Na jednom od najprestižnijih koledža na svetu ne postoje indeksi, odmor od mesec dana studentima sleduje na svaka dva meseca, a u studentskom gradu je broj pabova po glavi stanovnika veći nego u mnogim evropskim metropolama. O tome kako izgleda studiranje u ovom “akademskom raju”, razgovarali smo sa Petrom Veličkovićem, Milošem Stanojevićem i Andrejem Ivaškovićem.
Njih trojica su bivši đaci Matematičke gimnazije i uspešni studenti Kembriža, a odmor od fakultetskih obaveza su potražili u Beogradu, gde su organizovali “Nedelju informatike”.
Oni su za “24 sata” otkrili kako izgleda tipičan studentski dan na engleskom koledžu.
- Doručkujem, odem na predavanje, nakon toga sledi pauza, pa opet, predavanje, onda ručak i učenje. Posle toga se često okupimo u nečijoj sobi i družimo se, pa onda ponovo učimo – kaže Miloš Stanojević, student prve godine.
Da biste upisali ovaj fakultet, morate se prvo prijaviti za “Trinity” koledž, koji nudi 11 punih stipendija po godini za učenike koji nisu iz EU. Andrej Ivašković i Petar Veličković su bili u među 11 počastvovanih u svojim generacijama.
- Od kada je počela studentska godina, po dva meseca boravim u Engleskoj, nakon čega imam kratku pauzu od mesec dana, kada sam pretežno u Beogradu. Godina je podeljena na tri dela (terma). Na kraju godine se polaže ispit sa gradivom iz sva tri terma. Na mom fakuletu nema kolokvijuma – kaže Andrej Ivašković, student prve godine računarstva.
Za svaki ispit određuju se bodovi, dok se bodovi svih ispita spajaju u zajedničku relativnu ocenu. Najboljih 20 odsto studenata dobija prvu klasu, dok se ostali raspodeljuju na višu drugu, nižu drugu, i treću klasu.
- I u prvoj i u drugoj godini studija imao sam prvu klasu. Želja mi je da ukoliko i ove godine dobijem prvu klasu, preskočim master studije, i da odmah počnem sa doktorskim studijama – kaže Petar Veličković, student treće godine računarstva.
Dobre ocene u srednjoj školi iz relevantnih predmeta, koji se razlikuju u zavisnosti od smera na koledžu, neophodan su uslov prilikom upisa na Kembridž.
- Sva trojica smo u Matematičkoj gimnaziji imali prosek 5,00 – kroz smeh dobacuju naši sagovornici.
Da bi upisali ovaj prestižni kolež učenici Matematičke gimnazije su morali da prođu intervju, koji podrazumeva sat vremena rešavanja zadataka iz informatike i fizike, kao i razgovor sa profesorima o samim zadacima. Potom se na odgovor od koledž čeka mesec dana, dok na odluku o stipendiranju učenici čekaju oko 5 meseci.
- Voleo bih da se bavim istraživačkim radom iz oblasti računarstva i bioinformatike, ukoliko mi se ukaze prilika da tako nešto radim u Srbiji, uvek sam za to da se ovde vratim - zaključuje Petar Veličković.
Kembridžovska računica na srpski način
- U studentskom gradu je broj pabova po glavi stanovnika veći nego u većini evropskih gradova
- Engleskinje se oblače slobodnije od Srpkinja
- U prva dva terma se može učiti samo jedan sat dnevno, a u trećem i po šest
- U Engleskoj im se ne sviđa muzika, jer se “uglavnom sluša mejnstrim”
- Imaju “solidan izbor piva”
- Odmorili su se od narodnjaka, ali im nedostaje srpska kuhinja
- Najviše se druže međusobno i sa ljudima iz eks-Ju
- Stranci nemaju predrasude o Srbima
- Znaju više od većine svojih vršnjaka, jer su išli u beogradsku Matematičku gimnaziju
Razlike u odnosu na studije u Srbiji
- Studenti na Kembridžu nemaju indeks, već im se shodno postignutom uspehu dodeljuje klasa
- Imaju samo jedan ispitni rok
- Osnovne studije na računarstvu traju tri godine, a master studije jednu godinu
- Način studiranja je intenzivniji, brže se prelazi gradivo
- Nemaju kolokvijume
- Postoje brojne vannastavne aktivnosti i većina je besplatna
- Dva meseca idu na predavanja pa imaju mesec dana odmora
- Imaju supervizije, obavezne personalizovane konsultacije iz svakog predmeta jednom nedeljno
Izvor: najstudent.com