Prikazivanje članaka po tagu obrazovanje

nedelja, 02 april 2017 13:55

Tribina o položaju Romkinja u visokom obrazovanju

Povodom obeležavanja Meseca romskog ženskog aktivizma, od 8. marta do 8. aprila, Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada zajedno sa Inicijativom romskih studentkinja i Romskom ženskom mrežom Srbije organizuje seriju tribina o položaju Romkinja u visokoškolskim ustanovama.

Tribina u Vršcu biće održana 3. aprila u Galeriji Kulturnog centra sa početkom u 16h.

Takođe, jedna od aktivnosti biće i otvaranje izložbe fotografija romskih studentkinja sa njihovim majkama sa porukom o prednostima obrazovanja. Nakon toga bi bio prikazan film o položaju Romkinja u Srbiji (u trajanju od 16 minuta), a potom diskusija na temu obrazovne inkluzije marginalizovanih grupa sa posebnim akcentom na položaj Romkinja studentkinja u visokoobrazovnim ustanovama.

Objavljeno u Kultura

Opširnije...

ponedeljak, 31 oktobar 2016 07:46

Čemu služi fakultet?

Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?

Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.

Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.

Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.

Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.

Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“

Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.

Preuzeto sa: Studentski život

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

utorak, 09 avgust 2016 08:52

Šta studente sprečava da ostanu u Srbiji?

Odavno je poznata priča o „odlivu mozgova“ iz Srbije, koja se svake godine ponavlja. To je činjenica koju potvrđuju razne statistike. Međutim, malo ili nikako se ne govori o neiskorišćenom intelektualnom potencijalu. Pogledajte šta kaže statistika u vezi sa ovim problemom...

Statistika kaže od na 100 ljudi dvoje su geniji, odnosno imaju koeficijent inteligencije (IQ) preko 148, po Katelovoj skali. Tako bi trebalo da bude, ali je taj broj manji, jer se ne razvije potencijal osobe do kraja (inteligencija zavisi od broja veza između nervnih ćelija – sinapsi, koje se formiraju raznim stimulacijama u mladosti). Radi lakšeg shvatanja, intelektualni potencijal možemo zamisliti kao ove boce sa fotografije (svako od nas ima drugačiji potencijal i on je nasledan), a IQ kao količinu vode nasute u njima (ostvareni potencijal).

Pozivajući se na statistiku, u razredu od 25 đaka, 0,5 trebalo bi da imaju IQ preko 148. Razred, u koji sam išao, imao je najmanje pet članova Mense (udruženja ljudi sa IQ-om preko 148). Možda ih je bilo i više, ali se nisu svi testirali. Poznajući sve osobe iz razreda, sklon sam da poverujem da ih je bilo i više od petoro. U svakom slučaju, to je preko 20% (10 puta više od proseka).

Gde su sada ti ljudi? Dvojica su totalno izgubljeni. Tavore sa fakultetom, a prema njihovim rečima, skoro ništa produktivno ne rade. Jedan je na granici da li će završiti fakultet ili ne, iako je pri kraju studija. Dvoje su završili fakultet, a samo se jedan iskazao na fakultetu. Ne baš sjajno...

Šta nam budućnost donosi kada su ovakvi studenti u pitanju?

Kada imate tako perspektivan razred, onda očekujete i da ih usmere i forsiraju da više uče (kvalitativno, ne kvantitativno; odnoso funkcionalno umesto reproduktivnog znanja), jer su sposobni za to. To nije bio slučaj u srednjoj školi.

Na fakultetu se ista stvar nastavlja. Studenti su, za pojedine profesore, brojevi, kao kod Kafke, koji prolaze kao na traci, bez posvećivanja ostvarenju njihovih potencijala, što bi trebalo da bude jedan od glavnih zadataka profesora. Naravno, ima krivice i u studentima, jer su zalutali u međuvremenu i nisu se potrudili da ostvare svoje potencijale, ali je mnogo manji njihov udeo u toj krivici, nego roditelja, škole i okoline.

Pored pitanja (ne)iskorišćavanja potencijala, imamo i pitanje discipline, koje je podjednako važno. Kant u svojoj knjizi „Vaspitavanje dece“ piše kako bi ljude, odnosno decu, trebalo prvo naučiti disciplini, kao i sistemu vrednosti (šta je dobro, a šta loše), pa tek onda dati slobodu da se samostalno deluje i razmišlja. Na kraju zaključuje da bi decu trebalo, što je moguće bolje, vaspitavati za buduće delovanje.

Kada se sve uveže u celinu, slika postaje vrlo mračna. Odlaze nam najbolji, ne koristimo prirodni potencijal, zato što se u našem društvu nedovoljno radi na uspostavljanju discipline i pravih vrednosti... Dodajmo na to zastareli obrazovni sistem (rezultati PISA testova to potvrđuju) i uslove u kojima se nalaze prosvetni radnici i zaposleni (radnička klasa), koji su često ponižavani, možemo zaključiti da ovakva situacija ne izgleda obećavajuća.

Evidentno je da imamo određenih problema i nedostataka u algoritmu društva, samim tim i problema u obrazovanju. Da li bi nešto moglo da promeni postojeće stanje? „Okupacija bioskopa Zvezda“ može biti dobar primer građanskog aktivizma i želje da se ponudi nešto drugačije na tržištu filma. Ali, da li će se mnoge stvari pokrenuti po uzoru na njih? Za sada nema nagoveštaja sličnih aktivnosti ili aktivnosti koje su inspirisane „Okupacijom“, a definitivno nam je potreban neki pozitivan impuls koji će nas, kao društvo, pokrenuti iz učmalosti.

Autor: Saša Stevanović

Preuzeto sa: www.iserbia.rs

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

subota, 05 mart 2016 15:07

Nedelja otvorenog obrazovanja

Od 7. Do 11. marta održava se “Nedelja otvorenog obrazovanja”. Biće održan niz događaja na nekoliko mesta u Beogradu, gde će se promovisati mogućnosti za slobodno i besplatno obrazovanje.

Dani otvorenog obrazovanja počeće 7. marta predavanjem u biblioteci “Svetozar Marković”. Teme su uloga akademskih biblioteka u kreaciji (i promociji) doktorskih disertacija, kao i tzv. “sekundarni materijali“. Kao deo projekta GRASS (“Ocenjivanje socijalnih veština“ ), univerzitet u Beogradu nastupa sa temom “Otvorenih znački”, novim načinom ocenjivanja neformalnih akademskih veština.

U sredu, 9.marta, održava se predavanje o ideji “Otvaranje nauke“ u Narodnoj biblioteci Srbije, kao i predavanje o najpopularnijim besplatnim online bazama predavanja i kurseva.

U četvrtak, 10. marta, u biblioteci Doma kulture “Studentski grad”, biće održano predavanje o uključivanju u rad Vikipedije.
U petak, 11. marta, tema u “Svetozaru Markoviću” , biće alati u otvorenom pristupu i njihova obrazovna upotreba.

“Nedelju otvorenog obrazovanja“ organizuje “Konzorcijum otvorenog obrazovanja“, čije su asocijacije ujedinjene u ideji promocije otvorenog obrazovanja, koje se bave sve širom upotrebom otvorenih alternativnih izvora informacija i znanja (poput Vikipedije ili Coursera).

Objavljeno u Razno

Opširnije...

RED VOŽNJE BUS

RED VOŽNJE VOZ