Udruženje studenata tehnike Evrope BEST iz Novog Sada, organizuje u dva ciklusa projekat ,,Dani BESTa – prijem i obuka volontera” koji je od izuzetnog značaja za Univerzitet u Novom Sadu i podržan je od strane grada Novog Sada. Prvi ciklus će se održati od 6. do 12. oktobra 2014. godine, a drugi od 15. do 21. decembra 2014. godine.

 

Udruženje studenata tehnike Evrope – BEST (Board of European Students of Technology) iz Novog Sada je neprofitna, apolitična studentska organizacija. Novosadski ogranak međunarodnog udruženja studenata tehnike Evrope – BEST je jedan od 95 lokalnih BEST grupa, koje se nalaze na isto toliko univerziteta u 33 države širom Evrope.

 

Na petodnevnom događaju „Dani BESTa – prijem i obuka volontera“ studenti će imati priliku da slušaju radionice raznih karaktera (volonterizam i liderstvo koje će držati Andrija Gerić, pisanje CV-ja, unapređenje prezentacionih veština, priprema za intervju za posao i mnoge druge). Projekta ima za cilj da ukaže mladima koliko je bitno neformalno obrazovanje, šta je to sve što jedan student pored fakulteta može da radi i kako dodatno da se unapređuje. Očekuje se da bude obučeno do trideset studenata po ciklusu koji će steći svest o važnosti volonterizma. Cilj ovog projekta je promocija različitih vidova volonterskog rada studentima novosadskog Univerziteta.

 

Sve radionice i treninzi su besplatni.

 

Prijave za učešće u ,,Danima BEST-a” na:  http://bestns.org.rs/dani-besta/

 

Više informacija i raspored možete naći na:

 

 

 

Preuzeto sa: portalmladi.com

Viktorija Kovtun, magistrantom rodnih studija Univerziteta u Beču, i diplomac Fakulteta političkih nauka u Beogradu, upoređuje za "Vesti" kako izgleda studirati u Srbiji, a kako u ostatku Evrope. Kaže da je u pitanju "nebo i zemlja". Suprotno očekivanju, studije u Beogradu su drastično skuplje, a za dati novac se dobija drastično manje nego u Beču.

 

U Beogradu ste završili osnovne studije na Fakultetu političkih nauka, a u Beču ste isto na državnom univerzitetu. Kako to izgleda? 

- Kao državljanka Ukrajine u Srbiji sam studirala i plaćala studije kao strani državljanin, dok mi je školovanje u Beču prve dve godine bilo besplatno, osim što sam plaćala kurs nemačkog jezika. Tek 2013. uveli su nam školarinu, ali pošto sam državljanka Ukrajine, plaćam polovinu školarine. U Beogradu mi je školarina progresivno povećavana od 1.200 evra na prvoj do 2.000 na trećoj, da bi u četvrtoj bilo 1.000 evra. Ovde plaćam 380 evra godišnje.

 

Koliko se studiranje u Beogardu razliku je od studiranja u Beču? 

- Nebo i zemlja! U Beču je sistem drugačiji. U Beogradu imate određeni broj ispita koje morate u toku godine da polažete, a ovde to nije slučaj. Ovde se semestar upisuje bez uslova da se polaže određen broj ispita. Imaju plan i program, ali ne predstavlja problem ako ga produžite na tri, pet ili šest godina. Što se tiče profesora, ovde su profesori mnogo pristupačniji nego u Beogradu.

 

U kom smislu? 

- Nisu nadmeni. Student može normalno da im priđe, popriča sa njima. U Beogradu sam dolazila u situaciju da ako ih pitam dodatno, u većini slučajeva odgovore: Već sam to predavao, čitajte u knjizi. Na mejlove ili uopšte ne odgovaraju ili jako kasno. Ne mogu da kažem da je sve crno. Na FPN ima jako dobrih profesora, ipak, svi bečki profesori uvek odgovaraju na sva pitanja, a na mejlove istog dana.

 

Školarina je jeftinija, ali koliko su koštale knjige, prijave ispita? 

