Prikazivanje članaka po tagu fakultet

ponedeljak, 27 avgust 2018 19:45

9000 SLOBODNIH MESTA NA FAKULTETIMA

Početkom septembra, na pet državnih univerziteta (Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, Novi Pazar) počinje drugi upisni rok. Ostalo je još oko 9000 slobodnih mesta, od kojih su 2700 budžetska.

Na Univerzitetu u Beogradu najviše slobodnih mesta ostalo je na Poljoprivrednom fakultetu – 117 budžetskih i 276 samofinansirajućih, a odmh posle njega na Filološkom – 108 budžetskih i 257 samofinansirajućih. Tu su i Šumarski fakultet sa 83 budžetska i 141 samofinansirajućim mestom i Mašinski fakultet sa 57 budžetskih i 7 samofinansirajućih mesta. U prvom krugu ostalo je i 362 mesta na Ekonomskom i 339 na Pravnom fakultetu. Poslednjih nekoliko godina broj upisanih studenata na Pravnom fakultetu opada. Dekan fakulteta, Vladan Petrov kaže da je to posledica promena na tržištu rada, jer je velika potražnja za IT strukom.

Na Univerzitetu u Novom Sadu ostalo je 2.854 slobodnih mesta i to 815 budžetskih i 2039 samofinansirajućih. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Fakultetu tehničkih nauka - 104 budžetska i 380 samofinansirajućih. Mesta je ostalo i na Pravnom fakulteta - 3 budžetska i 379 samofinansirajućih mesta. Na Prirodno-matematičkom fakultetu ostalo je 216 budžetskih i 138 samofinansirajućih mesta.

Na univerzitetu u Nišu najviše slobodnih mesta ostalo je na Ekonomskom, Pravnom, Mašinskom i Građevinsko - arhitektonskom fakultetu. Ukupno ima 36 budžetskih i 1162 samofinansirajućih mesta.

Univerzitet u Kragujevcu moći će u septembru da upiše 1373 studenta, i to 411 studenata na budžetu, dok je preostalih 962 mesta samofinansirajuće. Najviše mesta ima na Pravnom i Ekonomskom fakultetu, ali i na Prirodno – matematičkom i Fakultetu tehničkih nauka.

Na državnom univerzitetu u Novom Pazaru mesta ima za još 251 studenta. Najviše slobodnih mesta ima na departmanima za matematičke, ekonomske, tehničke nauke.

Izvor: vojvodinainfo

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

nedelja, 14 januar 2018 10:29

Stvari koje ćete naučiti na fakultetu, a koje nemaju veze sa predavanjima

Na fakultetu ćete sigurno naučiti brojne informacije koje se tiču vaše buduće karijere i profesije, ali isto tako ćete naučiti i neke stvari koje apsolutno nemaju nikakve veze predavanjima i profesijom. Saznajte šta ćete to otkriti i naučiti…

1. Da ćete nekada biti ljubomorni

Ljubomora je prirodno osećanje koje se javlja u svima nama. Bićemo ljubomorni na nečiji uspeh, na to što je kolega dobio posao iz snova odmah nakon studija, na tuđu sretnu vezu, na nečiji život generalno. To je nešto što će vam se neminovno dogoditi, bez obzira na to što znate da se morate odupreti ljubomori. Morate samo biti svesni toga i ne dozvolite da ta ljubomora prevlada i počne da kontroliše vaše misli i dela. Sasvim je normalno to što ćete se ponekad porediti sa osobama iz svog okruženja i da će vam nekada tuđi uspeh teško pasti. Zato pokušajte da pretvorite tu ljubomoru u nešto pozitivno. To na čemu zavidite drugima, postavite sebi kao cilj koji morate ostvariti.

2 .Da izdvojite vreme i bavite se onime što zaista volite

Budite iskreni prema sebi i potrudite se da se bavite onime što zaista želite. Ako je to sport, krenite u tom pravcu. Ne obraćajte pažnju na to šta drugi rade i čime se drugi bave. Vi sledite sopstvene snove i želje. Ne slušajte nikoga, ne dozvolite da vas dotiču zajedljivi komentari da nećete uspeti ili da u tome nema budućnosti. Sledite svoje želje, to je jedino bitno. Ne obraćajte pažnju na to šta drugi misle, bavite se onime što želite i budite srećni, makar na trenutak u svom malom svetu.

