Studiranje o trošku budžeta ostaje, ali će država punu školarinu plaćati samo najboljim akademcima, dok će ostali, u skladu sa uspehom, učestvovati u ceni školovanja od 10 do 90 odsto * Ministarstvo prosvete obezbediće stabilno finansiranje samo onim univerzitetima koji ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, upišu više studenata iz najsiromašnijih slojeva, povećaju broj akademaca na prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja…
Ministarstvo prosvete formiralo je četiri grupe koje rade na novom zakonu o visokom obrazovanju. Jedna od njih se bavi i finansiranjem, a kako smo nezvanično saznali na jučerašnjem skupu održanom u Palati Srbija, narednih nedelja stručnjaci će ministru prosvete predložiti i prva rešenja.
Stipendije u Hrvatskoj dodelju se prvenstveno na osnovu socijalnog statusa – uopšte ne gledamo ocene, jer smatramo da oni koji uče u otežanim uslovima ne mogu da ostvare i visoke proseke, kaže prof. dr Ružica Beljo Lučić, pomoćnica ministra znanosti, obrazovanja i sporta
Prof. dr Zorana Lužanin, državni sekretar Ministarstva prosvete, ističe da će i dalje biti studenata koji neće plaćati školovanje, dok će drugi plaćati samo 10 odsto, a neki 90 odsto školarine. Kako ističe, novi model će sprečiti ono što se sada dešava – da budžetski student zbog 0,1 boda ili male razlike u prosečnoj oceni izgubi smeštaj u domu, ishranu u menzi i slično.
Sudeći po onome što se čulo na prvom skupu posvećenom novom modelu finansiranja visokog obrazovanja, neka od rešenja biće nalik onima koja se u Hrvatskoj primenjuju već tri godine. To između ostalog znači da će Ministarstvo prosvete sklapati ugovor sa svakim univerzitetom, kojim će se obavezati da mu obezbedi stabilno finansiranje, bez obzira na budžetske rezove, ukoliko ispune ciljeve na koje se unapred obavežu: na primer, povećaju broj studenata iz najsiromašnijih slojeva i akademaca sa invaliditetom, povećaju broj studenata u prirodnim i tehničkim naukama, skrate vreme studiranja i stopu odustajanja od studija…
Kako to u Hrvatskoj izgleda u praksi, za „Politiku” govori prof. dr Ružica Beljo Lučić, pomoćnica ministra znanosti, obrazovanja i sporta.
– Pravo na školovanje o trošku države imaju svi koji prvi put upisuju prvu godinu studija, kao i oni koji osvoje više od 55 bodova (u Srbiji je taj prag 48 bodova, iako je po zakonu, od uvođenja „bolonje”, 60 bodova). Za ostale se primenjuje linearni model – oni sa boljim uspehom manje plaćaju. To praktično znači da neko plaća 80 evra, što je najniže učešće, a neko punu cenu od 1.200 evra – kaže prof. dr Ružica Beljo Lučić, precizirajući da se polovina studenata u Hrvatskoj školuje besplatno.
Kako privući strane studente
Ministar prosvete dr Srđan Verbić rekao je da treba osmisliti takve studijske programe koji će na naše fakultete privući studente iz inostranstva.
– To je u Mađarskoj gotovo privredna grana. Interesovanje za Srbiju u tom smislu takođe postoji, posebno u zemljama nekadašnjeg nesvrstanog sveta, ali da bi studente privukli, moramo mnogo toga da promenimo, pre svega činjenicu da im trenutno nudimo samo programe na srpskom jeziku, što je velika prepreka za masovniji dolazak stranih studenta – rekao je Verbić.
Upitana kako se snalaze studenti čiji roditelji nisu u mogućnosti da im plate školovanje, ona odgovara da je razvijen rad putem studentskih servisa, a univerziteti oslobađaju školarine studente slabog socijalno-ekonomskog statusa.
– Stipendije mogu da dobiju i oni koji osvoje 45 bodova. Trudimo se da čitav sistem bude socijalno pravedan. Ne gledamo ocene uopšte, već socijalni status i da se zadovolji minimum od 45 bodova, jer pretpostavljamo da oni koji uče u otežanim uslovima ne mogu da ostvare i visoke proseke – objašnjava Beljo Lučić.
Inače, pregovori između Ministarstva znanosti i hrvatskih univerziteta trajali su godinu dana i u njih su od početka bili uključeni i studenti. Prvi ugovori su potpisani 2012. na period od tri godine i svi su objavljeni na sajtu Ministarstva.
Univerziteti su sa liste ciljeva morali da odaberu četiri, a Ministarstvo je osiguralo dodatni novac kao nagradu onima koji su postigli zacrtane rezultate. Univerziteti su tako mogli da se obavežu da će povećati broj studenata slabijeg socijalnog statusa, da će da spreče dugo studiranje, da će da povećaju broj studenata u prirodnim ili tehničkim naukama, pojačaju međuuniverzitetsku saradnju…
– Sada su ti ugovori istekli i mi ćemo neke stvari promeniti, na primer, uvesti listu obaveznih ciljeva koji će važiti za sve – rekla je gošća iz Hrvatske.
– Ovakvi ugovori između univerziteta i države uobičajeni su u zemljama Evropske unije – rekao je obraćajući se predstavnicima univerziteta, okupljenim u Palati Srbija, prof. dr Hans Vosenstajn sa Univerziteta Tvente u Holandiji, navodeći primere iz svoje zemlje, Danske, Norveške, Finske… Kako je istaklo nekoliko učesnika iz inostranstva, takav model je neka vrsta „šargarepe” kojom se univerzitetima jasno stavlja do znanja da priliv državnog novca direktno zavisi od ostvarenih rezultata.
Preuzeto sa: http://www.studentskizivot.com/