Prikazivanje članaka po tagu bolonja

ponedeljak, 20 mart 2017 09:06

Kome će biti potrebno ono što studenti sada uče

Prevaziđeni predmeti, obavezna predavanja, vežbe, kratki semestri, predugački ispitni rokovi, nepovezani studijski programi, loš kvalitet i još gora organizacija nastave samo su neki od problema sa kojima se susreću budući akademski građani. Zato mnogi ne mogu da se snađu, pa je uvek rešenje prilikom upisa naredne godine – smanjenje kriterijuma.

Ovo je već peta godina kako se na univerzitetima u Srbiji primenjuje takozvana “Bolonja”, a čini se da je sada zavladao opšti haos. Nijedan studijski program nije povezan sa tržištem, pa se i dalje ne zna da li će diplomci na kraju osnovnih studija uopšte moći da se zaposle. To je, kako napominje Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu, ključna stavka “Bolonje”, koja u Srbiji nije ispoštovana.

– Jeste da su studenti veoma prebukirani obavezama, da uopšte nije urađena metodologija opterećenosti, a to je osnova Bolonjske deklaracije. Ali ne mogu studenti samo da se upisuju i školuju ako ne znamo kakve su potrebe tržišta. To se kosi sa „Bolonjom“, kaže za „Blic“ profesorka Turajlić, i navodi da studentima mora da se obezbedi da lakše prolaze kroz seminarske radove, testove, kolokvijume i, na kraju, ispite.

Ona još dodaje da ne može da se obezbedi kontinuitet kvalitetnog učenja kada semestri traju tako kratko, a imamo toliko duge ispitne rokove.

– Treba obezbediti manje časova dnevno, kao i ispita, jer je cilj „Bolonje“ da se student tokom semestra pripremi za završna polaganja, napominje profesorka Turajlić.

Primera na pretek

Da je situacija u srpskom visokom obrazovanju zaista haotična, potvrđuje i Refik Šećibović, bivši pomoćnik ministra prosvete, sada nezavisan ekspert Edukativnog centra za karijeru.

– Primera ima na pretek, a najlošija situacija je na medicinskim fakultetima u Beogradu i Novom Sadu. Tamo je Bolonjska deklaracija načisto vulgarizovana. Studenti polažu samo testove formalnog karaktera, pišu seminarske radove, a malo šta i nauče, objašnjava Šećibović, dodajući da na ovim medicinskim fakultetima profesori ne znaju ni kako da se usaglase sa stepenovanim sistemom.

Kako kaže Šećibović, ništa ne može da se promeni dok se na čelnim mestima nalaze profesori sa krutim stavovima koji su upereni direktno protiv Bolonjske deklaracije.

– Oni ne dozvoljavaju da se bilo šta menja. Zbog toga je prolaznost ista kao i ranijih godina. Ništa tu „Bolonja“ nije bitno promenila, upozorava Šećibović.

Loša prolaznost

Nedavno je za “Blic” Branko Kovačević, rektor Univerziteta u Beogradu, potvrdio da na pojedinim fakultetima u Beogradu „Bolonja“ nije najjasnije primenjena. On je rekao da, iako je čak 70 odsto studenata uspelo da se upiše u narednu godinu, to nije realna slika stanja, jer je dozvoljen uslovni upis godine. Smanjivanje potrebnih bodova sa 60 na 48 stvorilo je veštačku sliku o dobroj prolaznosti od 70 odsto.

– Još postoje fakulteti koji su uska grla i gde je na pojedinim predmetima prolaznost svega 10 odsto, što je nedopustivo. Ti nastavni programi moraju da se menjaju. Ovakvih problematičnih predmeta ima na gotovo svakom fakultetu u Srbiji, kaže Kovačević.