- Otkad sam upisala fakultet nisam kupila nijednu knjigu jer nema potrebe. Univerzitet u Beču ima razrađenu internet platformu za profesore i studente, posredstvom koje se besplatno prijavljuju ispiti, a na toj platformi možete besplatno preuzeti sva dokumenta koja se u Srbiji debelo plaćaju poput potvrde o položenim ispitima. Profesori sve knjige koje koriste za predavanje ili pošalju mejlom ili stave na tu platformu.

 

Otkud tolika razlika? 

- Ovde država finansira univerzitete, osim toga postoje i fondovi EU. Mislim da je zbog sistema u državi.

 

Preuzeto sa: najstudent.com

5 jednostavnih pitanja iz fizike na koja niko ne zna odgovor.

 

 

5. Zašto je led klizav?

Led je klizav, kao što je voda mokra. Ok, to svi znamo. Ali ZAŠTO je led klizav?

 

E pa to je malo teže pitanje. Čak i za ozbiljne naučnike. Dakle, ne znamo zašto se to dešava, odnosno zašto ćete poljubiti patos ako nagazite na led ovog decembra.

 

Neki su mislili da se prilikom klizanja led pretvara u vodu prvi njegovoj površini pa sve postaje vrlo klizavo. Ali onda je dokazano da to i nije baš slučaj. Tako da sada nemamo pojma zašto je led klizav. Možda ima veze sa činjenicom da je voda jedina materija koja se širi na niskim temperaturama. Inače, naučnici ni za to nisu baš sigurni zašto se dešava… ajmo dalje.

 

 

4. Kako radi bicikl?

 

Bicikli postoje negde od 19-og veka. I njihov osnovni koncept se i nije previše promenio od tada. Imaju dva točka i ram koji ih povezuje. Onda se zaletite i nećete pasti. U principu to vam je to.

 

A šta nauka kaže na to? Zašto je bicikl stabilan kada se kreće i zašto pada kada stoji? E pa velika je šansa da će naučnici da pređu na drugu temu. Recimo šta je bilo pre Velikog praska. Ok, ni to ne znamo, ali nema veze.

 

Naučnici sa Univerziteta Cornell su zaključili da nemamo konačan odgovor na stabilnost bicikla. Čak i jednačine koje to navodno objašnjavaju ne pružaju odgovore.

 

Godinama se smatralo da je u pitanju žiroskopski efekat, odnosno da je stvar u sili koja se stvara kretanjem. Ali ne, još sedamdesetih godina je dokazano da nije to. Onda su mislili da je stvar u posebnom odnosu između točkova i bicikla. Ali naučnici su napravili bicikl koji radi i bez tog uslova.

 

I na tome je ostalo…

 

 

3. Koliko vrsta postoji na planeti?

Vreme Kolumba, Marka Pola i velikih istraživača je davno iza nas. I više niko ne otkriva nove zemlje, biljke i životinje. Pošto su svi zauzeti proveravanjem statusa na Facebooku. Pa kao da je bitno, kada smo sve već ionako otkrili. Zapravo, daleko smo od toga.

 

Do sada smo otkrili skoro 2 miliona vrsta, ali i pored toga svake godine se otkrije 15.000 novih. A uz to, niko nema ni ideju koliko ih još ima za koje nikada nismo čuli. Neki naučnici misle da ih možda ima čak 5 miliona. A ima onih koji tvrde da je ta cifra neverovatnih 100 miliona.

 

Postoji nekoliko razloga za ovu neizvesnost. Većina istraživanja se odvija na severnoj hemisferi. Koja je tehnološki razvijenija. Dakle, postoje ogromna prostranstva koja su potpuno neispitana. Ipak, najveći problem je što se 99 posto stvorenja nalazi u dubini okeana. A ispitali smo oko 10 posto morskih dubina. Možda i manje. Tako da ko zna šta je dole sve…

 

 

2. Kako radi gravitacija?

Gravitacija, ili sila teže je jedna je od četiri osnovne sile interakcije. Tela se međusobno privlače a što je njihova masa veća to je i sila veća. Gravitacija je važna zato što drži ceo Univerzum zajedno. Ali već tu dolazimo do čudnih stvari. Ona je najslabija od svih sila. Recimo obična magnetna sila je 10^36 puta jača.

