Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu.
Ovogodišnji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma (2014–2015) daje pregled stepena konkurentnosti 144 ekonomije širom sveta, i na taj način predstavlja najveću sveobuhvatnu procenu ove vrste na globalnom svetskom nivou. Sadrži detaljan profil za svaku od ekonomija zemalja uključenih u studiju, kao i obiman deo podataka sa globalnom rang-listom koja obuhvata više od 100 indikatora svrstanih u 12 stubova.
Srbija je rangirana na 94. poziciji, što predstavlja porast za sedam mesta u odnosu na prethodnu godinu, kada je bila na 101. mestu među 148 zemalja. Prema nivou bruto domaćeg proizvoda (obračunat prema paritetu kupovnih snaga) Srbija se našla na 74. poziciji i to predstavlja najrealniju aproksimaciju ranga na kome bi Srbija trebalo da se nalazi i po nivou globalne konkurentnosti.
Poseban značaj za povećanje nivoa konkurentnosti i ekonomskog rasta ima ljudski kapital – znanje i veštine ljudi, kao i obrazovanje, istraživanje i inovacije. Međutim, Srbija se po indikatoru efikasnosti tržišta rada nalazi na 119. poziciji. Ono što je još ozbiljnije, u okviru ovog sedmog stuba, jeste indikator koji označava saradnju između poslodavaca i zaposlenih po kome je Srbija na 140. mestu, kao i dva indikatora koji determinišu „odliv mozgova” i to: „kapacitet zemlje za zadržavanje talenata”, po kome se Srbija našla na 141. poziciji (iza nje su samo Bugarska, Venecuela i Mjanmar – ranije poznata kao Burma, i „kapacitet zemlje za privlačenje talenata” po kome je Srbija zauzela 143. mesto (iza nje je samo Venecuela), od ukupno 144 zemlje.
Kreatori i donosioci odluka u Srbiji morali bi da posvete posebnu pažnju sopstvenim kapacitetima za zadržavanje i privlačenje talenata iz srpskog rasejanja. Koncept „dijaspora kao deo matične zemlje” podrazumeva da pripadnici dijaspore budu uključeni u svakodnevne aktivnosti matične zemlje bez nužnog preseljenja u nju ili čak bez pripadnosti određenoj organizaciji iz dijaspore. Ideja o dijaspori „kao pokrajini jedne zemlje” označava pojam dobro organizovanih odnosa između matične države i njenih državljana u inostranstvu, u smislu „relativno homogene celine”.
Globalne mreže znanja mogu da igraju ključnu ulogu u ekonomskom i industrijskom razvoju matične države. Dok je u prošlosti strah od „odliva mozgova” izazvao kod kreatora politika negativan stav prema emigraciji visokoobrazovanih i visokostručnih ljudi, svet je evoluirao do prihvatanja norme koja zagovara dvosmerni protok ljudskog kapitala koji donosi ogromne prednosti. Drugim rečima, migracija se tretira i kao izvor „priliva znanja” i „cirkulacije mozgova” koji poboljšavaju intelektualni kapital matične države. Ali, pored svih pozitivnih promena koje donosi razmena naučnih kadrova i migracija stručnjaka, posao međunarodnog obrazovanja, odnosno izvoza obrazovanja, predstavlja veliku šansu i za manje zemlje kao što je Srbija.
„Kapacitet za inovacije”, po kojem je Srbija na 130. poziciji, može biti podstaknut podrškom istraživačkih institucija. „Kvalitet istraživačkih institucija” (69. pozicija) i „dostupnost istraživača i inženjera” (82. pozicija) u direktnoj je vezi sa proizvodnjom ljudskog kapitala; „primena patenata” (55. mesto), zajedno sa istraživačkom saradnjom na relaciji „univerzitet–industrija” (95. mesto), predstavljaju „trougao znanja” (obrazovanje, inovacije i istraživanja). Nažalost, Srbija se po indikatoru „kvalitet obrazovnog sistema” našla na 106. mestu, a po kvalitetu menadžmenta u školama na 114. mestu.
Privlačenje mladih iz inostranstva da studiraju u Srbiji jedan je od ciljeva koji će jačati kapacitete za zadržavanje talenata i za njihovo privlačenje u Srbiju.
Kako sugeriše iskustvo drugih zemalja, posebno Irske, međunarodni studenti takođe doprinose ekonomiji zemlje i njenom ugledu u drugim važnim aspektima: (a) stvaranju zaposlenosti direktno i indirektno; (b) promovisanju ugleda zemlje u kojoj su se školovali u inostranstvu; (c) uspostavljanju kontakata u zemljama iz kojih dolaze; (d) popunjavanju slobodnih radnih mesta ako je zemlja suočena s deficitom u određenim veštinama u budućnosti.
Preuzeto sa: www.politika.rs; autor: Vladimir Grečić.
