Veliki broj studenata odlaže svoje obaveze zbog straha od neuspeha. Takozvana prokrastinacija može se suzbiti.

 

U vreme ispitnog roka, svaki izgovor je dobar, kako bi se učenje odložilo. Misli poput ako sad odspavam, bolje ću učiti ili uradiću to kasnije, mogu se činiti bezopasnim, ali nisu. Stručnjaci upozoravaju na opasnost od prokrastinacije, odlaganja početka neke aktivnostи usled straha od neuspeha. Ova pojava može dovesti do osećanja krivice i pojave anksioznosti kod studenata.

 

Marsela Pas Gonsales, profesorka Fakulteta za psihologiju na Naconalnom univerzitetu za učenje na daljinu u Španiji, kaže da osobe koje odlažu svoje obaveze su, u velikom broju slučajeva, perfekcionisti, koji imaju prevelike ambicije.

 

Usled nemogućnosti da ostvare nerealan cilj koji su postavili, osećaju se loše i sve im izgleda suviše teško i zahtevno. Ona objašnjava da studenti odlažu početak učenja, kako bi izbegli ova osećanja. Tada im se obaveze nagomilaju, pa osećaju aknsioznost.

 

Osećaju se nesposobnim da odrede prioritete. Umesto da traže rešenja, često provode vreme žaleći se. „Ostavljanje svega za sutra predstavlja trajnu kočnicu“, dodaje psiholog. Radi se o nesvesnom pronalaženju izgovora, kao što je „hitan“ odlazak u kupovinu ili u posetu rodbini koju dugo nisu videli.

 

Da biste se suočili sa ovim problemom i počeli da učite završne ispite na vreme, grupa eksperta predlaže sledećih šest tehnka.

 

 

Pogrešno je čekati inspiraciju. Inspiracija za početak rada ne dolazi uvek, a i ako dođe, ne održava se dugo. Rešavanje problema zahteva da se očuva napor.

 

Prema Vilijamu Nausu, autoru knjige „Prekinite prokrastinaciju sada“, koji je objavio više od 20 publikacija na ovu temu, bolje je započeti sa učenjem iako niste inspirisani, jer je veća verovatnoća da inspiracija dođe ukoliko učite, nego dok to ne radite. Ako i ne dođe, posao će već biti obavljen i ne treba da se brinete.

 

 

 

Cilj je podeliti sadržaj za učenje na više delova i učiti ih u blokovima od 15 ili 20 minuta, kako bi se postigao osećaj dostignuća. Student treba da napravi pauzu od 5 minuta između svakog bloka. Poželjno je otkloniti svaku vrstu distrakcije (mobilni telefon, televizor...), što znači da ne treba da budu na dohvat ruke.

 

 

Aplikacije kao što su Google Calendar, Sunrise Calendar, Awesome Calendar ili The Homework App su korisne za organizovanje rada.

 

Ana Injesta, direktorka Centra za edukativnu inovaciju na Univerzitetu ESADE, preporučuje da se analiziraju svi tekući zadaci i rasporede na vremensku liniju. „Postojanje pregleda različitih ispita, projekata i rokova, pomaže da se vidi kojim zadacima treba dati prioritet“ - kaže Ana.

 

Prema studiji, koju je realizovao Hose Visente Pestana, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Barseloni, pokazano je da studenti, koji nemaju plan rada, imaju lošije ocene. „Studenti koji uče i rade, teže podležu prokrastinaciji. Odgovornost dovodi do većih akademskih dostignuća“ - tvrdi.

 

 

Nekima je teško da ustanu rano ujutru, ali imaju više energije popodne. Bioritam se može modifikovati rutinom, menjajući svoj raspored.

 

Pestana tvrdi da, ako ustanemo rano i tokom prvih nekoliko sati obavimo najzahtevnije poslove, da će naše telo odgovoriti. Profesorka na Univerzitetu u Oklandu, Barbara Okli, preporučuje da ne ostavljate sav posao za kasno popodne.

 

 

Radi se o komunikaciji sa tekstom, postavljanjem pitanja, odbacivanjem nebitnih delova i izvlačenjem najbitnijih informacija. Mnogi misle da je sve jednako važno, pa treba da nauče da pronađu bitnu informaciju.