 

Tek ide zanimljiv deo. Preostale tri sile imaju čestice koje ih pokreću. I to je jasno. Ali uopšte nije jasno šta je to zbog čega postoji gravitacija. Šta je to što privlači tela? Možda, ali samo možda, postoje čestice po imenu gravitoni koji omogućavaju gravitaciju. Ali one nikada nisu dokazane. Čak ni u teoriji.

 

Još jedna misterija je zašto gravitacije nema na nivou atoma i molekula. Iz nekog razloga gravitacija prestaje da radi u malim dimenzijama. Tako da je upravo gravitacija jedan od razloga što različita pravila važe za kvantnu i običnu fiziku.

 

Zapravo, više toga znamo o zakonima fizike na nivou atoma nego o činjenici da će se lopta vratiti na zemlju kada je bacite u vazduh.

 

 

1. Koliko ima planeta?

Koliko je planeta u našem solarnom sistemu? Devet? Ne. Pluton je ponovo izbačen sa liste čisto da znate. Dakle osam? Pa, možda i ne.  Zapravo nemamo pojma.

 

Evo zašto. Područje između Merkura i Sunca je previše svetlo da bismo bilo šta videli. A sve iza Urana je previše mračno. Čak ni najbolji teleskopi ne mogu da otkriju ništa u tom području. Zato naučnici koriste posredne dokaze kako bi otkrili eventualne objekte. I tako su ustanovili da se vrlo verovatno negde iza Plutona nalazi još jedna planeta veličine Zemlje.

 

Ali ni to nije sve. Nedavno je otkriveno da putanje kometa ne odgovaraju predviđanjima. A to znači da se negde krije još jedna planeta. I to poveća. Možda čak i kao gasoviti džin Jupiter. NASA inače misli da će uskoro prikupiti i konačne dokaze o njenom postojanju. Kladimo se da to niste znali?

 

Preuzeto sa: dominomagazin.com

„Social Impact Award“  je najveći projekat u Evropi, posvećen studentima, na temu društvenog preduzetništva. Osnovan je od strane Univerziteta za biznis i ekonomiju iz Beča i Impact HUB-a. U okviru programa, tokom februara i marta, u Beogradu, Nišu i Novom Sadu održavaće se radionice koje vode učesnike od samih osnova društvenog preduzetništva, preko njihovih biznis ideja do biznisa potpuno spremnog za implementaciju.

 

Prve tri radionice u okviru programa biće održane u sledećim terminima:

 

Beograd

 

Radionica „Idea generation“ - 20.02.2015.

Radionica „Business planning“ – 27.02.2015.

Radionica „Business modeling“ – 06.03.2015.

 

Niš

 

Radionica „Idea generation“ - 16.02.2015.

Radionica „Business planning“ – 23.02.2015.

Radionica „Business modeling“ – 02.03.2015.

 

Novi Sad

 

Radionica „Idea generation“ – 18.02.2015.

Radionica „Business planning“ – 25.02.2015.

Radionica „Business modeling“ – 04.03.2015.

 

Preuzeto sa: portalmladi.com

Kompanija Mozzart pokreće akciju „Sto terena za jednu igru“ sa željom da pomogne u obnovi košarkaških terena širom Srbije, kako bi se sportski duh ponovo vratio u zemlju šampiona. 

 

Vrščanka Gordana Perišić je predložila teren na Vršakom jezeru i  opisala ga na sledeći način u par reči: 

 

“Teren se nalazi na jezeru koje je dobro posećeno i kada nije sezona kupanja. To je omiljeno mesto mladih i onih koji se tako osećaju. Teren je u lošem stanju, table su propale, a obruči bez mrežica. Pored ovog terena, nalazi se teren za odbojku na pesku i dečije igralište, a par metara dalje je i samo jezero. Obnovom ovog terena upotpunio bi se sportski kompleks na jezeru.” 

 

Ovo je link na kojem možete glasati za obnovu košarkaškog terena na Vršaškom jezeru. http://www.deotvogzivota.com/galerija/vrsac-vrsacko-jezero/80 

 

Svakim glasom smo sve bliže obnovi terena koji svi koristimo u manjoj ili većoj meri. Konkurs je otvoren do 1. marta 2015. godine, do kada imamo vremena da skupimo dovoljno glasova i zajedno omogićimo aktivno druženje na jezeru.