Jedan od takvih predmeta je i ekonomija na drugoj godini sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

– Ovaj predmet stvara neverovatan čep za čišćenje godine i pravi je kamen spoticanja. Ima više od 1.000 strana i neke stvari u njemu jednostavno ne mogu da se sažmu kako to nalaže Bolonjska deklaracija. Postoji problem i što su na mnogim kursevima samo fiktivno smanjeni gradivo i literatura. Kasnije se ispostavi da je i neobavezna literatura neophodna za polaganje ispita, kaže Matija Medenica, student ovog studijskog programa.

Dok se rešenje problema ne nazire, jer mnogi nažalost smatraju da se „Bolonja“ i te kako dobro primenjuje, Šećibović savetuje da se pod hitno oformi nezavisno telo koje bi procenjivalo interes studenata i kako se zaista deklaracija primenjuje u praksi. Dotle ostaje da čekamo da proces teče. Jer, kako ministar prosvete pre neki dan reče u Leskovcu, obrazovanje je proces.

A šta kažu studenti?

– Na Filološkom fakultetu ne postoje audio-vježbe, koje su neophodne za strane jezike, iako je laboratorija opremljena. Nedostatak prakse postoji na svim fakultetima i to je još jedna stvar koja se ne radi po „Bolonji“, kaže studentkinja sa Filološkog fakulteta u Beogradu.

– Na svim tehničkim fakultetima najveći problem je to što se i dalje na ispitima dokazuju matematičke teorije, iako je u svetu to odavno prevaziđeno. Dokazivanje matematičkih teorija inženjerima nije toliko potrebno kao primenjena matematika, kojoj se kod nas vrlo malo pažnje posvećuje, navodi Vladimir Smuđa, Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu.

– Najveći problem na našem fakultetu je taj što su nam svi kolokvijumi obavezni i bez njih uopšte ne možemo da izađemo na ispit. Predispitnim obavezama moramo da sakupimo 30 poena, a bez toga ne možemo ni da pomislimo da izađemo na ispit, mišljenja je David Bakić, student biologije u Beogradu.

– Idite na Filozofski kod istoričara i pitajte ih za ispite Rim i Grčku. Videćete mnoga pozelenela lica. Treba da pročitamo za jedan ispit sigurno više od 10.000 stranica, da znamo (detaljnu) istoriju koja obuhvata 1.000 godina, navodi Ivana iz Smedereva.

– Studenti na psihologiji su gotovo po celi dan na fakultetu. Predavanja i vežbe su nam obavezni, tako da nemamo vremena da se posvetimo istraživanju oblasti koja nas najviše interesuje. Takođe su nam veliki problem i kolokvijumi koji moraju da se polože kako bi se uopšte izašlo na ispit, kaže J. M., studentkinja psihologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Izvor: studomat.ba

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

četvrtak, 17 novembar 2016 15:40

Srećan Međunarodni dan studenata!

Međunarodni dan studenata - obeležava se u sećanje na događaje koji su se desili 1939. godine kada su nacisti u koncentracijske logore odveli više od 1200 studenata Praškog univerziteta. Taj dan je, od tada, postao dan studentskog stradanja u celom svetu. Prvi put, Međunarodni dan studenata je obeležen 17. novembra 1941. godine.
Na taj dan, bude se sećanja i na ostala sutudentske nemire. Godine 1973. su oružane sile grčke vojske napale zgradu atinske politehnike koju su okupirali studenti. Studenti su otpor pružali do sledeće godine, a Grčka je 17. novembar proglasila danom grčkih studenata.
Istog datuma 1989. godine otpor su pružili i studenti u Čehoslovačkoj. Studenti su se pobunili protiv komunističkog režima i suprostavili su se vladi u želji da se uguši novouvedeni režim. Njihova pobuna je predstavljala vrstu takozvane "baršunaste" revolucije, koja je pomogla u padanju ovog režima. Ti događaji u Češkoj i Slovačkoj predstavljaju borbu za slobodu i demokratiju.

Studenti u Srbiji na ovaj dan ukazuju na otpor da se reforma započeta Bolonjskom deklaracijom dovede do kraja i da se usvoje sugestije studenata.

