Udruženje studenata elektrotehnike Evrope, lokalni komitet Novi Sad (EESTEC LC Novi Sad), želeći da studentima Univerziteta u Novom Sadu omogući usavršavanje ličnih i profesionalnih veština važnih za razvoj karijere, organizuje po peti put seminar Soft Skills Academy. Ovaj projekat će se održati 24-25. novembra i 1-2. decembra 2018. godine, a namenjen je studentima svih fakulteta, viših i visokih škola sa teritorije grada Novog Sada. Prijave za Akademiju se otvaraju 24. oktobra i trajaće do 11. novembra.
Seminar je besplatan i traje četiri dana, podeljen u dva vikenda krajem novembra i početkom decembra, sa ciljem da podstakne studente da rade na ličnom usavršavanju i da podigne svest o značaju “mekih” veština.
Tokom seminara, 40 odabranih studenata će imati priliku da pohađa radionice i predavanja na temu “Profesionalne veštine i upravljanje stresom”, pri čemu će steći veštine potrebne za napredovanje kako na ličnom nivou, tako i na profesionalnom planu. Polaznici će imati priliku da dobiju savete na temu javnog nastupa i prezentovanja, govora tela, kao i planiranja vremena i obaveza kako bi lakše pobedili stres.
U današnje vreme, internet je preplavljen tekstovima i snimcima koji se bave upravo ovim temama, ali ipak to ne može zameniti direktan prenos znanja i sposobnost komunikacije trenera i pojedinca lično. Kroz interakciju trener – učesnici, kao i kroz simuliranje određenih realnih situacija, učesnici mogu uočiti mnogo više detalja, uspešnije zapamtiti i usvojiti pruženo znanje. Treninge i predavanja će voditi predstavnici raznih kompanija, stručnjaci iz datih oblasti kao i međunarodni sertifikovani EESTEC treneri.
Nakon četiri produktivna i ispunjena dana, polaznici će biti nagrađeni sertifikatom kao dokazom da su uspešno savladali datu temu.
EESTEC LC Novi Sad je u periodu od 10. do 14. maja organizovao takmičenje u programiranju pod nazivom EESTech Challenge na kome su učestvovali studenti iz 16 evropskih gradova. Takmičenje je održano na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu.
EESTech Challenge je takmičenje u programiranju koje organizuje Udruženje studenata elektrotehnike Evrope (EESTEC). Cilj takmičenja je da poveže ambiciozne studente širom Evrope, omogući im sticanje novih znanja i na taj način doprinese njihovom profesionalnom napretku. Svake godine, takmičenje se održava u drugom evropskom gradu, te je nakon Ciriha, Novom Sadu pripala čast da bude organizator ovog velikog događaja.
EESTech Challenge je internacionalni hakaton koji se sastoji iz dve faze. Prvu fazu predstavlja lokalna runda, koja se održala u 24 evropskih grada, a 14 najboljih su se plasirali na finalnu rundu, na kojoj su se takmičili sa najboljim studentima iz Evrope i imali priliku da se upoznaju sa vodećim stručnjacima iz ove oblasti.
Jedan od takmičara, Skender Patturi iz Albanije, izjavio je da je organizacija bila odlična, dok je takmičar Enea Duka izjavio da je čak proslavio svoj rođendan na takmičenju! „Bilo je zaista posebno, nikada do sada mi nisu ljudi koje sam upravo upoznao pevali rođendansku pesmicu. Ovo je bilo divno iskustvo, u nekim momentima umarajuće, ali divno. Ljudi iz organizacije su jako druželjubivi i divno se provodim ovde!“
Tema ovogodišnjeg takmičenja je bila Big Data Analysis, koja predstavlja jednu od trenutno najakutelnijih tema u IT svetu.
Juče je u Novom Sadu održano još jedno takmičenje učeničkih kompanija u organizaciji „Dostignuća mladih“. Od 36 kompanija sa različitim proizvodima i uslugama, ekipa iz školskog
centra „Nikola Tesla“ iz Vršca, u sastavu Milica Đolić, Filip Miličić, Elena Stojkovski i Ilija Maravić, zajedno sa mentorom Velimirom Radlovačkim, osvojila je prvo mesto i
plasman na nacionalno takmičenje.
Ovo takmičenje ima za cilj da mlade, ambiciozne ljude nauči kako da posluju u sopstvenom preduzeću, te se na različitim nivoima takmičenja sprovodi proces od otvaranja do
zatvaranja jedne kompanije.