Studenti iz Srbije moći će da studiraju besplatno na bilo kom državnom univerzitetu u Nemačkoj, dok bi u Francuskoj morali da plate samo 200 evra.

 

Pored toga što Srbija ima najveće cene studiranja u regionu, sa prosečnom cenom od 1.000 evra na državnim univerzitetima, školarine kod nas su skuplje i od mnogih u Evropi, piše "Blic".

 

Nemačka će za školsku 2014/2015 od zimskog semestra ukinuti školarine za osnovne studije i za strane studente. Akademac iz Srbije na studijama u Nemačkoj plaćao bi samo troškove života i pojedine takse.

 

"Jedino što će se plaćati na fakultetu su studentske takse koje iznose od 250 do 300 evra. Ali uz to dobijate kartu za prevoz za ceo semestar. Za život treba do 1.000 evra mesečno, od čega 400-500 evra ide na stan", priča Vukosava Vuković (27), koja je trenutno na master studijama u Berlinu.

 

Treba imati u vidu da zakonodavstvo EU dozvoljava da strani studenti iz zemalja van EU rade samo 120 dana punog radnog vremena ili 240 dana pola radnog vremena bez radne dozvole.

 

FRANCUSKA

 

"Školarine su oko 180 evra za osnovne studije, 250 evra za master i 400 za doktorske. Studenti koji imaju stipendiju ne plaćaju školarinu jer se stipendije dodeljuju po specijalnim kriterijumima. Prilikom upisa potrebno je imati zdravstveno osiguranje. Oni koji nemaju da plate imaju besplatno osiguranje, a oni koji imaju plaćaju oko 250 evra godišnje", objašnjava za "Blic" Slađana Milutinović, doktorand na Doktorskoj školi u Grenoblu.

 

Školarine su, dodaje ona, niske jer Francuska postupa u skladu sa međunarodnim konvencijama o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima koja nalaže da obrazovanje mora biti dsotupno svima. Istu konvenciju potpisala je i Srbija.

 

"Pariz je skup, a u manjim gradovima moguće je iznajmiti sobu u studentskom domu za 150 evra. Polovina tog izbosa dobija se od državnog budžeta za socijalnu sigurnost koji svim građanima ispod određenog nivoa mesečnog primanja uplaćuje određene sume za stanovanje ili život.

 

Preuzeto sa: mondo.rs

Pre nekoliko godina, pojavila se digitalna valuta – bitkoin. Isprva, ideja da ova valuta jednog dana postane glavno sredstvo plaćanja među ljudima i da se potpuno ukine bankarski sistem i posrednici u finansijskim transakcijama delovala je kao utopija šačice sanjara. Međutim, san polako postaje realnost. Sve više ozbiljnih kompanija prima bitkoin kao sredstvo plaćanja, i njegovo usvajanje se povećava iz meseca u mesec.

 

Kako zapravo radi bitkoin? Da bismo odgovorili na ovo pitanje, pođimo od jednog starijeg problema u matematici, koji se zove „problem vizantijskih generala”.

 

Vizantijski generali opkolili su neprijateljski grad. Svaki od generala nalazi se sa svojom vojskom negde oko grada, i generali su geografski razdvojeni. Komunikacija među generalima ide preko kurira, koji prenose poruke. Da bi napad uspeo, generali moraju da se dogovore oko zajedničkog nastupa – da krenu svi odjednom u dogovoreno vreme. Međutim, problem je što među generalima, pa i među kuririma mogu da postoje izdajnici – ljudi koji rade za neprijatelja i koji će namerno preneti pogrešnu poruku kako bi sabotirali napad. Kako organizovati prenošenje poruka među generalima tako da akcija uspe, bez obzira na izdajnike?

 

Rešenje ovog problema postoji i u pitanju je veoma kompleksan matematički algoritam koji se razvio početkom 21. veka. Pojavom bržih kompjutera, ovaj problem postao je rešiv za kraće vreme. U praksi, ovo je značilo da smo dobili način da se uspostavi potpuno poverenje između dve osobe na internetu koje se uopšte ne poznaju. To je otvorilo čitav novi spektar mogućnosti – a jedna od tih mogućnosti je digitalni novac.

