Premijera predstave “Ana Frank”, rađena po njenom dnevniku, održana je u sredu, 10. februara u NP “Sterija”, povodom 71. rođendana našeg pozorišta. Režiju je potpisao Vlatko Ilić, a za specifičnu scenografiju pobrinuo se Vojislav Klačar.
Predstava je bila vrlo neobična, glumci su sve vreme bili na vertikalnoj konstrukciji, a pored toga, dve glumice su tumačile lik glavne junakinje. Tamara Tamči Toskić i Neda Grubiša, glumice našeg pozorišta, pokušale su da publici dočaraju unutrašnju borbu koja se vodila u trinaestogodišnjoj devojčici, zatvorenoj u potkrovlju poslovnog prostora njenog oca.
Neda Grubiša, nakon sabiranja utisaka, zaključuje da je veoma zadovoljna predstavom.
“Generalno, zadovoljna sam. I ja sam se lepo osećala na sceni, ali je bilo malo treme. Mislila sam u jednom trenutku da će mi srce iskočiti, jer je ipak velika odgovornost govoriti tu količinu teksta i raditi ovakvu vrstu projekta koji nije klasičan. Igramo na vertikalnoj konstrukciji, penjemo se gore-dole i to nije baš najstabilnije, ali je takav koncept predstave. Bili su to jako veliki izazov i odgovornost. Sada mi je jako lepo jer mislim da smo koleginica i ja uradile divan posao. Ovo je bio projekat kojim smo hteli da pokažemo da smo svi negde Ana Frank, ne samo ljudi koji su bili sa nama na sceni ili nas dve koje govorimo isti tekst, nego i svi koji su nas večeras gledali. Sam tekst i govori da ona ima jednu bolju i jednu lošiju stranu Ane, tako da smo mi napravili tu podelu gde se igramo sa tekstom i prebacujemo tu loptu jedna sa druge, gde je jedna srećnija, a druga tužnija, pa se menjamo. Mislim da je to pravi potez”.
Na pitanje kakve reakcije publike očekuje, Neda britko odgovara.
“Ja uvek kažem da je ljudima teško ugoditi. Nekoga je možda radio tekst, nekoga sama ta konstrukcija, koja zapravo predstavlja zgradu u kojoj su se oni krili i tako smo hteli da dočaramo njihov život u toku te dve godine koje su proveli tamo. Najstrašnije od svega je to što znamo da se po dnevniku oni tu kriju dve godine, a da ih samo mesec dana pre kraja rata odvode u logor. To šta ko misli, prepuštam publici. Ja stojim iza sebe da sam uradila savršen posao, da je gledljivo, pitko i da svako može da pročita.”
Nakon premijere u Vršcu, naše pozorište putuje na festival u Rešicu. Naša redakcija im želi puno sreće u Rumuniji i nadamo se da će nas obradovati nekom nagradom.
Slike sa premijere možete pogledati u galeriji ispod.