U želji da naprave proizvod koji će biti spoj znanja iz informaciono-komunikacionih tehnologija i ekonomije, ova ekipa je odlučila da osnuje učeničku kompaniju „TeslaNET“, koja
se bavi izradom modularnog personalnog alarma iPanic – uređaja koji pomaže ljudima u nevolji. Pritiskom na dugme alarma, osoba može da pošalje SMS, email ili post na društvenoj
mreži unapred definisanim korisnicima sa unapred definisanim sadržajem. Proizvod je namenjen svim osobama sa zdravstvenim problemima, osobama ometenim u razvoju, kao i ljudima koji rade opasne poslove, koji su daleko od kuće, starijim osobama, deci, itd. Postoji i besplatna aplikacija, koju možete preuzeti na http://www.teslavs.edu.rs/ipanic.apk,
pokazuje mogućnosti ovog proizvoda. Kompanija ima i facebook profil (Tesla Net) i instagram nalog (jateslanet).
Žiri je kompanije ocenjivao u dve kategorije, od kojih je jedna predstavljanje kompanije tokom sajma, u okviru koje su ocenjivali izgled i uređenje štanda, originalnost
proizvoda ili usluge, timski duh, prodajne veštine i nivo znanja o proizvodu ili usluzi, kao i jedinstvenost ponude. Druga kategorija jeste prethodno poslat kompanijski
izveštaj, a ocenjivali su se jasnoća i razumljivost izveštaja, kvalitet razrade performansi izveštaja (marketing, finansije i slično), demonstracija stečenih znanja i potencijal
kompanije za realizaciju budućih aktivnosti. „Tesla Net“ je ostvarila odlične rezultate u obe kategorije i pokazala potencijal za dalji napredak.
Profesor mentor Velimir Radlovački kaže da živimo u vremenu u kom je vrlo važno da domaće kompanije zauzmu dobre pozicije na tržištu informaciono-komunikacionih tehnologija i da mladi iskoriste mogućnosti koje to tržište pruža preduzetnicima. Za učenike, članove ove kompanije ističe da su od samog početka vrlo ozbiljno pristupili formiranju tima,
istraživanju tržišta, izradi proizvoda, marketingu i prodaji, pokazavši pritom veliku kreativnost, trud i preduzetnički duh. Nisu se oslanjali na šablone za pisanje biznis
planova, već su naučili kako se osnivaju i rastu startap projekti i na koji način se kasnije transformišu u profitabilne kompanije.
Pitali smo i učenike o njihovim utiscima sa takmičenja, a evo šta su nam oni rekli:
Ilija: To je jedno lepo iskustvo gde možeš upoznati drugare iz drugih gradova i škola i videti nove ideje. U početku je bilo kao i svako ostalo takmičenje malo dosadno, sve dok
nismo počeli da upoznajemo drugare iz gimnazije u Šidu koji su bili na štandu pored našeg. Pri kraju je postalo napeto, pogotovo kada su proglašavali pobednika. Planiramo da
malo doradimo naš proizvod i da mu dodamo još neke funkcije.Najveću podršku smo imali od našeg mentora Velimira Radlovačkog I profesorke programiranja Svetlane Radlovački ali su nam pomagali i drugi profesori u školi kao i naši drugari iz razreda koji su nam bili podrška.
Filip: Moji utisci o jučerašnjem takmičenju su fenomenalni. Uspeli smo da očaramo tročlani žiri kao i posetioce BIG shopping centra našim proizvodom. Najbitnije je bilo druženje
članova kompanije sa ostalim izlagačima, sklopili smo i neke dogovore sa relevantnim kompanijama. Od škole smo imali korektnu podrsku. Najviše se zalagao za nas naš mentor,
zamenik direktora i profesor Velimir Radlovački. On je zajedno sa nama uložio velike napore koji su i omogućili da osvojimo prvo mesto u Vojvodini i plasiramo se na Nacionalno
finale koje će se odrzati u Beogradu. Potrudićemo se maksimalno da i tamo predstavimo kompaniju u najboljem svetlu.
Milica: Unapredićemo izgled samog proizvoda, napraviti više varijanti proizvoda. Što se podrške u skoli tiče, profesorka matematike želi da kupi naš proizvod jer joj se dopada,
baš je zainteresovana jer ima staru majku i svekrvu kojima je potrebna pomoć tog tipa. Organizacija je bila dobra, sem što je bilo malo probijanja agende. Upoznali smo mnoge
ljude, družili se sa njima, čak smo i potpisali ugovor o saradnji sa jednom kompanijom.