 

Bitkoin sistem je zapravo kao jedna velika finansijska knjiga na internetu. Vi kupujete prostor u toj knjizi, u zamenu za klasičan novac ili prodajom neke robe ili usluga i tada postajete vlasnik određene sume bitkoina. Taj svoj prostor zatim možete prodati nekom drugom ko hoće da ga kupi. Sve transakcije su potpuno sigurne i niko na svetu ne može da ospori da su se desile.Transakcije automatski beleži mreža kompjutera širom sveta prema „algoritmu vizantijskih generala”, bez ikakvog upliva živih ljudi, kako dobijamo maksimalno poverenje. S obzirom na to da su ljudi eliminisani iz jednačine, najvažnija posledica ovog sistema je to što sada sve transakcije mogu da budu bez posrednika, bez banaka i nema provizije.

 

Ova poslednja činjenica je jedan od ključnih razloga što je bitkoin uveden kao sredstvo plaćanja u mnogim prodavnicama. Koliko god opskurno delovao, bitkoin je zapravo mnogo povoljniji za prodavce od klasičnog novca. Recimo da prodajete elektronske uređaje, gde je uobičajena margina profita oko pet procenata. Banke za procesiranje kartice uzimaju 2,5 odsto. Vi, dakle dajete polovinu svog profita banci, samo zato što banke kao sistem imaju monopol nad plaćanjem i nemate izbora. Tačnije, niste imali izbora do pojave bitkoina.

 

Za velike kompanije, kojima ne smetaju bankarske provizije, bitkoin je više stvar prestiža i mode. „Hej, pogledajte kako smo mi moderna kompanija, primamo bitkoine.” Međutim, za male porodične biznise bitkoini bukvalno mogu da znače opstanak.

 

Postavlja se logično pitanje, šta je to što bitkoinima daje vrednost? Odgovor na ovo pitanje zapravo leži u pitanju „šta je to što daje vrednost klasičnom novcu”. Ako pogledamo istoriju novca, u početnom trenutku za ljude je to bilo neko parče papira, ali su uvedene zlatne rezerve kao garancija da taj papir vredi. Ova garancija stvorila je kod ljudi veru u novac i ta vera čini njegovu vrednost. Kasnije, ove zlatne rezerve su davno prevaziđene i nemaju veze s količinom novca u opticaju, ali ono što je ostalo jeste vera u novac i samo zahvaljujući toj veri novac ima vrednost.

 

Ista stvar je i sa bitkoinima. Njegovu vrednost zapravo čini vera. Milionima ljudi širom sveta krv uzavri od sreće kada čuju za ideju da se konačno iskoreni bankarski sistem. Oni vide bankare kao „krvopije koji žive na tuđoj grbači”, i podržaće svaku ideju u tom pravcu. Počeće pasionirano da koriste bitkoine kao sredstvo plaćanja gde god je to moguće, sanjajući da dožive tokom svog života naslov u novinama „Bankari ostali bez posla”, da bi tog dana mogli da kažu: „I ja sam u ovome učestvovao, ja sam jedan od oslobodilaca čovečanstva.”

 

Naravno, kao i svaka tehnologija u svojoj ranoj fazi, bitkoin ima svoje propuste koji se sređuju. Ako pogledate internet komentare, ima ljudi koji će naći sto mana bitkoinima. Ipak, da smo slušali kritizere koji kritikuju tehnologije u ranoj fazi, nikada ne bismo imali avione, električnu struju, ili bilo koje inovacije koje su u početku delovale nesigurno, a bez kojih nam je današnji život nezamisliv.

 

Preuzeto sa: politika.rs

Iako projekat nije namenjen prevazilaženju straha od smrti, ujeda zmija, letenja ili zatvorenog prostora,  može pomoći da se savlada strah koji sledi odmah nakon gore navedenih, strah od javnog nastupa.

