Ulenjio si se... Ili više ne osećaš taj žar dok se baviš svojim voljenim sportom. Ali ipak ne želiš da prestaneš time da se baviš. Ne možeš da odbaciš taj sport jer bi se osećao kao da odbacuješ deo sebe. Razmišljaš o tome da kada si na terenu ili daš sto posto od sebe ili ne igraš. Kriza.

Svakom od nas se bar jednom desilo da prolazimo kroz taj krizni period u životu ili karijeri. Ništa ti se ne radi, a vrlo dobro znaš da je to loše. Počinješ da sumnjaš u ono što najviše voliš i ne možeš da veruješ da se to dešava. Zatvori oči i zamisli da više nikada to ne radiš, odnosno ne igraš svoj sport. Tada bi najverovatnije shvatio da to tako ne ide i da moraš da nastaviš.

Kad je najteže tad ustani, reci sebi “nije kraj, za mene tek sad počinje”. Izađi na teren i svom snagom pobedi loše misli, izbaci ih i ne puštaj ih da se ikada više vrate. Ne dozvoli im da ponovo budu tvoj protivnik sa druge strane mreže ili protivničke klupe. Ti si najbitniji, ničemu ne dozvoli da ti stane na put.

Napravi listu stvari koje voliš kod svog sporta i zašto si počeo da ga treniraš, oraspoložiće te. Probudi emocije i sećanja na lepe momente. Onda, nakon toga napravi listu toga šta te zapravo muči tj. sputava da nastaviš. Poradi na tim stvarima, pređi preko njih i ostavi ih daleko iza sebe, pa ih onda stavi na onu prvu listu lepih stvari kao nešto što si savladao, kao još jednu svoju veliku pobedu.

Takođe nikome ne dozvoli da utiče negativno na tebe, odnosno na tvoju ljubav prema sportu. Glavu gore, gledaj pravo i lagano pređi preko svih prepreka. Pokaži drugima, pa najvažnije i sebi da možeš ti to. Da se nikada nećeš predati, ma koliko ti trenutno bilo teško, nemoj pokazati slabost. Ti si gospodar na terenu.

Pobedi!

„Biti legenda je lako, da bi postao ta legenda, potrebni su naporan rad i čista posvećenost.“ Nakon toliko godina bavljenja sportom, ovaj čovek skoro nikada nije posustao. Pre nedelju dana je u svojoj 36. godini života ostvario nešto što se na prvi pogled činilo nemogućim. Kada mu se dogodila prva povreda u njegovoj dugačkoj profesionalnoj karijeri, mnogi su bili spremni, baš zbog njegovih godina, da ga otpišu. Ali se vratio, osvojio je Australian Open, svoj 20. veliki Grand Slam (jedan od 4 najvažnija teniska turnira).

Takođe još uvek drži rekrode u najvećem broju osvojenih Vimbldona (8) i najviše uzastopnih US Opena (5). Više puta je bio proglašen i za najboljeg ATP igrača, kao i sportskom ličnošću godine u svojoj rodnoj Švajcarskoj. Proveo je preko 5 godina uzastopno na prvom mestu svetske rang liste u tenisu.

Tenis je počeo da igra u svojoj šestoj godini života, i kako je rastao, rano je krenuo da se probija u svetu tenisa. Osvajao je juniorski Vimblidon, kao uvod za ono što tek sledi. Već na juniorskoj listi probio se do prvog mesta. U prvih sto na ATP listi došao je još 1999. godine, da bi 2003. osvojio svoj prvi pravi Vimbldon, a 2004. dospeo na prvu poziciju na kojoj je ostao do 2008. godine.

U toku svoje karijere ni jednog svog protivnika nije shvatio olako i uvek je bio na visini zadatka. Svaki meč je svoja borba, jer nije ni toliko bitno pobediti ili izgubiti već uvek dati sve od sebe, bez obzira na to ko stoji sa druge strane mreže. Kao što je i sam rekao: „Ne bojim se nikoga, ali poštujem svakoga.“

Federer je, po mišljenju mnogih, najgraciozniji igrač na terenu, sa najpravilnijom i najčistijom tehnikom. Gledati ga na terenu se može uporediti sa umetnošću. On je tenis doveo do svojih „zlatnih godina“, tako što je interesovanje za njim znatno poraslo od kako je Federer stupio na scenu.

Sada zamisli, i on je nekada bio kao i ti. Gledao svoje uzore i maštao o tome kako će on jednog dana dospeti na taj veliki teren. Sada je na vrhu. Trud, rad i vođenje ka savršenstvu ga je zaista i dovelo do toga. A kada je odustao? I nakon toliko godina u njemu možeš videti tu neku vatru, koju svaki teniser u sebi oseti onda kada izađe na teren. On je tu vatru izneo svima, i sada nakon 30 godina se još uvek nije ugasila.

