Internet je zaista mesto svega, beskrajnih informacija i beskrajnog (ne)znanja, kad bismo samo znali kako te informacije da iskoristimo. Sigurno su se mnogi od vas do sada susreli sa velikim brojem saveta, trikova i magičnih rešenja za to kako da budete produktivniji, organizovaniji, da se bolje koncentrišete, učite pametnije (a ne više), izgubite višak kilograma, promenite stil života i tako u nedogled. Ako ste neke od mnogobrojnih i čudotvornih strategija transformacije pokušali da primenite, verovatno ste došli do razočaravajućeg saznanja kako vam ništa od toga zapravo ne uspeva, zbog čega ubrzo pokleknete pred izazovom. Postavlja se pitanje zašto ne uspevamo da promenimo svoje navike?
O uvođenu velikih promena u načinu života, u bilo kom aspektu-telesnom ili duhovnom, obično razmišljamo u vreme novogodišnjih praznika (po principu nova godina-nov/a ja), ili onda kada se bliži leto (jer, na primer, Zašto da ne izgledam fantastično u kupaćem?). Konstantno smo bombardovani slikom o savršenstvu, savršeno telo, savršen posao, savršeni odnosi. Nije ni čudo što pored toga mnogi žele da se promene.
I tako sledi prvi korak: lista ciljeva (što se kasnije obično ispostavi da je samo lista lepih želja). A na listi, pogađajte… Hraniti se zdravije, vežbati redovno, učiti na vreme, ustajati ranije i slično. Naravno, sve ovo zvuči odlično i to su zaista poželjni i pozitivni ciljevi, ali interesanto je kako su nam svima liste slične. Dakle, postavlja se pitanje koliko je takva lista zaista autentična za vas. Problem sa ovakvim ciljevima je to što, čim pokušate da ih primenite, entuzijazam koji ste imali na počektu splasne, a sa tim i volja da se nastavi sa menjanjem navika. Iako su možda ove stvari ono što stvarno želite u svom životu, to nije dovoljno jer nije dovoljno lično. Ukoliko u ciljevima kojim težite ne postoji ništa što vas pokreće, nikakvo uzbuđenje, neće biti ni razloga za dostizanje istih. Prema tome, cilj vežbati redovno donosi znatno manje uspeha od npr. cilja ići na planinarenje ili voziti bicikl (naravno, ukoliko je to ono što vas interesuje).
Ipak, tu se javlja i drugi problem, a to je pokušaj da se sve promeni odjednom. Koliko je zaista realno da ćete od sledeće nedelje svaki dan ustajati rano, ići u teretanu, zatim na fakultet, a kad se vratite pregledati beleške ili pripremiti se za sutrašnja predavanja? Možda to i uspeva neko vreme, ali na duže staze, prilično je nerealno da se sve može postići odjednom. Istraživači bihevioralnih promena predlažu fokusiranje na jednu stvar, a kad ona postane navika onda se slobodno može preći na drugu.
To nas dovodi do treće ključne stvari. Obično su navike koje želimo da promenimo ili implementiramo preveliki zalogaj, a da to i ne primetimo. Recimo da želite svaki dan da pročitate dvadeset stranica knjige ili uradite dvadeset sklekova. To vam se iz trenutne perspektive i ne čini toliko strašno i nemoguće, ali nakon nekog napornog dana verovatno neće izgledati toliko lako, a odustanje (samo ovaj put – kako volimo sebe da zavaravamo) će biti isuviše primamljivo. Stoga je mnogo efikasnije postaviti cilj koji je dovoljno lak da je zapravo teško reći ne.
Sada su već neki od vas verovatno pomislili, pa kakva je korist od tako sitnih promena? Pretpostavka da male izmene ne vrede i da je potrebna velika promena kako bi sve imalo efekta je posledica fokusiranja na rezultat, a ne na stvaranje navike. I čim ne osetimo ili ne vidimo rezultate odustajemo jer će lakši put uvek biti tu. Često se izgubi iz vida da je obrazac ponašanja taj koji donosi rezultate, a to je proces. I to dugotrajan.
Ne postoji brz i lak način da ostvarite svoje ciljeve i postignete ono što želite iako možda razni časopisi, blogovi, reklame i slično vole da nas u to uveravaju. Jedna stvar bi bar trebalo biti jasna: Nothing works unless you do.
Izvor: studentskizivot.com