 

Seminar “Znanjem protiv Marfija” održaće se 20. i 21. decembra 2014. godine. Organizator ovog događaja četvrtu godinu za redom je FON-ov centar za razvoj karijere. Tokom dvodnevne teorijske i praktične edukacije u prostorijama Beogradskog sajma i na Fakultetu organizacionih nauka, delegati će se baviti temom javnog nastupa. Cilj je da studenti, učeći od vrhunskih stručnjaka, savladaju veštinu javnog prezentovanja. Učesnici će imati priliku da saznaju i do kakvih sve neplaniranih situacija može doći prilikom prezentovanja i kako te situacije uspešno rešiti u svoju korist.

 

„Zadovoljstvo mi je što sam dobila priliku da ove godine vodim projekat Znanjem protiv Marfija. Ovaj seminar omogućava mladima da uče od kvalitetnih, renomiranih predavača. Organizacioni tim želi da omogući učesnicima da ostvare važne kontakte i razviju osobine koje se traže na tržištu rada. Istovremeno, mi u organizaciji stičemo važno iskustvo u organizovanju i stvaramo poznanstva koja nam mogu značiti u budućoj karijeri.“ Izjavila je Vanja Popović, koordinator projekta Znanjem protiv Marfija.

 

Pozivamo sve zainteresovane studente Beogradskog univerziteta da prate sajt www.fonovcentar.rs , kao i zvaničnu Facebook stranicu gde će moći da pronađu sve informacije o projektu kao i o načinu učestvovanja na istom.

Vreme učenja je bilo koje vreme koje je povezano sa vašim studentskim aktivnostima. To može biti završetak čitanja određenog gradiva, pisanje seminarskog rada, ili spremanje ispita. Napravite raspored vremena za učenje preko cele nedelje. Potrebno je da odredite koliko će vam vremena biti potrebno da određenu materiju savladate i na osnovu toga napravite plan. Ne zaboravite da uračunate i vreme potrebno za pravljenje beleški, ponavljanje i preslišavanje. Uvek treba izdvojiti malo više vremena za učenje, pogotovo ako se po prvi put susrećete sa tom temom, jer savladavanje određene materije može biti teže nego što ste predvideli. Nakon što ste napravili plan učenja pokušajte da učite svakog dana u isto vreme. Učenjem u isto vreme svakog dana, uspostavlja se rutina koja postaje sastavni deo vašeg života, baš kao što je ručanje i spavanje. Kada otkuca čas tokom dana zakazan za učenje, vi ćete biti i mentalno spremni da započnete taj period učenja.

 

3. Postavite konkretne ciljeve

 

Ciljevi će vam pomoći da ostanete fokusirani i da pratite vaš napredak. Morate biti vrlo jasni šta želite da postignete tokom vremena predviđenog za učenje. Učinite to tako što ćete sebi zadati cilj da ćete, na primer, pročitati 100 strana tog dana, ili uraditi 20 zadataka. Potrudite se da taj cilj i ostvarite, ukoliko ne uspete preformulišite ciljeve jer ste možda zadali sebi suviše težak i nerealan zadatak. Vremenom ćete postati bolji i efikasniji, ali krenite postepeno.

 

4. Učite na vreme

 

Možda ova rečenica zvuči kao kliše koji se konstantno ponavlja od kad krenete u prvi razred, ali ne i bez razloga. Odlažete početak učenja jer vam se ne dopada gradivo, ili mislite da su zadaci koje treba da uradite previše teški? Zapravo nemate pravi izgovor, jednostavno odugovlačite i pokušavate da odložite ono što ne želite da radite, a time ne pomažete sebi. Ako odugovlačite iz bilo kog razloga, vremenom će vam postati teško da uradite i naučite sve što je potrebno. Kasnije ćete žurbom pokušati da nadoknadite baš to vreme koje ste izgubili odugovlačeći početk učenja, što će sigurno imati za rezultat posledice u vidu nemarnog rada i grešaka.

 

5. Najteže zadatke rešite prve

 

Vaš najteži zadatak će sigurno zahtevati i najviše truda. Počnite učenje upravo njih, jer je to početak učenja period kada imate najviše mentalne energije.