„There is no way around the hard work. EMBRACE it.“ (Ne postoji prečica oko napornog rada. Ceni ga) –Rodžer Federer

Sport može biti itekako važan deo života. Sa sobom nosi puno pozitivne energije, pa samim tim i zdravlja, kao i vedrine u našim životima. Bavljenje sportom može znatno doprineti razvoju ličnosti, radnih navika, pa i želji za takmičenjem i težnji ka usavršavanju.

Naravno, ne može svakome svaki sport poći za rukom tj. ležati. Neki vole timski rad, dok neki više vole da zavise od samoga sebe. Razmisli dobro o sebi i svojim osobinama i kakvu bi ličnost voleo da izgradiš. Pokušaj da se vidiš u nekom sportu i kako bi se osećao dok ga igraš. Razmisli šta bi ti bilo zabavno, da li voliš adrenalin ili nešto opuštenije. Šta bi ti želeo da postigneš nekim sportom, da li bi to radio zbog takmičenja ili želiš da se njime baviš rekreativno?

• Ako tražiš sport koji zahteva strpljenje, preciznost, hladnu glavu, da radiš sam i razmišljaš, za tebe su sportovi poput tenisa, golfa, streljaštva ili neke borilačke veštine. Držiš se perfekcionizma i voliš da imaš kontrolu nad situacijom.
• Sa druge strane, ako si hiperaktivan i nikada nemaš mira, avanturista si i stalno tražiš neko zanimljivo, ludo društvo, probaj nešto poput trčanja, biciklizma, skijanja ili čak plivanja. A ako zaista imaš toliki višak energije, mogao bi probati i boks.
• Ako si nezavisan i miran, ne želiš puno jurnjave i dinamičnog timskog rada, pokušaj da radiš jogu ili pilates. Ostani u dobroj formi i maksimalno se opusti, bez velikih odricanja.
• Osećaj pripadnosti nekoj celini i zajedništva te ispunjava, pravi si timski igrač. Osećaš kako te tim gura napred i da budeš bolji. Voliš da se ponekad opustiš na terenu dok saigrač na trenutak „sređuje situaciju“ i veruješ da zajedno možete postići sve, da radite kao jedan. Za tebe su tu odbojka, košarka, fudbal, rukomet...
• Ceniš umetnost i hteo bi da je pretočiš u nešto dinamično, aktivno. Držiš do sebe i imaš držanje i osećaj za ritam. Plesni podijum je tvoj teren.

Naravno, može se desiti da se jednostavno zaljubiš u neki sport, ma koliko god po ovome ne odgovarao tvojoj ličnosti. To nikako ne sme da te spreči. Onog trenutka kada ti osetiš da je to ono pravo za tebe, onda to tako i jeste.

Sportovi se lako mogu opisati svim tim osobinama, kada se zagledaš u njihovu dubinu, zaista ih možeš tako i posmatrati. Da ne ponavljamo uvek samo zdravlje, to svi znamo, ali sport može još mnogo toga pozitivnog učiniti za tebe. Kada odabereš ono pravo, što ti leži, jednostavno će ti i teški treninzi postati odmor i uživanje, i na neki način će postati deo tebe i nećeš znati kako bi bez toga. Sportom možeš postati i bolja osoba, u njemu se kriju i mnoge životne lekcije. Ako pregrmiš neki težak period na treningu ili takmičenju, naučiš da se boriš, ustaneš i uvek nastaviš još jače, tako ćeš i u bilo čemu drugom u životu nastaviti.

Probaj i uživaj.

Zašto baš ti ne bi postao nova zvezda sporta?
Zamisli jednog da se dana sva deca ugledaju baš na tebe, zamišljaju se da su TI. Stojiš na terenu, na centru velike arene, dok hiljade ljudi uskliče tvoje ime. Pripremaš se da odigraš do sada neviđeni potez i uplivaš u novu pobedu. Još jedan turnir u nizu je tvoj. Kreću suze radosnice, još uvek nisi siguran da li je sve ovo samo san. Penješ se na „presto“ i dižeš pehar iznad glave. Gromoglasan aplauz.

Sve je moguće ako imaš veru u sebe. Kada si bio mali gledao si svoj omiljeni sport, verno bodreći najdražeg sportistu zamišljajući sebe u njegovoj ulozi. Kako bi to bilo lepo... Vučeš tatu za rukav i pitaš ga da te upiše na taj sport. Početak je kao igra, što je naravno i dobro i dokaz da zaista to i voliš da radiš. Rasteš i krećeš sve ozbiljnije da treniraš, imaš osećaj da se polako približavaš svom idolu iz detinjstva.