Elena: Još pokušavam da sastavim sve utiske. Organizacija takmičenja je bila sasvim korektna, pomagači iz organizacije su nas obilazili da se raspituju oko proizvoda i kažu šta
je dobro a šta nije, to nam je jako dobro došlo kad nas je obišao žiri, bili smo spremni, samouvereni i bez treme. Takmičenje je spojilo ljude sa sasvim drugim ambicijama i
razmišljanjem gde smo čak i sklapali ugovore sa drugim kompanijama, družili se sa drugima, razmenjivali utiske, savetovali se međusobno... Dosta ljudi je bilo zainteresovano i
oduševljeno našim proizvodom, što nas je prijatno iznenadilo, neki su čak na licu mesta uzeli da preuzmu našu aplikaciju. Za budućnost nam je u planu da se prijavimo na
takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju, preko 3D štampača da napravimo odgovarajuće pakovanje za naš proizvod, pokušamo aplikaciju da plasiramo na online prodavnice
aplikacija radi dodatnog prihoda za dalji razvoj kompanije, eventualno još malo da poradimo na estetici štanda. Profesori Velimir i Svetlana Radlovački su izdvajali svoje
slobodno vreme da bi nam pomagali oko izveštaja, proizvoda, celog osnivanja kompanije, savetovali nas oko takmičenja i daljeg razvoja, i podržavali nas od samog osnivanja, na
čemu smo im veoma zahvalni.
Kompanija „Tesla Net“ će se dalje takmičiti na nacionalnom takmičenju koje će se održati u Beogradu u toku maja.
Ekipa Unije studenata čestita na zasluženoj pobedi i želi svu sreću u daljem takmičenju, kao i u daljem radu kompanije!
Za istoriju kažu da je učiteljica života, a kako izgleda studirati je u našoj zemlji? Do danas smo svedoci neprestanih napora za dokazivanjem i opovrgavanjem istorijskih činjenica, iznošenja različitih istorijskih teorija, ignorisanja očiglednih i nedvosmislenih dokaza. Kada pomislite da je sve to prošlost, ljudi koji izučavaju ovu oblast podsete nas da je istorija veoma bitan deo nas, bez koga ne bismo znali ni kako smo došli tu gde smo sada. Šta je ono što je naše današnje sagovornike nateralo da izgrade svoju karijeru učeći o prošlim vremenima, da li su zadovoljni svojim izborom i koliko je teško izučavati ovu oblast, reći će nam Zoran Živković, student master studija Istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i student osnovnih studija Istorije na beogradskom Univerzitetu Nikola Milutinović.
Zoran
Nikola
Zašto si se odlučio baš za studije istorije?
Za studije istorije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu odlučio sam se jer sam od najmlađih dana pokazivao interosovanje za ovaj predmet. Svakako, kao dečaku u ranim razredima osnovne škole najviše su me interesovali ratovi, bitke i osvajanja. Vremenom spektar mog interesovanja se širio i osim samog školskog gradiva dosta sam vremena provodio čitajući enciklopedije i gledajući dokumentarne istorijske emisije. To je na kraju kulminiralo mojim upisivanjem ovog studijskog programa.
Iskreno, do samog kraja nisam znao koji ću fakultet upisati i dok sam razmišljao, setio sam se da mi jedino istorija od svih predmeta u školi nije bila dosadna za učenje, pa sam se tako odlučio za taj smer na Filozofskom fakultetu.
Smatraš li da si napravio dobar izbor?
Moj izbor smatram ispravnim, jer sam upisao ono što volim, razumem, povezujem i ono što mi je na kraju krajeva išlo od ruke.
Gledajući sam smer, to još uvek ne mogu da znam, ali što se tiče društva i sportskog udruženja čiji sam član, definitivno sam napravio pravi izbor.
Koliko je teško gradivo koje se prati na tvom fakultetu?
Predavanja su prilagođena tako da studenti mogu da prate i kada imaju neko pitanje ili sugestiju slobodni su da pitaju predmetnog profesora. Potencira se uključivanje studenata u nastavu. Naravno, nekada se dešava da profesori ne uspeju da ispredaju celokupno gradivo studentima, ukoliko dođe do toga postoje termini za konuslutacije kada sve što nije bilo jasno ili pak što je propušteno može da se nadoknadi.
