Red, rad i disciplina... hmm... Naravno, u sportu bi se trebalo toga pridržavati. Ne treba biti previše strog prema sebi i preforsirati se, ali se nekih pravila treba držati. Na primer kada je ishrana u pitanju, potrebno je biti što ozbiljniji, jer pravilnom ishranom se može doći do boljih rezultata, ali i lošom do gubitka mišićne mase i lošije fizičke spreme.

Veliki broj sportista, koji su ozbiljniji u onome što rade, treniraju svakodnevno ili čak po dva puta u toku dana (naravno, uz adekvatne pauze da ne bi došlo do preforsiranja), pa se telo prosečnog sportiste konstantno troši. Da bi održali svoje telo i mogućnosti, potrebno je hraniti se pravilno.

Evo nekoliko osnovnih, tj. bitnijih pravila i činjenica u vezi sa ishranom:

-Jedi umereno i napravi sebi više obroka u toku dana (5-6), da bi ravnomerno rasporedio unetu hranu.
-Ujutru doručkuj obilno da bi ubrzao metabolizam.
-Ubaci proteine u obroke (suplementi za profesionalne sportiste i one koji ozbiljno rade u teretani).
-Izbaci nezdravu hranu kao što su grickalice i gazirana pića (važi i za one koji se ne bave sportom).
-Jedi sat i po do dva pre treninga, da bi imao dovoljno snage na treningu (ako jedeš neposredno pre treninga, organizam će početi da vari tu hranu dok si na treningu i biće ti teže da daš sve od sebe).
-OBAVEZNO jedi nakon treninga, bez obzira na to kojim se sportom baviš. Jako je vazno da uneseš hranu koja sadrži proteine nakon treninga da ne bi gubio na mišićnoj masi koju si izgradio, jer kada telo više nema hranu koju može da troši, ono krene da troši sebe.

Koje namirnice da trošim pre treninga?
Nešto lagano poput:
-belanca, vocnih smoothie-ja, ovsene kaše, humusa, pite, salate, kikiriki putera, tosta... (ovo su samo neki od primera)

Koje namirnice da trošim nakon treninga?
Hranu koja sadrži proteine:
-jaja, ribu (najbolje tunu ili lososa), avokado, kikiriki puter, proteinsku čokoladicu, sir, orahe, lešnike i slično...Takođe, nakon treninga odmah možeš pojesti bananu (ovo su samo neki od primera).

Šta da jedem za bolji metabolizam? (važi za sve)
-zelenu salatu, krastavce, spanać, paradajz, lubenicu, jabuke, beli luk, zeleni čaj, limun...

*Ovakav način ishrane važi iskljucivo za sportiste rekreativce (koji se redovno bave sportom radi sebe) ili profesionalce (tamo gde je to navedeno). Nije poželjno da se ostali toga pridržavaju, jer se sportisti svakodnevno troše i potrebno im je mnogo više hrane u toku dana da sve to nadoknade i dodaju novu energiju za nastavak. Potpuno precizna ishrana zavisi isključivo od pojedinca i njegovog cilja, odnosno toga šta taj pojedinac želi da postigne. Postoje posebni načini ishrane za one koje žele da izgube kilažu i one koje žele da je dodaju, kao i za mnoge druge primere.

Kako stara izreka kaže: U zdravom telu, zdrav duh! Kada brinete i radite na sebi, sve možete da postignete. Srećno!

I dok sedim tako na slavi nekih porodičnih prijatelja i grickam salatu, uvek se tu nađe neki svetac da me podseti da uzmem malo divne, sočne svinjetine poslužene ispred mene, koju možda nisam videla pored roštilja i pileće čorbe. „Ne, hvala, u redu je. Ma ne, sviđa mi se večera. Ne, ne, nisam na dijeti.  Ne, ne stidim se. Ne morate Vi da mi dodate, stvarno, hvala. Ne, stvarno. Ja sam vegetarijanac, znate, ne jedem meso. Ne, ne jedem ni roštilj. Ni suhomesnate proizvode takođe ne jedem. Ne morate da vadite piletinu iz čorbe, hvala. Molim Vas dopustite mi da večeram na miru“.

Dok se trudim da ne stvaram kontakt očima sa dobročiniteljem koji mi je nudio meso, već osećam pitanja koja nadolaze od prisutnih za stolom. Najčešće se prvo uvek jave oni ljudi koji ne odobravaju moje izbore za življenje mog života „A šta to izvodiš, pa nije post? E da si moja ćerka, jela bi ti sve. Pa zato si tako bleda. Ja ne bih mogao bez slanine. Moja sestričina se isto tako glupira kao i ti. E šta sve deca neće izmisliti danas...“

Nakon što prvi talas, uglavnom retorskih pitanja i viceva, propratim osmehom, nailazi onaj bolniji, onaj na koji zapravo moram odgovoriti. Pitanja su manje-više ista, ali sada uočavam ko je istinski zainteresovan, a ko je tu samo da bi osuđivao šta god da kažem. „A šta jedeš? Pa kako unosiš proteine? A je l' to zbog zdravstvenih razloga? Koliko dugo ne jedeš meso? I koliko si smršala od tad? Je l' ti nedostaje ukus? Hoćeš da probaš malo sad? Koliko ti para treba za tu hranu sa druge planete koja ne sadrži meso? Sa čime jedeš picu?“

Već 2 godine odgovaram na ova pitanja iznova i iznova, i kada osoba zaista želi da zna, nije mi problem da odgovorim, zapravo često ću se zaneti i reći više nego što sam pitana. Naravno, postoji čuveni niz pitanja stvorenih samo radi maltretiranja, od kojih okrećem glavu „Da nisi u nekoj sekti? Čime hraniš kućnog ljubimca? Je l' jedeš travu ispred kuće? A nije ti žao biljaka, i one imaju osećanja?“

Za kraj ostavila sam pitanje koje često izbegnem, bukvalno govorim, odustanem od neprijatnog razgovora pre nego što se to pitanje pojavi. „A zašto si ti vegetarijanac?“ Odgovor mogu biti mnoge stvari, počev od toga što je ovaj tip ishrane zdraviji, prirodniji za ljudski sistem za varenje, zbog načina na koji se tretiraju životinje na farmama, zato što čak pomaže pri smanjenju globalnog zagrevanja, ali moj omiljeni odgovor uvek je bio „Zato što sam tako htela, eto“.

Kada preživim i drugi udar pitanja,  ponadam se da je ceo razgovor završen. Ljudi su zadovoljni odgovorima, ili nezadovoljni  jer nisu uspeli da me iznerviraju dovoljno da im prospem riblju čorbu na glavu. Tada se pojavljuje neizostavna domaćica sa voćnom salatom u rukama „Pa što nisi rekla da si vegetarijanac, evo tamo sedi Jovana, ona isto ne jede meso, hajde da se upoznate“.