Dragi studenti (i svi oni koji se tako osećaju), srećan vam 4. april, Dan studenata!

Na ovaj dan, uvek se setim priče jedne rođake kojoj smo došli na odbranu diplomskog. Devojka je završila fakultet u roku, imala je visok prosek, diplomski rad odbranjen ocenom 10. Na kraju dana, posle naravno višesatne proslave i mnogih suza roditelja, počela je i ona da plače. Kroz suze je samo rekla: "Pa studiranje je gotovo".

Svi koji smo prošli ili prolazimo kroz to, svesni smo da je studiranje daleko od samog učenja. Velika srednja škola takođe ne bi bila odgovarajuća metafora, pošto ti sada ne menjaš samo ljude oko sebe. U slučaju nas malih provincijalaca, menjaš svoje celokupno okruženje, životne navike. Prvih mesec dana (eventualno pola godine u slučaju nekih od nas) imaš osećaj kao da si u nekom filmu. Sve se oko tebe dešava i to veoma brzo, a ti samo šetaš u pokušavaš da ne promašiš prevoz i odeš na Krnjaču. Uz to vučeš kofer koji je duplo teži od tebe, upoznaješ nove ljude sa kojima živiš i shvataš da ćeš u najkraćem slučaju, sa tim ljudima živeti sledećih godinu dana. Onda kreće fakultet i upoznavanje gomile novih osoba, sukobljavanje sa činjenicom da iako smo možda bili vunderkind u svojoj srednjoj školi, ovde je situacija malo drugačija. Dokazuješ se i sebi i drugima i to dok (u zaista najboljem slučaju) radiš ono što voliš. Čak i kada je ova savršena situacija slučaj, čeka tu mnogo preispitivanja što svog budućeg zanimanja, što samog sebe. I tako u krug. Možda i ne dođemo nikad do nekog velikog zaključka i odgovora, ali nas ova pitanja pokreću da napredujemo, a to je ono što je glavna stvar u vezi sa studiranjem, uvek se krećeš.

Na današnji dan treba se podsetiti i razloga zbog čega je baš ovaj dan proglašen Danom studenata. Davne 1936. tadašnji studenti su 3. aprila otpočeli veliki generalni štrajk. S obzirom na to da se sve ovo i dešavalo tri godine pre izbijanja Drugog svetskog rata, protesti su i stvoreni zbog jačanja fašizma u Nemačkoj. Komunisti su bili u sukobu sa tadašnjim vlastima, koje su imale svoju organizaciju - "Organizaciju jugoslovenskih nacionalista". Uvedena je i Univerzitetska policija, kojom je ukinuta autonomija univerziteta. Samo dan nakon izbijanja generalnog štrajka, oni studenti koji su bili nacionalistički opredeljeni probali su da zauzmu zgrade fakulteta. Mnogi profesori, studenti, osoblje, odlučno su se suprotstavili tome kako je i nastao ogromni sukob. Jedan od studenata koji je branio slobodu fakultet bio je i Žarko Marinović, koji je u tom sukobu poginuo, braneći svog kolegu Jovana Šćepanovića ispred zgrade Patološkog instituta Medicinskog fakulteta. Na njegovu sahranu je došlo više hiljada studenata, a problem je nastao sa policijom koja je pokušala da spreči kolonu kroz Ruzveltovu ulicu. Ubica, Slobodan Nedeljković, osuđen je na 5 godina zatvora, a Žarko je 1972. godine dobio svoje mesto u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju.

Kao što smo i rekli, studiranje je mnogo više od odlazaka na fakultet. Mnogo je više i od vuče kofera, deljenja sobe i izlazaka. Studiranje treba da bude proces razvijanja kritičkog mišljenja i preuzimanja odgovornosti za svoje postupke. Biti student znači biti hrabar da se suočiš sa onim što smatraš za loše i da se protiv toga boriš. Žarkov primer ostaje tu da nas sve podseća na to koliko je neophodno da svi budemo hrabri, tada i bilo kad u budućnosti.

Srećan vam Dan studenata! Ne dozvolite da zbog ispita zaboravite da ste studenti!