC RISE

Coca-Cola HBC Srbija je pokrenula program koji ima za cilj da osnaži mlade diplomce, apsolvente i studente četvrte godine da započnu svoje karijere, I transormiše ih u sledeću generaciju lidera. RISE predstavlja rad sa punim radnim vremenom, a program traje dve godine.

Konkurs je otvoren do 25. maja.

Više informacija

Za više informacija i prijavu idite OVDE.

Letnja praksa UniCredit Banke

Praksa je otvorena za student na završnoj si godini studija ekonomije, prava, matematike, elektrotehnike, informacionih tehnologija ili organizacionih nauka. Program praske traje 2 meseca, tokom juna, jula i avgusta u Beogradu.

Konkurs je otvoren do 31. maja 2018.

Više informacija i uputstvo za prijavu možete naći OVDE.

Iako na prvi pogled ne deluje tako, maturanti, koji su u ovom periodu sposobni isključivo za misli o prijemnom i košulji za tablo, nekada su bili treća, druga, pa čak i prva godina srednje škole. Tako mladi, neiskusni i puni elana za život, imali su vreme i mogućnost da formiraju sopstvene stavove i zaključke o tom cirkusu, nama poznatom kao srednja škola.

Kako sam i sama u poslednjim mesecima srednjoškolovanja, imam tu časti (ili muku) da poznajem reprezentativan broj maturanata, i iskoristila sam tu privilegiju da ih pitam kako su na njih uticale prethodne četiri godine. Da li se prošlih godina sećaju rado ili im je hipnotizer već pomogao da ih zaključaju daleko od svesti?

Njihove odgovore možete da pročitate u nastavku teksta, a u koliko ste već odavno napustili srednju školu, pokušajte da se setite i uporedite vaše mišljenje tih dana i sadašnjih.

-Uticala neutralno, više loše nego dobro, raspad sistema.-

-Nisam je ni osetila. Sve što sam naučila je bilo van nje (Naučila sam da pijem kafu bez šećera, da lažem i pušim).-

-Na mene je uticala odlično. U njoj sam izgradila samopouzdanje, stekla neke baš super prijatelje, sazrela, naučila da ne treba baš svakome da verujem. Sve u svemu zadovoljna sam.-

-Uticala je i pozitivno i negativno (više pozitivno) jer sam shvatila delom kakvih ljudi LJUDI ima. Negativno jer sam konstantno okružena nepravdom koja loše utiče na mene. Zadovoljna sam zato što apsolutno NIŠTA nisam naučila, zato što nisam imala motivaciju zbog profesora i cele okoline generalno. Najviše sam sama naučila neke stvari (isključivo one koje su me zanimale).-

-Srednja škola je na mene uticala raznoliko. Sazrela sam donekle, zaljubila se, upoznala neke kul i manje kul ljude koji će mi služiti u različitim primerima kad budem htela da opišem neku pojavu (društvenu, psihičku, genijalnu). Očekivanja od srednje su u većoj meri neispunjena, a njen kraj menja život skoro pa u korenu,  donosi nove paklove i izazove.-

-Što se tiče same škole i obrazovanja-raspad sistema. Razočaralo me je. Ali neke stvari koje su mi se desile su uzicale dobro na mene samu, da shvatim neke stvari. Što se kraja tiče: Jako sam srećna i ne mogu da dočekam.-

-Potrošene 4 godine. Zapamtio sam samo priče o Titu, kišobranima, tortama i sestri iz Nemačke koja ne zna gde je Novi Sad.-

-Naučila sam o raznovrsnosti ljudi i lečenju kompleksa od istih. Da smo svi različiti, a opet sa istim ciljem. Naterala me je da napravim razliku između loših i dobrih stvari. Ima brdo toga, mrzi me da razmišljam sad.-

-Imam utisak da sam samo protraćila vreme koje sam mogla da upotrebim u neke sigurno korisnije svrhe.-

-Miljana, stvarno me mrzi sad da pišem. Isto što su i drugi naveli.-

Omladinska organizacija AIESEC će 4. aprila u Vršcu u Startit centru organizovati konferenciju Novi Lideri, koja se održava u još 11 gradova u Srbiji u sklopu projekta "Novi Lideri 2018".

Cilj Konferencije Novi Lideri je da podstakne mlade da postanu aktivni clanovi društva  i da utiču na pozitivne promene u svom okruženju. 
Tema ovogodišnje konferencije ogleda se u sloganu "Gde ideje prave prvi korak", kojim se motivišu mladi da preuzmu inicijativu za bolje sutra i naprave prvi korak u svojoj karijeri u oblasti preduzetništva ili korporativnom svetu, kao i da se okrenu aktivizmu na lokalnom nivou.

Projekat se sastoji iz dva dela – Lead Up-a i Konferencije Novih Lidera. Lead Up će  se održati pre same konferencije i tada ćete imati priliku da čujete lidere iz svog okruženja, koji će učestvovati u svojstvu govornika, a neki od njih će održati radionice na kojima ćete moći da steknete konkretne veštine i znanja koja su primenjljiva u poslovnom svetu.

Ukoliko ste zainteresovani, za konferenciju se možete prijaviti klikom OVDE.

Počinje novi ciklus programa prakse u grčkim kompanijama “Grčkom inicijativom do radnog iskustva”.

Pod patronatom Ambasade Grčke u Beogradu, Helensko privredno udruženje Srbije u saradnji sa Univerzitetom u Beogradu – Centrom za razvoj karijere, ove godine, četvrti put, organizuje tromesečnu praksu za studente u kompanijama-članicama Udruženja.

Program pod nazivom “Grčkom inicijativom do radnog iskustva” namenjen je studentima završnih godina osnovnih i master studija koji žele da steknu prva radna iskustva, povežu se sa tržištem rada i umreže u grčko poslovanje u Srbiji. Kroz program je prethodnih godina prošlo više od 60 studenata koji su kvalitet prakse u evaluacijama ocenili visokim ocenama, a najbolji su po obavljenoj praksi dobili posao.

Ove godine u programu će učestvovati kompanije: Alumil YU Industry, LG Hemija, Mercure Belgrade Excelsior Beograd, Kleemann Liftovi, Intelli, Junior, Eurofast global, Inos Balkan, Eurobank i Eko Serbia. Sa svim navedenim kompanijama Univerzitet u Beogradu ima potpisane sporazume o saradnji na polju organizacije i realizacije studentske prakse.

Poslednji dan konkursa je nedelja 11.marta 2018.godine (do ponoći).
    Prijavljivanje studenata će se obavljati preko portala www.studentskapraksa.com

*Neophodno je da kandidati naprave korisnički nalog u zoni za studente. Studenti koji su zainteresovani da se prijave za praksu moraju obavezno da dodaju na svom profilu biografiju – CV. Posle standardnih koraka verifikacije naloga preko e-pošte studenti mogu da pristupe bazi praksi, u kojoj se nalaze detaljni opisi otvorenih pozicija za praksu i dugme za prijavu.

Selekciju kandidata će obavljati kompanije učesnice u periodu do 16. marta 2018.
    Program prakse će trajati od 19.marta do 15.juna 2018.

Najveći broj mesta za praksu ove godine otvoren je za studente Ekonomskog, Mašinskog i Elektrotehničkog, a takođe su otvorene pozicije i za studente Saobraćajnog, Arhitektonskog, Građevinskog, Hemijskog, Tehnološko-metalurškog, Geografskog, Filozofskog i drugih fakulteta iz grupacije društveno-humanističkih nauka.