3. Da ne morate biti dobri u svemu

Najozbiljnije, ne morate. Ko još može biti dobar u svemu? Da li ste nekada upoznali takvu osobu koja je baš u svakoj oblasti savršena?! Teško, mogu biti jedino uporni pa da vam se njihov trud čini da su savršeni u svemu. Ne morate biti dobri u svemu, ali zato se možete oprobati u svemu. I to je nešto što biste apsolutno morali da uradite. Možda nećete biti tako dobri, ali će vas to činiti sretnima. Zašto da ne, samo napred! Bitno je da se trudite. :)

4. Da se ponosite svojim radom

Autocenzura je naš najveći problem. Bez obzira na to čime se bavite, da li ste sportista, umetnik, muzičar, ulični izvođač, igrate video-igrice, učestvujete na case-study takmičenjima… šta god da radite i kakve god rezultate da ostvarujete, morate biti ponosni na svoj rad i na svoja dostignuća. Šta mislite, ako vi niste ponosni na svoj rad, očekujete da drugi budu?! To ne moraju biti zlatne medalje i prva mesta, prvi istrčan kilometar, prvi samostalno urađeni websajt, prvi članak za magazin… Ponosno se „hvalite“ svojim radom i uvijek budite ponosni na njega kakav god bio.

5. Da ne morate biti prijatelj sa svima da biste bili srećni

Sreću čini mala izabrana grupa dobrih ljudi. Ne, ne morate biti prijatelj sa svima na fakultetu, zapravo to i ne možete zato i ne pokušavajte. To da imate 1000 prijatelja na Fejsbuku kako biste se osećali popularno u društvu, zaista vam može biti cilj? To će vas učiniti sretnim, što će vam njih mali milion fejk čestitati rođendan na Fejsu i lajkovati novu profilnu fotku? Dobre prijatelje je teško pronaći i još teže zadržati. To su veze koje se grade i koje negujemo. Ok je imati veće društvo za izlaske i provod, kafenisanje na pauzi i slično, ali kad „zagusti“ možete se osloniti samo na nekoliko njih, zar ne? To su ljudi koje želite da sačuvate u životu.

6. Da cenite konstruktivnu kritiku

Iskoristite svaku konstruktivnu kritiku kako biste postali bolji. Naravno, pri tome mislimo na pravu i iskrenu kritiku s ciljem da vam pomogne da se usavršite, a ne zlobne komentare nezadovoljnih kolega i sličnih. Ukoliko neko ima dobru volju da vam pomogne da budete bolji, takvim osobama uvek budite zahvalni jer je to danas zaista teško pronaći i dočekati. Ukoliko vas neko ispravi sa najboljom namerom kako ubuduće ne biste pravili istu grešku, zaista je potrebno da se toj osobi zahvalite. Nije svaka kritika zlonamerna!

7. Da ne gubite živce na gluposti

Koliko puta ste se „pojeli“ živi zbog neke gluposti realno?! Naravno da se nama u tom trenutku sve čini kao veliki problem koji nikada nećemo rešiti. Ali budimo realni, velikim delom se radi o sitnicama. Samo moramo da budemo pribrani i da ne dozvolimo da nam zbog sitnice propadne ceo vikend, nedelja, odmor… Dozvolite sebi da se „izduvate“, ali se saberite i objasnite sebi da li se zaista radi o velikom problemu ili o sitnici. To što ste jednom pali kolokvijum ili ispit nije kraj svijeta!

8. Da ljude zapravo ne interesuje šta vi radite

Koliko god da se čini da ljudi često nemaju pametnija posla nego da „guraju nos“ u tuđa posla, što nije daleko od istine, budimo realni, ne interesuje sve oko nas šta mi zapravo radimo. Sagledajte situaciju ovako, ljudi su po prirodi radoznali i ljubopitljivi i svi mi volimo da budemo upućeni u dešavanja, ali najiskrenije malo je onih koji su istinski zainteresovani za ono što mi radimo. To što vas komšinice ili tetke stalno nešto zapitkuju, zadovoljite njihovu radoznalost tako što ćete im dati neku beznačajnu sitnicu i na tome će se sve završiti. Svi imaju sopstvene brige i svoje živote da vode, ovo je čista radoznalost jer neki su ljudi jednostavno takvi.

