Da li se sećate pojavljivanja fejsbuka te davne, 2008. godine? U mom razredu to je bila velika novina. Čuli smo za njega, ali niko nije bio dovoljno hrabar da prvi otvori nalog. Zbog toga se jednog dana nekoliko nas dogovorilo da ćemo, kada dođemo kući, svi to uraditi u isto vreme i odmah postati prijatelji jedni drugima. Vrlo brzo nam se pridružio i ostatak društva i počeli smo da otkrivamo tajne ove društvene mreže. Na početku nismo znali šta radimo, ali smo polako postajali sve veštiji. Ponekad smo se šalili na račun tih starih blam momenata, ali sam mislila da su oni ostali u prošlosti. Pre par dana dogodilo se nešto što me je nateralo da na kratko otputujem u svoju virtuelnu prošlost.
Sela sam za računar i ulogovala se na fejs, kad ono, 56 notifikacija. "O, ne", pomislila sam, "nije valjda opet tetka...". Nije bila ona, bila je to drugarica koja je iz dosade rešila da lajkuje objave koje sam stavljala na samom početku svoje fejsbuk karijere. Bilo je tu svega i svačega…

Statusi
Ranije su statusi počinjali sa “Jelena je…”, tako da nisam jedina kojoj je profilna bila ispunjena mudrim izjavama kao što su “super happy”, “nervozna”, “svatila neke stvari o društvu”… Iz nekog razloga nikada nisam koristila w, tj, ch i slične simbole i sad mi je strašno drago zbog toga. Ipak, komentari na moje slike su puni primera ovih hibridnih slova: “Bash nam je bilo l0o0do tad. Moramo ponowo!!! :P” “Extra si, bas lepa slichica, Coje :*”.
Ono što me je posebno iznenadilo bio je status "Dobila sam 5 iz matematike, 90 bodova. Moglo je i bolje, ali sam zadovoljna". Da, bila sam štreberka, ali da li je ovo bilo neophodno?

Dopisivanje
Po onome što mogu da vidim na svom zidu, fejsbuk tada nije imao privatne poruke. Razgovori su se odvijali putem komentara koje su svi mogli da vide. Mi kao da toga nismo bili svesni.

Cirkularne poruke
Zalepi ovo na zid svima koje voliš! Ako pošalješ ovu poruku još 15 osoba, tvoja prava ljubav će ti se obratiti. Zvuči poznato?
Jedna od najdosadnijih stvari na fejsu. Dobiješ poruku i najradije bi je obrisao, ali onda krene da te grize onaj crv sumnje. Šta ako ipak… Ponovo otvaraš poruku, kopiraš je i šalješ na tih 15 brojeva. Pa ne može da škodi...

Stranice
Verujem da smo svi na početku lajkovali stranice koje su napravljene tako da se u njima totalno prepoznajemo (kao i još hiljade ljudi osim nas, ali to nema veze).
U mom slučaju to su bile: "Svi mi koji volimo čokoladu", "Lajkuj ovo ako si žensko, a tvoji te zovu sine", “Swi mi koji se tushiramo po pola sata”, “I l0ve music”, “Starke 4ever”, “Nije neznam nego ne znam”, “Bolje prljave metalike nego Grand”…

Testovi
Jedna od najpopularnijih stvari tada su bili testovi i baš svi smo ih radili. Koja si životinja? Kada će stići tvoje pismo iz Hogwarts-a? Ime tvog budućeg muža je… U kakvoj kući ćeš živeti za 10 godina?

Bockanje

Pisala bih mu, a ne znam šta. Hoću da primeti da sam na fejsu i da slobodno može da mi piše. Znam, bocnuću ga!
Jedna od retkih opcija zbog koje mi je žao što više nije popularna. Pomalo mi i nedostaju ti ratovi bockanjem, koji su znali da traju danima i nedeljama.

Slike
U tom periodu života imala sam neobjašnjivu potrebu da slikam sve što mi zapadne za oko, tako da sam svakog dana objavljivala gomilu totalno nebitnih fotografija. Nisu to bili samo selfiji (da, još tad su bili popularni), to su bile slike škole, oglasa, neba, životinja i najviše od svega, mojih nogu.

Kada sam videla sve te notifikacije, presekla sam se. Pomislila da je došlo vreme da uradim veliko spremanje svog fejsbuk zida, ali sam ipak odustala. Bilo je neke iskrenosti i naivnosti u svemu tome. Nisu nam bili bitni lajkovi (jer ih uglavnom nije ni bilo), a sada se sve svelo na to kako ih skupiti što više. 

Zaronite i vi u svoje profile i prisetite se prošlosti. Sigurna sam da ćete se dobro nasmejati. Onima kojima se ona ne sviđa slobodno poručite: pozz hejtery mwah mwah :P