 

6. Pametno planirajte ispitne rokove 

 

Pripremate se za ispitni rok i potrebno je da položite više od jednog ispita, ne očajavajte i nikako ne dopustite da strah i panika nadvladaju. Sve je stvar organizacije. Ukoliko ste u mogućnosti, a vrlo često jeste, napravite plan ispitnih rokova. Pre svega budite realni, ne možete očekivati da ćete položiti tri izrazito teška ispita s lakoćom. Nije ni potrebno da se preopterećujete, pokušajte da isplanirate svoje ispitne rokove tako što ćete napraviti kombinacije ispita koje ćete polagati u tim rokovima, pri čemu uvek kombinujte jedan teži ispit i nekoliko lakših ispita koji ne zahtevaju mnogo vremena i koji nisu tako teški za pripremu.

 

7. Pregledajte beleške pre početka učenja

 

Razmatranje beležaka može vam pomoći da proverite da li pravilno rešavate konkretan zadatak ili ste ispravno shvatili lekciju koju učite. Takođe, beleške mogu da sadrže i informacije koje će vam pomoći da završite zadatak ili reše nedoumice oko nekih nejasnih stvari u gradivu. Bitno je da vam je jasna svrha svake lekcije i zadatka, šta je potrebno da uradite i kako i da to saznate.

 

8. Ukoliko učite, ne dozvolite da vas ometaju

 

Minimum dva problema mogu nastati ako vas vaši prijatelji pozovu baš kada učite. Prvo, vaš rad je tada prekinut. Nakon toga nije tako lako vratiti se onome što ste radili uz istu koncentraciju kao pre toga. Drugo, vaši prijatelji mogu govoriti o stvarima koje će vas odvratiti od onoga što vam je potrebno da uradite. Najbolji savet je da isključite svoje mobilne telefone tokom tog perioda.

 

9. Tražite pomoć prijatelja

 

Ovo je konkretan slučaj kada su „dve glave pametnije od jedne.“ Nemojte oklevati da pitate ako vam nešto nije jasno, na studijama nema glupih pitanja. Ukoliko ne znate ili niste sigurni kako da rešite određeni problem ili imate nedoumice u vezi lekcije, ne ustručavajte se da tražite pomoć. Možda je neko od vaših kolega uspešno rešio taj problem i rado bi vam pomogao u tome. Takođe iskoristite konsultacije na fakultetu. Studenti se često ustručavaju da idu na konsultacije kako ne bi bili okarakterisani kao „ulizice”, ali konsultacije postoje zbog studenata! To je jedina prilika da vam professor posveti pažnju i pomogne vam ukoliko imate neki problem s razumevanjem određene materije.

 

10. I pre svega, nikad ne odustajte! 

 

Možete biti sasvim sigurni da vas tokom studija očekuju brojne prepreke i poteškoće, teški ispiti, „nezgodni“ profesori, nekolegijalne kolege… Sve to ipak čini neizostavni deo svakodnevnog studentskog života i što pre se s tim pomirite i naviknete na taj način života, bolje je za vas. Ali ne brinite, i pre svega nikada ali nikada ne odustajte; ako ispit niste položili danas, položićete ga u sledećem roku. Niste tako planirali? Šta da vam kažemo, život ne možete planirati, život je prepun iznenađenja!

 

Preuzeto sa: studentskizivot.com

Ispitni rok se približava, a još ukoliko morate i položiti ispite kako biste upisali narednu godinu studija, pritisak zaista ne može biti veći, a time i stres. Čini se da se knjige i skripte samo gomilaju, a broj ispitnih pitanja kao da se duplirao preko noći. Strašna slika zaista, ali zaustavićemo se odmah tu. Sada kada je izbezumljenost zbog obima gradiva koje imamo ispred sebe, i to samo iz jednog predmeta, i kada smo prevazišli prvi šok oko toga šta se od nas očekuje da naučimo, treba pristupiti pravljenju plana i programa rešavanja problema. Isprva deluje nemoguće sve to zapamtiti, pa ipak, ništa nije tako nemoguće kao što nam se u prvom momentu učini.

Postoji nekoliko tehnika pamćenja čija će vam primena i te kako olakšati život. Ali, ne zaboravite da vi sami u stvari imate najbolju tehniku učenja koja odgovara samo vama, samo je možda još uvek niste otkrili. Evo nekoliko korisnih saveta kako da pamtite brže, bolje i efikasnije.

