Ljudi vole da razmišljaju o ljubavi na romantičan i poetičan način. Svog partnera doživljavamo kao srodnu dušu i čini se da nas je sama sudbina spojila. Zbog ljubavi su napisani najlepši stihovi, stvorena najveća umetnička dela, umiralo se i ubijalo zbog nje. Naravno, možemo i tako da gledamo na ljubav i zaljubljenost. Ali, hajde da sada romantičnu ljubav sagledamo sa naučne strane.
Kada za neki par kažete da između njih „postoji hemija” niste ni svesni koliko ste u pravu. Zaljubljenost i ljubav su biohemijski procesi koje je nauka u velikoj meri rasvetlila. I to objašnjenje ne umanjuje našu ljudskost, već samo dokazuje njeno postojanje.
Pre svega, istina je da muškarci i žene ne vole na isti način, da ne biraju partnera vođeni istim kriterijumima, a odgovor na pitanje zašto postoji toliko razlika je jednostavan – evolucija. Priroda je stvari udesila tako da obezbedi reprodukciju vrste. Žene svoj reproduktivni materijal (u vidu jedne jajne ćelije mesečno) moraju više da cene, stoga su i kriterijumi za izbor partnera strožiji. Ali, za razliku od većine drugih organizama, ljudi imaju i sposobnost da vole i da osnuju monogamnu vezu (mada ljudi nisu striktno monogamna vrsta). Razlog je jednostavan – bebe nisu sposobne da same brinu o sebi. Stoga je priroda „sredila” da roditelji ostanu zajedno dok potomak ne bude sposoban da se sam kreće, hrani, razume i sebi prilagodi okolinu. Priroda je unapredila nagon za reprodukcijom u nešto više od toga – u ljubav.
Uzmimo za primer čin poljupca koji je u stvari jedna vrsta skeniranja. Tokom ljubljenja, mozak procenjuje genetsku sličnost i tu važi pravilo „suprotnosti se privlače”. Pored toga, žena nesvesno skenira kakav je imuni sistem muškarca sa kojim se ljubi, čime proverava da li je on kandidat za zasnivanje porodice.
Helen Fišer, čuveni američki antropolog, svoju karijeru je posvetila proučavanju „romantične ljubavi”.
Ona izdvaja tri faze u razvoju ljubavi:
POŽUDA
Prvom fazom upravljaju polni hormoni: estrogen i testosteron. Tu su naravno i feromoni, koji su odgovorni za „ljubav na prvi miris”. Vizuelne karakteristike takođe utiču na pojavu požude, tako što muškarci traže karakteristke koje se vezuju za plodnost i mladost, dok žene obraćaju pažnju na snagu, zdravlje i sposobnost muškarca da brine o porodici. Ipak je prirodno što smo svi, manje ili više, površni.
PRIVLAČNOST
To je ona faza koja se često izjednačava sa pojmom zaljubljenosti. Ovde se uključuju neki novi hormoni.
Adrenalin - Srce brže kuca, dlanovi se znoje i imate osećaj da možete poleteti uz voljenu osobu.
Dopamin – Često mu tepaju „hormon sreće”. Zbog njega osećamo zadovoljstvo (slično kao i zavisnici od narkotika), ali i smanjenu potrebu za snom i hranom, a pažnja je preusmerena na objekat zadovoljstva.
Serotonin – Uključen je u mnoge procese u organizmu, a glavni je krivac zašto nam dragi/draga ne izlazi iz misli. Sličan nivo serotonina, manji u odnosu na normalan, imaju zaljubljene osobe i osobe sa opsesivno-kompulsivnim sindromom. Ipak, svi smo malo ludi kada smo zaljubljeni.
Za mnoge simptome zaljubljenosti i osećaja da smo na „sedmom nebu” odgovoran je prirodan amfetamin – feniletilamin (FEN). Ove prirodne droge ima i u čokoladi, pa je potpuno razumljivo zašto je svi toliko volimo. FEN utiče i na dodatno lučenje dopamina. Dejstvo FEN-a slabi posle 18 meseci do 4 godine i onda je na redu sledeća faza. Umesto FEN-a, endorfini struje našim organizmom. Nekim osobama, endorfini ne mogu zameniti osećaj koji stvara FEN, tako da ovi zavisnici od FEN-a ne ostaju dugo sa istim partnerom ili pored svog partnera imaju i paralelne veze koje im obezbeđuju dozu FEN-a za kojim žude.
VEZANOST
To je faza koja je ključna u dugim vezama i brakovima. Endorfini su supstance koje nam daju osećaj blagostanja i intimnosti. Stanje zaljubljenosti nije zdravo ako potraje, pa ga oksitocin i vazopresin potiskuju.
Oksitocin – hormon koji omogućava zbližavanje. Odgovoran je kako za majčinsko ponašanje, tako i za orgazam, maženje i empatiju. Smatra se da seksualnim odnosima par obezbeđuje sebi potrebnu dozu oksitocina, koji povećava osećaj bliskosti i još više nas „vezuje” za partnera.
Vazopresin – ovaj hormon ima, za sada nedovoljno poznat, uticaj na proces vezivanja između partnera. Kod muškaraca dovodi do povećanja agresivnosti prema drugim muškarcima i želje da „čuva svoje”.
Naučnici tvrde da ljubav u dugim vezama i brakovima može trajati sve dok se ubrizgava potrebna doza romantike i zaljubljenosti. Dopamin i FEN se mogu isprovocirati tako što ćemo nastaviti da sa partnerom radimo nove stvari, bio to izlazak sa društvom, degustiranje neke nove poslastice ili skakanje padobranom.
Ljubav pokreće lavinu pozitivnih supstanci koje dovode do optimizma, lepog raspoloženja, ali i pomaže očuvanje opšteg fizičkog i psihičkog zdravlja. Zaljubljena osoba „sija”.
Zato joj, u suštini, nije ni potrebna hemijska reakcija da opiše njeno stanje.
Dovoljan je taj osećaj.
Izvor: portalmladi.com