Kao studentkinji etnologije i antropologije smrt je uvek bila nezaobilazna tema. Još od malena fascinirana sam njenom kulturološkom pojavom, kako tugujem, ali i večitim pitanjem gde odlazimo. Zavisno od religije i ličnih uverenja svako od nas daće drugačiji odgovor, ali ono što je zagarantovano jeste da zagrobni život obeležavaju i određene tradicije.

Prvog dana novembra katolički vernici obeležavaju Dan Svih Svetih koji je posvećen svima onima koji su sveti, a i onima za koje nikada nismo čuli. Njihovo ime nije kanonizovano. Sa druge strane, u praksi se ovaj praznik obeležava tako što posećujete grobove Vama najbližih, familiji i prijatelja. Rešila sam da se uputim na Katoličko groblje u Vršcu i da vidim kako se ono obeležava, kako i da naučim nešto novo od svojih sugrađana.

Pre svega odlučila sam se na ovaj čin i pisanje ovog članka jer smatram da je jako važno upoznati se sa tradicijama koje obeležavaju nacionalne manjine Vojvodine i Srbije, kao i vernika koji nisu samo pravoslavni hrišćani.

Odlaskom na groblje odlučila sam da porazgovaram sa onima koji ovaj dan obeležavaju i saznala sam da je ono crveno slovo u kalendaru i da se obeležava paljenjem sveća i uz cveće. Saznajem da se pre toga održava misa na koju tradicionalno dolazi. Pitajući svoje sagovornice i sagovornika šta se radi na taj dan saznala sam da se umesi štrudla sa orasima koju, kako one navode, katolici mese i za sahrane. Objašnjeno mi je da je drugi novembar Dan mrtvih koji nije verski toliko veliki kao Dan Svih Svetih. Na samom groblju nalazi se i Isusovo raspeće kome se takođe prinose sveće i cveće.

Mnogi stručnjaci smatraju da ovaj praznik seže još u srednji vek, kada je crkva nudila molitve za one zaglavljene između raja i pakla, u Čistilištu. Međutim tokom Prvog svetskog rata papa Benedikt XV shvata da su mnoge crkve uništene i da je broj preminulih prevelik tako da ovaj praznik biva posvećen svim onim svetima koji više nisu sa nama.

Ovim člankom želeli smo da se prisetimo i Vrščana koji su živeli pre nas.

Fotografije nekih nadgrobnih spomenika odlučila sam da zabeležim u znak sećanja jer su oronuli i verovatno napušteni, bez postavljene sveće za njih. Ovo su bili ljudi koji su nekome značili i uticali na život grada Vršca.

Linkovi:

 https://stpeterparish.com/documents/2017/11/OctoberFaithFact_AllSaintsAllSouls.pdf

Autor teksta: Aleksandra Vuletić

Autor fotografija: Aleksandra Vuletić