Onda u jednom trenutku ti kažu: „Treniraj dok ti idol ne postane rival.“ To je sasvim u redu i toga se treba pridržavati. Idol ti ne mora biti neki značajan sportista, možda je to baš i tvoj trener. Daje ti motivaciju to da ga sustigneš, da mu se suprotstaviš (u sportu naravno) na pravi način. Da mu zadaš težak zadatak da te pobedi i da se konačno osetiš da si dostigao visok nivo znanja u sportu koji voliš.

Imati idola je sa jedne strane dobro, ali i loše. Idol te vuče napred, natera te da se više trudiš, da postigneš to čemu težiš, ali kada stigneš do toga, šta tada? Ako težiš ka tome da budeš neka određena ličnost koja već postoji kao takva, teško ćeš to i zaista postići. Jer su se i veliki naučnici izdvojili po tome što su mislili drugačije od drugih i stvorili nešto novo. Tako je u svemu u životu, pa i u sportu. Naravno, postavi sebi cilj kakav želiš da budeš, drži se toga jedno vreme, ali i postani bolji od toga! Prevaziđi sve granice, a onda jednoga dana možda i ti postaneš nečiji idol.

Svi mi ljudi po prirodi težimo ka nekom vidu uspeha. Želimo da za nas to ostvarenje samo po sebi bude veliko i značajno, ali često zaboravljamo da je za to potreban trud. Tražimo lakša rešenja, odnosno prečice, kako bi do toga došli, ponekad zanemarujući posledice takvog ostvarenja.

U samom sportu postoje brojna, takoreći, pomagala koja ubrzavaju sam proces do željenog cilja. Naravno, ništa se ne dešava samo od sebe, ali opet korišćenje bilo kakvih sredstava je na neki način varanje. Nije bitno da li se neko sredstvo koristi samo radi ličnog zadovoljstva ili pak radi ostvarenja na nekom takmičenju, odnosno pokazivanju drugima.

Šta su suplementi?
Suplementi su delovi hrane. Prirodni su. Koriste se kao alternativni izvor proteina i oni deluju uz samo telo. Unose se iz jednostavnih razloga: jednostavnija priprema, mala količina nekog suplementa odgovara velikoj količini neke hrane (npr. ono što od proteina unesemo kroz 1kg mesa mogli bi da unesemo kroz 5g suplementa kreatina). Pogodni su za one koji nemaju puno vremena za brigu o ishrani, a treniraju. Vrhunski sportisti bi morali da unose suplemente različitih vrsta.
Naravno ni sa samim suplementima ne treba preterivati. Sve ono što njima možemo uneti, možemo i adekvatnom ishranom. Važno je posvetiti vreme i pažnju ishrani i svome zdravlju, samim tim nije u potpunosti u redu raditi to na lakši način, odnosno unošenjem suplemenata.

Šta su steriodi?
Steroidi su hormoni, veštački derivati, odnosno sintetički stvoreni (npr. testosteron koji je sam po sebi zadužen za dodavanje mišićne mase). Steroidi se ne mogu naći u prirodi, odnosno u hrani. Mogu da izazovu neželjene reakcije (neke trajne posledice, npr. uništenje kože, smanjenje prirodne sinteze nekog hormona u telu koji je unešen steroidom, propadanje organa...) i takođe da naruše zdravlje. Testosteron npr. kao jedan od steroida prisilno tera mišić da raste. Steroidi poboljšavaju performanse sportista, uvećavaju snagu i povećavaju izdržljivost. Naravno ne povećavaju spretnost, tj. vaše atletske veštine. Ubrzo se gubi sva snaga koja je stvorena unošenjem steroida.

Kada malo bolje razmislite, da li je vredno toga? Rano i bez potrebe narušiti sebi zdravlje, možda zbog nekog kompleksa ili nedostakta volje i truda. Da li bismo se kasnije zaista osećali dobro posle svega toga što ste uradili? Možda i da, ali sa druge strane i sami znate da ste prevarili sami sebe. Onda se svaki smisao dobro odradjenog treninga i zadovoljstva posle toga gubi, kao i sam smisao sporta.

Naravno postoje razna mišljenja kako o suplementima, tako i o steroidima. Donekle, kako neki smatraju, i suplementi se predstavljaju kao vid hemije. Navodno, zašto bismo unosili nešto putem praška što možemo i samom hranom? Ono što je stečeno prirodno kroz trening uz san i pravilnu ishranu ostaje za ceo život, dok ono stvoreno na brzinu, brže, nestaje kada se prestane sa treninzima.

Prečica do uspeha ne postoji, možda možete malo sebi potpomoći, ali nikada zaista nešto napraviti kao prirodno. Savest će vam biti čistija, a i telo „srećnije“. Ako zaista odlučujete da se sportom bavite onda se bavite time u pravom smislu te reči.

Srećno!