9. Da vas niko ne može učiniti sretnim osim vas samih

Sreća zavisi od samih nas. Ako niste zadovoljni sopstvenim životom, ne očekujte da će vas neko drugi učiniti srećnim. Veze (romantične) su tu samo da upotpune naše živote, a ne da čine naš život. Zato ni ne pokušavajte da pronađete nekoga ko će vas „popraviti“, ne ulećite u veze samo iz straha da ćete ostati sami. Ceo život je pred vama, potrebno je pre svega da sreću pronađete u vama samima.

10. Da budete uporni

Upornost je karakteristika koja bi trebalo da vas krasi. Sada je pravo vreme da je steknete. Ukoliko nešto želite, držite se toga i težite tome cilju, bez obzira na to koliko puta ćete biti odbijeni ili će vam reći da to nije dovoljno dobro. Ako ste spremni i voljni da uložite vreme i rad, rezultati će doći.

11. Da budete najbolja verzija sebe

To je nešto što morate naučiti i što morate vežbati. Trudite se svakog dana da budete jednostavno najbolja verzija sebe. Pred vama je veliki izazov sada kada ste na fakultetu, postajete ozbiljne odrasle individue koje svakog dana ostavljaju svoj trag u svetu. Bitno je kakav će taj trag biti. Sada ćete naučiti mnogo o sebi, saznaćete pre svega ko ste vi zapravo. Koliko god da mislite da ste napredni i odrasli, budimo realni, do fakulteta vi ste samo još klinci koji ne znaju ništa o sebi. Sada ćete saznati kako izgleda igrati igru odraslih. Naročito ukoliko odlazite od kuće na studije i kada će sve zavisiti od vas samih.

Izvor: Studomat.ba

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

petak, 13 januar 2017 09:42

Studenti predavanja slušaju u jaknama

Na Filozofskom Fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, nekolicina studenata izrazila je nezadovoljstvo zbog hladnih učionica. Svoje nezadovoljstvo, studenti su izrazili tako što su po zgradi fakulteta lepili papire sa natpisima: ,,Hladno nam je“ i ,,Školarine ne greju“. Organizatorka akcije, Milica Stanisavljević navela je, za Oradio, da ovom akcijom žele da ukažu Upravi fakulteta kako nisu ispunjeni uslovi u kojima oni studiraju. Studenti se žale kako nastavu moraju da slušaju u jaknama. Student prodekan, Dalibor Mirić odlučio je da izađe u susret ovom problemu i da se u ime svih studenata obrati Upravi fakulteta kako bi problem bio rešen u što mogućem vremenskom roku:

Uprava fakulteta je pokazala razumevanje i apel studenata na ovaj problem. Grejanje na fakultetu je maksimalno pojačano, ali najveći problem predstavlja izolacija koju fakultet ne poseduje. Zgrada je delo arhitekte Aleksandra Stjepanovića koji je za projekciju bio nagrađivan više puta, a i u vlasništvu je države i bez njene dozvole, na zgradi ništa ne sme da se menja. Najveći deo Filozofskog fakulteta je u betonu i staklu koji nisu dobri izolatori i iz tog razloga, ne samo ove godine, već godinama unazad, fakultet ima problem kako da zagreje prostorije. Uprava fakulteta radi na tome da pronađe adekvatno rešenje kako da zagreje što bolje prostorije u kojima se odvija nastava i nadamo se da će se problem rešiti u što skorije vreme, rekao je Mirić za naš portal.

Kako navodi Oradio, akciju studenata Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, podržali su i studenti iz Studentskog pokreta Novi Sad. Prema informaciji Jovana Rekovića, predstavnika Studentskog pokreta, od školarina i dodatnih troškova izdvaja se novac za grejanje. Tokom 2015. godine, kako na to ukazuju izveštaji Uprave fakulteta, odvojeno je 13, 571, 944 dinara za grejnu sezonu.

