Samouki umetnik ekspresionista, Filip Daćevac, student je četvrte godine Učiteljskog fakulteta u Vršcu i dobitnik nagrade „Paja Jovanović” za dva rada iz serije „Deca sanjari”. Nakon ove nagrade, usledio je i drugi uspeh – poziv na međunardni festival „Interbifep” u Tuzli. Zainteresovanost za njegove radove raste i neretko se događa da ih objavljuju internet stranice posvećene umetnosti, a ima i zainteresovanih kupaca.
1. Izradio si veliki broj studija, tj. preslikao si puno radova velikih slikara. Koliko je to doprinelo usavršavanju tvoje veštine i brzom pronalaženju sopstvenog stila?
Veoma je doprinelo mom dosadašnjem radu. Godinu dana crtanja, slikanja i eksperimentisanja. Stil i tema „Dece sanjara” je došao sasvim slučajno. Nekako se sve poklopilo.
2. Zbog čega te najviše privlači ekspresionizam i kada si to shvatio?
Ekspresionizam kao pravac javio se kao suprotnost prefinjenom impresionizmu. Počev od Bejkona, pa do Veličkovica, njihove studije su me inspirisale. Shvatio sam da bolje prenosim emocije brzim potezima kista. Profesor Tomislav Suhecki je prepoznao ekspresionizam u prvim radovima. Najviše sam čitao o ekspresionizmu.
3. Ko su slikari čiji te radovi najviše inspirišu i zbog čega?
Bejkon, Veličković, Denning, Suhecki. Kod ekspresionizma se izražavaju bolna stanja duše modernog čoveka.
4. Inspiraciju crpiš iz teških perioda. Na koji način te oni pokreću da stvaraš?
Jedostavno volim neki svoj mir u određenom delu dana. Svakom čoveku je potreban neki svoj mir i svakog čoveka nešto pokreće da stvara, bila to umetnost ili nešto drugo. Ja sam malo tajnovit i neka to ostane mala tajna, pa ću vremenom u budućnosti otkriti zbog čega najviše.
5. Kako stižeš do novca neophodnog za slikarski materijal?
Radim u Caffe Galerijani, vikendom, a kao spasilac na jezeru tokom leta. Uvek se nađe neki posao. Ja lično nemam nikakve komplekse, radio sam i radim razne poslove. Nedavno sam počeo prodavati svoje slike, zainteresovani su ljudi, što je dobar znak i daje mi podsticaj da nastavim da slikam.
6. Nisi imao podršku okoline kada si počeo sa slikanjem, ali koliko se to promenilo nakon tvojih ranih uspeha? Kako si izlazio na kraj sa pritiskom u početku?
Svega me je podržavalo petoro ljudi. Svima je to bilo smešno i većina bi me pitala: „Da li prodaješ slike?”. To me je mnogo nerviralo i nervira me i dalje. Danas je ljudima u podsvesti da pitaju tako nešto, neznajući da slikam zato što volim. Pošto sam počeo da prodajem slike, ljudi to malo drugačije gledaju. Tužno, ali istinito. Pritisak je bio i sada je malo popustio. Pošto sam sam ušao u umetnost bez ičije pomoći, sebe sam izveo na neki put, čini mi se dobar put.
7. Kao neko ko studira i radi, kako pronalaziš vremena za slikanje?
Čovek uvek može da pronađe vremena za ono što voli da radi.
8. Primarno se slikarstvom baviš iz ljubavi, ali da li bi voleo da ti u budućnosti to zaista bude profesija?
Da, naravno da bih voleo. Umetnost se uči ceo život. Imam dosta planova koje ću u skorije vreme ispuniti.
9. Tvoji radovi su zapaženi na brojnim internet stranicama. Šta savetuješ umetnicima kada je reč o ličnoj promociji?
Dosta vremena provodim surfujući. Morate stalno biti ažurni. Radovi su zapaženi, očigledno je da ljudi prepoznaju emocije preko mojih radova. Danas su društvene mreže veoma popularne. Kada je reč o ličnoj promociji, mnogi nazovimo „umetnici”, žele da prodaju svoje radove, što uopšte nije loše, ali ako se slikanjem bavite isključivo zbog novca, idete pogrešnim putem.
10. Kako vidiš današnju situaciju u Srbiji kada je reč o umetnosti?
Vidim veoma tešku situaciju. Teško se uspostavlja komunikacija između mladih i starijih umetnika i mislim da je to najveći problem. Treba jednostavno da budete ono što jeste.
11. Koje tri knjige su najviše uticale na tebe?
Vladimir Veličković, Francis Bacon, Guy Denning. Uticale su na mene zbog jačine dela pomenutih umetnika.
12. Šta poručuješ mladima?
Preporučujem da budu ono što jesu i da imaju svoj čvrst cilj, ako žele da ga ostvare.
13. Šta misliš o našoj organizaciji? Imaš li neki predlog?
Organizacija je fantastična. Dobro je što pružate priliku mladim talentovanim ljudima da eksponiraju svoja dela i dr. I to je zaista odlično. Uopšte u Srbiji mladi nemaju skoro nikakvih prava, kada bi stariji dopustili omladini da iskažu neka svoja mišljenja (ne pričam o umetnosti, uopšte o svemu) mislim da bi se stanje u zemlji malo poboljšalo. Kada bi ljudi bili malo manje zavidni I kada bi bili složni, bila bi sasvim druga priča po mom mišljenju.
Pogledajte neke od Filipovih radova na dnu stranice.