Neki od osnovnih problema sa kojima se studenti Srbije sreću jesu zastarela literatura, manjak mesta u studentskim domovima, nedovoljan broj stipendija, ali i visoki kriterijumi za dobijanje iste. Kako bi se na što bolji način ispunili uslovi koje zahtevaju studenti, a i kako bi svaki student mogao da da svoju sugestiju, SDP (Socijaldemokratska partija Srbije) pokrenula je akciju ,,Kutija za studentska pitanja“. Zahvaljujući ovoj akciji, svaki student će imati priliku da da svoje predloge i primedbe na obrazovanje i studentski standard u zemlji.

Akcija, koja će trajati do 4. aprila 2017. godine, kada se obeležava Svetski dan studenata, pokrenuta postavljanjem štandova ispred studentskog doma ,,4. april“. Studenti će moći na štandovima i na sajtu stranke postavljati pitanja, davati primedbe i predloge koji su u vezi sa visokim obrazovanjem. Nakon završetka akcije, SDP će doneti adektvatna rešenja za probleme koji najviše muče studente.

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

četvrtak, 08 septembar 2016 10:44

Presedanje za „bolonju” do 160.000 dinara

Studentima koji su upisali fakultete po starom planu i programu biće poništeni ispiti koje su položili a koji su u međuvremenu ukinuti ili im je promenjen naziv, a nove će morati da ponovo polažu i plate.

Ovih dana je na fakultetima gotovo nemoguće dobiti informaciju kakva će biti sudbina tzv. večitih studenata, koji su upisali studije pre „bolonje”, a koji imaju zakonski rok da diplomiraju do 30. septembra. Zainteresovani od studentskih službi i fakultetskih uprava dobijaju oprečne informacije, a najčešći odgovor je – čekamo odluku ministra prosvete.

Većina fakulteta je već pripremila cenovnike za slučaj da ne bude produženja roka, a na pojedinima su već istakli i datume (na primer, 14. septembar na Tehničkom fakultetu u Boru) do kada treba da se izjasne da li prelaze na bolonju. „Politika” je pozvala ove studente koji po nekim podacima ima i 19.000 u Srbiji, da nam kažu kakva je situacija na njihovim fakultetima i za samo sat vremena stiglo je stotine imejlova.

Oni ukazuju da se u javnosti zanemaruje činjenica da su studenti koji studiraju po tzv. starom planu i programu, mahom apsolventi, a nekima je ostala samo odbrana diplomskog. Ukoliko im država ne produži rok, kako je to već urađeno u zemljama bivše SFRJ, oni moraju da položu dodatnih i do 15 predmeta, a istovremeno bi bili vraćeni na neku od prethodnih studijskih godina. U tom slučaju moraju i da ponovo pohađaju predavanja i vežbe, pišu seminarske radove, što je i najveći problem onih koji su se vratili u svoje domove, zasnovali porodice i zaposlili se.

Takođe, nisu svi fakulteti otpočeli s nastavom po bolonjskom programu istovremeno, iako je početna godina školska 2006/07. Na nekim fakultetima su poslednje generacije koje studiraju u skladu sa starim planom i programom upisivane školske 2009/10, ali je i za ove studente 30. septembar 2016. krajnji rok za okončanje studija.

Ono što sve najviše tišti, a na šta su ukazali i novom ministru prosvete na nedavnom razgovoru, jesu paprene cene koje su fakultetske uprave već objavile.

Po „bolonji” svaka godina nosi 60 bodova, a fakulteti bod naplaćuju od 1000 do 2500 dinara. Pri tom bi studenti bili u samofinansirajućem statusu, dakle plaćali bi na sve ovo i školarinu koja je skupa. Ministarstvo prosvete nema ingerencija kada su u pitanju cenovnici fakulteta pa je jasno da je ovo plodno tle da se naplaćuje i šta treba i šta ne treba, a nema sankcija za fakultete koji odbijaju da daju specifikaciju troškova.