 

1. Koristite mnemotehnike

 

Mnemotehnike, odnosno specifične mentalne strategije za poboljšavanje pamćenja, koriste se kako bismo lakše usvojili i zapamtili važne informacije. Princip na kojem funkcionišu mnemotehnike je prilično jednostavan. Ukoliko želite da zapamtite neku novu informaciju potrebno ju je dovesti u vezu s nečim poznatim, na taj način nastaju asocijacije koje se skladište u dugoročnom pamćenju i samim time teže ćemo ih zaboraviti.

 

Kad čujemo ili pročitamo neku reč ili misao mozak automatski stvara auditivnu, kinestetičku ili slikovnu predstavu o tom pojmu. S obzirom na način na koji vaš mozak stvara predstave i obrađuje podatke moguće je izabrati odgovarajuću mnemotehniku.

 

2. Imajte selektivni pristup

 

Čim krenete u školu prvo vas uče da ne treba da učite sve. Treba da izdvojite ono najvažnije, prilagodite ovaj pristup sebi – podvlačite različitim bojama, prepisujte u svesku i pravite beleške najvažnijih definicija i teza. Najveća umetnost u učenju i najteža veština za savladavanje je to da ne učite nepotrebne stvari, već da shvatite suštinu. Dok iščitavate, obratite pažnju na boldirani deo teksta, na grafike, tabele, ilustracije. Te vizuelne predstave su od i te kakvog značenja da putem asocijacija upamtite neki sadržaj. Naravno, tokom predavanja, obavezno obratite pažnju na to šta profesor ističe kao suštinu, to zapišite i prilikom učenja se time rukovodite.

 

3. Učite sa razumevanjem – Sve se lakše pamti ukoliko ima smisla. Vi morate pronaći taj smisao i razumeti ono što čitate. Kada je to jasno, pamćenje nekog sadržaja je logičan ishod. Čak i ako vam je nešto nerazumljivo ili teško za pamćenje, pokušajte da nađete način da sebi to približite, crtajte šeme i tabele, obojite markerom najvažnije, pišite ključne reči sa strane na marginama, zalepite stiker, … Napravite sebi asocijaciju na neku temu, lekciju, paragraf.

 

4. I mozak i telo u akciji

 

Da biste mogli da učite aktivno, nije dovoljno samo da knjiga bude ispred vas. U lećem položaju, nikako ne možete biti produktivni. Najbolje je da sedite za stolom u ambijentu koji će biti stimulativan za učenje i u kome vam ništa neće odvraćati pažnju. Da biste bili produktivni i telo i mozak vam moraju biti u „pogonu”. Zato prilikom učenja i ponavljanja koristite ruke, čitajte naglas, ili makar pomerajte usne kao da tiho iščitavate. Nekom je čak zgodnije da stoji dok uči, ili hoda dok se preslišava. Ukoliko, pak, više volite da učite sedeći, pišite dok učite. To može biti neka vrsta podsetnika, ključne reči ili prosto postavljanje pitanja na koje bi odgovor bio paragraf koji iščitavate.

 

5. Ponavljanje je majka učenja

 

Preslišavanje i obnavljanje onoga što ste učili je možda i važnije od samog učenja. Bez ovog  segmenta, besomučno išitavanje i nije od velike koristi. Jasno je da će vam posle nekoliko iščitavanja materija biti poznata, ali bez ponavljanja i preslišavanja, nećete biti u stanju da reprodukujete naučeno. Neko bolje pamti ukoliko ispisuje ono što je naučio, i na taj način se preslišava. Ponavljanjem stičete i neophodnu sigurnost, samopouzdanje, pa će i odlazak na ispit da ispričate ono što znate biti lakši.

 

6. Prikupljajte energiju

 

Najbolja hrana za vašu memoriju je odmor i zdrav san. Ne uskraćujte to sebi nikako. Bićete mnogo produktivniji ako budete učili nakon što se dobro naspavate, nego ukoliko se besomučno iscrpljujete po 24 sata dnevno. Ne zavaravajte se da iko može da bude produktivan i uči više od nekoliko uzastopnih sati. Morate da se odmarate. Hranite se redovno i zdravo, jer i mozgu  je potrebna energija. I ne zaboravite na sport. Daće vam dodatnu energiju i elan za dalji rad.

 

Preuzeto sa: studentskizivot.com