Prema prethodno navedenim rečima Dalibora Mirića, Uprava fakulteta radi na rešavanju problema kako bi studentima omogućila što bolje uslove za slušanje nastave tokom zime.

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

ponedeljak, 31 oktobar 2016 07:46

Čemu služi fakultet?

Da li je jedina svrha obrazovanja da vam omogući da se zaposlite? U najkraćem, čemu služi fakultet?

Osnovna svrha fakulteta je da vas nauči da razmišljate. To ne podrazumeva samo izgradnju mentalnih sposobnosti u određenoj disciplini. Fakultet predstavlja priliku da se na nekoliko godina iskorači iz sveta, između uobičajenog života vaše porodice i urgentnosti karijere, i da se neke stvari pogledaju sa distance.

Međutim, savladavanje razmišljanja je samo početak. Postoji jedna konkretna stvar o kojoj morate da razmišljate: izgradnja sopstvene ličnosti. Ova ideja možda zvuči čudno. „Naučili smo ih“, rekao je jednom Dejvid Foster Volas, „da je identitet nešto što se prosto ima“. Ali samo kroz čin uspostavljanja komunikacije mozga i srca, uma i iskustva, možete postati individua, jedinstveno biće – duša. Zadatak fakulteta jeste da vam pomogne da to započnete. Knjige, ideje, umetnička dela, pritisak umova iz vašeg okruženja koji traže sopstvene odgovore na životna pitanja.

Fakultet nije jedina prilika da naučite da razmišljate, ali jeste najbolja. Jedno je sigurno: ako ne počnete da mislite pre diplome, male su šanse da ćete to činiti kasnije. Zato je studentsko iskustvo koje je usmereno isključivo na pripremu za karijeru uglavnom uludo potrošeno.

Biti uspešan student podrazumeva da vas neko neprekidno podstiče da sebe zamišljate kao društvenog lidera. Ali ove institucije pod tim pojmom podrazumevaju samo uspon na vrh: postati partner u velikoj advokatskoj firmi ili generalni direktor, izlaktati se kroz svaku hijerarhiju za koju odlučite da se vežete. Ne verujem da ljudima koji upravljaju elitnim fakultetima uopšte pada na pamet da koncept predvodništva može da ima neki viši smisao, ili zapravo bilo kakav smisao.

Ironija je u tome što se elitnim studentima govori da mogu da budu šta god požele, ali većina njih na kraju poželi da bude nešto iz vrlo ograničene ponude. Od 2010, trećina svršenih studenata nastavila je da se školuje za finansijske ili konsultantske poslove u vodećim školama, uključujući Harvard, Prinston i Kornel. Čitave oblasti su nestale iz vidokruga: sveštenstvo, vojska, izborna politika, pa i akademska oblast, uključujući i čistu nauku. Smatra se glamuroznim napustiti prestižni koledž ako hoćete da postanete novi Mark Zukerberg, ali smešno je nastaviti studije da biste postali socijalni radnik. „Volstrit je shvatio“, kaže Ezra Klajn, „da koledži proizvode mnogo veoma pametnih, potpuno zbunjenih svršenih studenata. Dece koja imaju veliku mentalnu konjsku snagu, neverovatnu radnu etiku, a nemaju pojma kuda dalje.“

Kvalitetno državno obrazovanje, finansirano javnim novcem, u korist svih: upravo je takva obaveza pokretala rast javnog visokog obrazovanja u posleratnim godinama. Svako dobija jednaku priliku da dogura dokle god ga naporan rad i talenat odvedu – sećate se, to je američki san. Svako ko želi, ima priliku za mentalno podsticajno, duhovno bogato iskustvo koje se stiče humanističkim obrazovanjem. Shvatili smo da je besplatno, kvalitetno osnovno i srednje obrazovanje građansko pravo. Takođe treba da shvatimo – kao što smo nekada shvatali i kao što mnoge zemlje i danas shvataju – da isto važi i za visoko obrazovanje.

Preuzeto sa: Studentski život

Objavljeno u Studentski život

Opširnije...

RED VOŽNJE BUS

RED VOŽNJE VOZ