O kolikim izdacima je reč, vidi se i iz podataka koje su "Politici" akademci dostavili, i evo zašto fakulteti nisu voljni da omoguće produženje roka.

Šumarski fakultet u Beogradu – rok za podnošenje zahteva za Bolonju je 15. septembar. Molba košta 10.000 dinara, cena boda po ispitu je 1200 dinara, a ispiti nose od 6 do 11 bodova

Pravni fakultet u Nišu – da pređu na bolonju košta oko 100.000 dinara, i pridodati predmeti se ponovo slušaju, a isti ispiti sa promenjenim nazivom se poništavaju i ponovo plaćaju

PMF Novi Sad – minimum 160.000 dinara da pređu na bolonju. Studentkinja koja nam se javila je objasnila da to za nju znači da zbog pola ispita (usmene odbrane diplomskog), neće biti u mogućnosti da završi fakultet.

FASPER (Defektološki) u Beogradu – da se pređe na bolonju 40.000 dinara, a prijavljivanje ispita 1000 dinara

PMF u Nišu (smer „Profesor matematike i računarstva”) – po „bolonji” taj smer više ne postoji. Prebacivanje bi bilo na odsek matematike, dodalo bi se desetak ispita i poništilo isto toliko informatičkih ispita.. U Studentskoj službi govore o 60.000 dinara i ponovnom slušanju pridodatih predmeta. Cena jednog ESPB boda će iznositi od 1.500 do 1.900 dinara

Ekonomski fakultet u Beogradu – Najviše studenata nam se javilo upravo sa ovog fakulteta, a jedan od njih je izračunao da će preostalih pet ispita morati da plati oko 100.000 dinara. Oni kažu da je prebacivanje na bolonju 6600 dinara, a polaganje ispita se ne plaća godinu dana. Cena boda je 1870 dinara, za ispite koji će biti pridodati, a svaki ispit nosi od sedam do 10 bodova. Diplomski rad nosi četiri boda, a seminarski radovi im se ne priznaju jer nisu bodovani, što je nova dva boda po 1870 dinara.

Građevinski fakultet u Novom Sadu – 10.000 dinara za bodovanje položenih ispita, 6500 upis, 1500 din po bodu za nepoložene i eventualno dodate ispite i 1500 dinara po bodu za diplomski rad

Filozofski fakultetu u Beogradu – zvanično obaveštenje o uslovima biće objavljeni oko 20. septembra. Bod je 1950 dinara, a školarina 119.000 dinara. Studenti kažu da ih u starom statusu ima od 200 do 500. Odmah na upisu bi se plaćali svi bodovi, zatim reupis, novi indeks, priznavanje starih ispita i to na kraju izađe oko hiljadu evra.

Farmaceutski fakultet u Beogradu – studenti imaju još godinu dana za završetak studija (jer pripadaju medicinskoj grupaciji na kojoj se studira duže) a ostalo ih je oko 600 upisanih „po starom”. Bod košta 2417, a školarina 145.000 dinara. Biće im dodato od 10 do 15 predmeta.

FTN Novi Sad – Upis 6900 dinara, priznavanje položenih ispita 5000 dinara, diplomski 22.500 dinara, plus nepoloženi i dodati ispiti

Fakultet za fizičku hemiju – Cena svakog boda koji se prenese biće 1000 dinara, za svaki priznati ispit po 100 dinara, plus molba 2500 i nadoknada Rektoratu 1500 dinara. Ako je nekom ostalo pet ispita do kraja, da pređe na bolonju košta 60.000–70.000 dinara i još minimum godinu dana studiranja.

ETF Beograd – Prebacivanje na bolonju koštaće između 30.000 i 40.000 dinara.

Pravni fakultet u Beogradu – informacije su oprečne, od toga da će rok biti produžen za godinu dana, do toga da reupis košta 10.000 dinara, indeks 500, a bod 1500 dinara.

Izvor: www.politika.rs

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

RED VOŽNJE BUS

RED VOŽNJE VOZ