Pre nekoliko dana pojedini srpski mediji objavili su vest da Srbija više nije punopravna članica Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju (European Association for Quality Assurance in Higher Education – ENQA) odlukom njihovog Borda na sednici koja je održana 20. februara 2020. godine.
Prema navodima Blica, Srbija je tokom mandata ministra prosvete Mladena Šarčevića stavljena u status “pod nadgledanjem”, a traženo je da se otklone primedbe u naredne dve godine, kako bismo povratili punopravno članstvo u ovoj instituciji. Ministar je zato formirao Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju Srbije, koje je trebalo da reši probleme u našem obrazovanju. Prema pisanju Blica, primedbe ENQA su bile sledeće:
- Što posete recenzentskih komisija nisu duže nego traju po par sati umesto i po nekoliko dana kako bi se na terenu mogli videti svi bitni segmenti vezani za akreditaciju koje je visokoškolska ustanova pripremila;
- Možda najbitnija zamerka je da se više pažnje pridaje birokratiji nego što se stavlja akcenat na kvalitet visokog obrazovanja;
- Bitno je istaći da su nam zamerili i što nisu podjednaka prava za sve i što se primećuje da postoji dominacija malog broja institucija u postupku akreditacije dok se nečije mišljenje i ne čuje iako se proces akreditacije odnosi i na njih;
- Drugostepeni organ je Nacionalni savet, dok ENQA traži da drugostepeni organ kome se stranke u postupku mogu žaliti bude formiran u okviru NAT;
- Zamerili su i to što direktor nije osoba sa punim radnim vremenom već je i angažovana na visokoškolskoj ustanovi čime se ne može postići puna nezavisnost;
- Traženo je da se i utvrde realni troškovi akreditacionog procesa jer oni značajno opterećuju visokoškolske ustanove, tako na primer imamo recenzente koji dobiju i po 100 hiljada dinara za nekoliko sati rada, što je previše i nije realno a značajno opterećuje visokoškolsku ustanovu;
- Potrebno je da se uradi mnogo više kako bi postojali jedinstveni kriterijumi ishoda akreditacionog procesa, kako bi odluke koje donosi Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta bila podjednaka za sve učesnike u postupku akreditacije, a ne kao do sada da različita pravila važe za različite visokoškolske ustanove;
- Jedna od najvećih primedbi je i netransparentnost procesa akreditacije, što znači da postoji mogućnost da bude visok stepen korupcije. Primećeno je i da se izveštaji o akreditaciji ne objavljuju na sajtu NAT. Takođe, ne objavljuju se ni spiskovi recenzentskih komisija, kao ni kompletni zapisnici sa sednica.
Ali, pošto NAT nije otklonio primedbe u navedenom roku, Srbija je izgubila status punopravne članice ENQA. Jedna od posledica jeste značajno otežavanje postupka priznavanja srpskih diploma u zemljama EU, jer je članstvo u ovoj organizaciji garancija kvaliteta visokog obrazovanja.
Međutim, kako navodi N1, ministar Šarčević je rekao da diplome stečene u Srbiji nisu pod znakom pitanja u inostranstvu, niti je tamo na bilo koji način ugroženo njihovo priznavanje prilikom nastavka školovanja ili zapošljavanja.
Šarčević je naveo da je Evropska asocijacija za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA) reguliše da li se kvalitetno akredituju visokoškolske ustanove, a ne diplome. "To su dva odvojena koloseka. Odluka nema nikakve posledice po diplome, niti šire posmatramo, utiče na kvalitet našeg visokoškolskog obrazovanja, niti znači da je kvalitet opao", kazao je Šarčević.
Ministar je dalje rekao da njegovo Ministarstvo temeljno radi na reformi obrazovanja, koja mora da "sve stvari dovede na viši nivo".
