Do sada smo Vam uglavnom predstavljali Vrščane koji su se proslavili u polju kulture, muzike i pozorišta. Međutim, Vršac je iznedrio i borce i revolucionare koji su znatno uticali na život omladine u Austro-Ugarskoj i doprineli stvaranju i razvoju radničkog pokreta. Među njima je bio i Laza Nančić, srpski socijalista, novinar i pisac, osnivač Vršačke čitaonice.

 

Laza je rođen 3. januara 1853. u uglednoj trgovačkoj porodici. Rano je ostao bez oca, rastao je uz majku koja ga je vaspitala u duhu srpske nacionalne tradicije. Osnovnu školu završio je u Vršcu, a gimnaziju u Temišvaru. Kasnije će otići u Beč na studije medicine, ali će ih ubrzo napustiti da bi se posvetio revolucionarnom radu.

 

Dušan Belča beleži da je Laza od malena zračio harizmom zbog koje je oduvek bio omiljen u društvu, kao i to da je oduvek bio buntovnik. Još kao momak je sa svojim drugovima Jašom Tomićem, Stevanom i Brankom Tokinom, Kostom Lerom i drugima osnovao udruženje bespoševca, što bi značilo „oni koji ne nose kravate“, tada obaveznan odevni predmet. Međutim, kako su oni rasli i njihova organizacija je menjala svoj karakter. Prerasla je u pomalo anarhističku zajednicu, nazvali su sebe „Tićevcima“ i izabrali Svetozara Miletića za počasnog člana. Od tog trenutka počinju sukobi sa policijom.

 

Nančić je učestvovao na Kongresu Ujedinjene omladine srpske 1871. gde upoznaje Svetozara Markovića, Vasu Pelagića, Lazu Kostića i Vladimira Jovanovića. U tom peridou odlazi u Beč na studije medicine i pod uticajem Svetozara Markovića obnavlja Ujedinjenu omladinu srpsku, a u Vršcu osniva grupu „Vršački socijalisti“. Redovno piše političke i književne tekstove za novine širom Austro- Ugarske i Srbije, tako da je zbog toga i svog političkog angažovanja često bio meta policije.

 

1883.vraća se u svoj rodni grad i osniva list „Srpstvo“ , u kom izlaže svoje političke i socijalne ideje. Pomoću tog lista Nančić je uspeo da ujedini vršačku omladinu i pokrene mnogobrojne humanitarne akcije i osnuje Zanatlijsku čitaonicu. Kada se list ugasio, prešao je u Novi Sad i zamenio Jašu Tomića na mestu urednika lista „Zastava“.

 

Nažalost, Laza mlad dobija tuberkulozu i umire u 33. godini u Vršcu. Iza njega su ostale brojne političke rasprave, novinarski tekstovi i nekoliko romana. Danas vršačko Gradsko kulturno-umetničko društvo nosi njegovo ime.