Sigurna sam da ste zbog 8. marta dosta razmišljali o tome šta da poklonite svojoj omiljenoj dami. Cveće svi poklanjaju i to vam je dosadno, na dijeti je pa ne možete čokoladu, a nakit ne voli. A šta ako bih vam rekla da postoji poklon koji nikada ne izlazi iz mode? Da postoji poklon koji možete dati potpuno besplatno, a koji će nekome biti vredniji i od najskuplje stvari na svetu? Postoji ta jedna stvar koju svi mi imamo i koja je svakodnevno potrebna svim ženama, ali i muškarcima oko nas, a često zaboravljamo na nju ili smišljamo izgovore zašto je ne bismo poklonili. Ako ste slučajno zaboravili da date poklon nekome u petak, nije strašno. Zato što u ponedeljak možete da se iskupite i date poklon koji se pamti. U ponedeljak možete dati krv.
Krv može dati svaka zdrava osoba uzrasta od 18 do 65 godina. Muškarci to mogu uraditi na svaka tri, a žene na svaka četiri meseca. Sam proces davanja krvi je vrlo prost. Popunite formular, lekar vas pregleda i ukoliko ste zdravi, dajete krv. Vađenje krvi u proseku traje sedam minuta. Dakle, ne možete me ubediti da nemate vremena. Da li i dalje ne biste imali vremena kada bih vam rekla da za sedam minuta možete da spasite čak tri života?
Celu Srbiju krvlju snabdeva samo 3% građana koji su dobrovoljni davaoci. To je vrlo malo, ako u obzir uzmemo da je jednoj u četiri osobe barem jednom u toku života potrebna krv. A od svih osoba kojima je potrbna, čak 60% su deca. Upravo zbog toga je važno da ljudi shvate da to nije samo proces kojim, eto, radimo nešto dobro. Davanje krvi je najhumanija stvar koju ćeš ikada moći da uradiš.
Jedva sam dočekala da napunim 18 godina da bih mogla da dam krv. Već desetak dana posle mog rođendana bila je organizovana akcija na koju sam otišla. Tih par minuta koliko su mi vadili krv nisam skidala osmeh s lica. Znala sam da radim nešto dobro. Otišla sam odatle sa još većim osmehom, jer sam bila svesna toga da sam uradila nešto što će spasiti nečiji život. Od tada svim svojim prijateljima (pre)često govorim koliko je važno da i oni daju krv.
Među članovima Unije studenata je još dobrovoljnih davalaca krvi, a jedan od njih je Aljoša, koji je krv dao 4 puta: „Svaki put kada dajem krv imam u glavi da je to potrebno nekome i da će to nekome spasiti život. Ovo znam iz lične perspektive, kada je krv bila potrebna jednoj meni dragoj osobi koja i dan danas trčkara po parku. Mislim da svako može da odvoji pola litre i par minuta da spasi život detetu, majci ili bilo kojoj osobi.“
Tu je i Sara: „Jedva sam čekala da napunim 18 da bih mogla da dajem krv. Išla sam u medicinsku školu, tako da sam se susretala s puno ljudi kojima je trebala pomoć. Neki su plakali i molili, a neki ćutali i umirali od raznih bolesti. Mene je pogađalo što je sve bilo tako prolazno. Nečija smrt je u bolnici aktuelna pet minuta, a onda, kao da se ništa nije desilo. Pošto sam u bolnici imala pristup kartonima, videla sam da krv prima dosta ljudi koje znam, a za koje nikada ne bih rekla da im je krv potrebna. Kada sam prvi put dala krv, osećala sam se korisno. Taj osećaj se javlja pri svakom narednom davanju krvi. Obično sam na praksi samo gledala kako lekari pomažu drugima, te mi se ovo činio kao jedini način da i ja pomognem nekome. Posle davanja krvi osećaćeš se zadovoljno i ispunjeno, a u principu nisi ništa posebno uradio. Samo si izdvojio malo vremena da uradiš nešto dobro.“
Miljana: „Najsnažniji utisak je na mene ostavilo kada sam jednom prilikom namenski davala krv. Bila sam u kontaktu sa sestrom devojke koja boluje od leukemije i bilo je hitno potrebno da primi transfuziju i to baš 0- krvne grupe. Kada sam završila, njena sestra me je nazvala i samo rekla: „Hvala ti, ne znam kako da ti zahvalim za ovo, ništa nije ovoliko veliko“. Tada sam shvatila da zaista ništa nije toliko veliko ili toliko bitno.
Ako ste slučajno zaboravili da date nekome poklon u petak, ništa strašno. Svi mi nekad radimo loše stvari. Sutra uradi nešto dobro. Dođi na adresu 2. oktobra 1, od 9 do 12 časova i daj krv.
Pevač Džon Bon Džovi širom sveta poznat je kao veliki humanitarac. Nakon što je pročitao podatak da u Americi svaka šesta osoba nema šta da jede, Bon Džovi je otvorio restoran Soul Kitchen u čijem meniju ne postoje cene, već posetioci plaćaju koliko su u mogućnosti.
Bon Džovi je sa svojom ženom pokrenuo ovaj projekat u želji da smanji glad u Americi, ali i da poveća socijalizaciju i proširi poznanstva među ljudima, pa je u restoranu običaj da se održava prijateljska atmosfera.
Restoran je otvoren u oktobru 2011. godine i nalazi se u Nju Džerziju. U ponudi ima veoma raznovrsnu hranu, koja je isključivo zdrava. Sama jela u meniju nemaju označenu cenu, već svaki posetilac može ostaviti koliko novca želi i koliko je u mogućnosti. Svaka donacija pomaže razvoju ovog restorana, koji i nakon pet godina uspešno radi. Međutim, ukoliko neki gost nema novca, svoj obrok može da otplati tako što će volontirati u samom restoranu sat vremena za jedan obrok.
Pored volontera koji svojim radom otplaćuju obroke, restoran uspešno sarađuje sa velikim brojem dobrovoljaca koji pomažu u svakodnevnim poslovima. Poznati pevač je jednom prilikom priznao da i sam dolazi u restoran i pomaže što više može, najčešće tako što pere sudove, pošto se u kuvanju baš i ne snalazi.
Soul Kitchen je 2015. godine proglašen za najbolji restoran čiji je vlasnik slavna ličnost.
Izvor: PortalMladi