Težina gradiva opada u svakoj fakultetskoj godini, barem što se tiče mog smera. Prva godina je najteža dok je u četvrtoj najlakše gradivo.
Kada bi mogao, šta bi promenio na odseku sa Istoriju?
Kada sam završavao osnovne studije, poslednji semestar, imali smo predmet metodička praksa koji mi se veoma svideo. Držali predavanja po školama, a nedostatak je to trajalo svega nekoliko dana i neposredno posle toga usledio je ispitni čas. Studentima je potrebno više prakse kako bi se bolje uputili u posao za koji se školuju.
Teško pitanje. Verovatno bih promenio taj obim gradiva u prvoj godini, konkretno vezanog za istoriju Rima i Grčke, jer koga to toliko zanima, svakako će se opredeliti za taj modul u četvrtoj godini pa tada može da nauči sve što nije u prvoj godini. Takođe bih promenio to što za neke predmete ne postoji konkretan "udžbenik" već kolokvijumi i ispiti moraju da se spremaju ponekad i iz deset ili više različitih knjiga do kojih nije uvek tako lako doći.
Koliko je razvijena komunikacija na relaciji Profesor - Student?
Kao što sam ranije naveo postoje termini konsultacija u kojima su studenti mogu slobodno da pitaju ukoliko imaju nekih nedomuica, da se upute na literaturu, dopune nedostatke sa predavanja. Svi profesori koriste elektronsku poštu tako da su i na ovaj način dostupni studentima. Profesori znaju da cene kada se studenti angažuju i dolaze na konsultacije.
Mislim da je prilično razvijena. Retko idem na konsultacije, ali znam da svaki profesor minimum jednom nedeljno održava konsultacije u određenom terminu, a skoro svi profesori odgovaraju na mejlove u najkraćem mogucem roku.
Da li ste zadovoljni odnosom stručne katedre na fakultetu?
Svoje profesore izuzentno cenim, među njima ima vrhunskih stručnjaka u svojim oblastima i odnose se prema poslu veoma odgovorno.Naravno, pojedini profesori se ističu svojim didaktičkim umećem i meni su dolasci na njihova predavanja u većoj meri pomogli prilikom polaganje ispita. Stručnost zaista niko ne može da im ospori.
Mislim da sam zadovoljan. Svi profesori su među najcenjenijim stručnjacima u zemlji, neki čak i u svetu.
Da li je teško biti istoričar u našoj zemlji?
Srpsko društvo danas nema mnogo razumevanja za istoriju i istoričare. Ovde se čini na su svi stručnjaci za Srednji vek, ustanke, drugi svetski rat i istoriju Jugoslavije pogotovo. Dešava se često da mi ljudi postavljaju pitanja poput :'' Da li su Srbi najstariji narod?'' ''Je l istina da je Hitler preživeo?'' ''Ko je ustvari bio Josip Broz Tito?''. LJude zanimaju teorije zavare a mi se time na svu sreću ne bavimo.
Smatram da jeste tesko biti istoričar u našoj zemlji, ne samo u našoj nego na Balkanu uopšte, jer nisam siguran u objektivnost onih koji su pisali o našoj istoriji, ili onih koji će tek da pišu o tome.
Kakve su mogućnosti za zaposlenje i postdiplomske studije?
Naša zemlja ne pruža puno šanse za mlade istoričare. Ukoliko pokažu interesovanje za rad u muzeju prvo je potrebno da volontiraju a posle toga pitanje da li je dobiti posao. Samo volontiranje može da traje veoma dugo i do nekoliko godina. Sa druge strane posao u obrazovnim institucijama je još teže naći. Moje iskustvo govori da su ljudi mahom koji danas predaju istoriju, ograđujem se na Novi Sad, uglavnom su srednjih ili već poznih godina. Smatraju nas mlade za konkureciju jer smo daleko ambiciozniji, sposobniji imamo savremen pristup nastavi. Na birou prednost imaju nastavnici koji nemaju pun fond časova a mladima se ne pruža nikakva šansa. Svi studenti koji ostvare zadovoljavajući prosek mogu da se upišu na postdiplomske studije, tu će se više usmeravati za oblast koju su odabrali. Takođe se više podstiče samostalni rad studenta.
Šta biste poručili budućim studentima koji žele da upišu istoriju?
- Budućim generacijama bih poručio da dobro razmisle i prouče studijski program, mogućnosti za zaposlenje. Moj savet je da budu istrajni, nema odustajanja i redovan odlazak na predavanja i po potrebi konsultacija kod predmetnog profesora.