 

Za ovo treba napraviti, tzv. mape uma, uz pomoć alatki kao što je Cmap Tools. Razvijanjem ove šeme, student čini napor da razlikuje ono bitno od manje bitnog i time bolje obrađuje informacije.

 

Obično je frustracija ono što zauzima najveći deo unutrašnjeg dijaloga. „Prva velika frustracija pravi ranu i otvara jamu tame u koju padaju sva negativna iskustva. Ovo izaziva strah od budućeg neuspeha“, kaže Gonsales.

 

Student treba da promeni unutrašnji govor da bi ostvario poverenje. Nisu u stanju da zamene unutrašnji govor onim govorom koji realizuju u trenucima uspeha, kada ostvaruju dobre rezultate. Gonsales smatra da novi govor treba da bude povezan sa realnim pozitivnim iskustvima studenata kojih on treba da se priseti.

 

Preuzeto sa: http://www.iserbia.rs

Predispitni period za svakog studenta predstavlja jedan od najnapornijih perioda u godini. Budući da smo ušli u jedan takav period kada se od nas traži da uložimo dodatne napore, donosimo vam nekoliko praktičnih saveta kako da sačuvate svoje zdravlje.

 

 

Jedna od najčešćih slabosti su grickalice. Svi ti slatkiši i slane zanimacije koji su nam dostupni u svakom trenutku zapravo samo nam škode i udaljavaju nas od zdravih navika. Ukoliko ste iskreni ljubitelj grickalica, sigurno će vam biti teško da ih ostavite po strani tokom učenja. Preterano konzumiranje grickalica tokom učenja vrlo često je posledica nervoze, ali i umora, što nas sve tera da potežemo za ovakvom vrstom hrane bez razmišljanja. Koliko puta vam se dogodilo da nakon učenja shvatite da ste upravo slistili čitavu čokoladu, celu kutiju keksa ili vrećicu čipsa? Ako već ne možete bez grickalica, nemojte kupovati svoje omiljene zanimacije jer nedostupnost je najbolja odbrana, ili ih zamenite zdravim grickalicama poput orašastih plodova i voća.

 

 

Da li ste čuli da sedenje ubija? Ne verujete nam, uveravamo vas da je učestalo i predugo sedenje više nego pogubno za vaše zdravlje. Dugo sedenje kao posledicu može imati brojne bolesti i komplikacije koje se ne odnose samo na dobro stanje vaše kičme i dobro držanje. Prvi problem koji ćete sigurno primetiti jesu problemi sa stomakom i probavnim sistemom. Ne dozvolite da vam se to dogodi već tokom studija, budući da vas sigurno očekuju godine sedenja na poslu. Svako malo ustanite, prošetajte po kući, izađite napolje, istežite noge, ruke i vrat…

 

 

Do sada ste nebrojeno puta čuli ovaj savet da morate praviti pauze i da je potrebno istezati se nekoliko puta tokom vremena koje ste posvetili učenju. Taj savet se toliko ističe upravo zato što je bitan za vaše zdravlje. Kada ulažete dodatni napor i vreme u učenje i pripremu ispita zaista je potrebno da češće pravite pauze kako biste odmorili oči, protegnuli noge, popili čašu vode budući da ste sigurno zaboravili da pijete tečnost dok učite… Verujte nam da će vam čak it e kratke pauze sačuvati zdravlje.

 

Ukoliko već morate svakog dana da provodite sate u sedećem položaju tokom učenja, svaki Slobodan trenutak iskoristite za neku aktivnost i kretanje. Čak i da niste sportski tip ili jednostavno nemate vremena, svom opštem zdravlju možete pomoći tako što ćete se kretati što više. Prošetajte, krenite malo ranije i siđite par stanica ranije i prošetajte do fakulteta ili kuće (naravno podrazumeva se da ne kasnite na predavanja ;)

 

 

Izvor: Studentski život 

 

 

 

 

Sa lepim vremenom obično stižu i kolokvijumi, ispiti, tačnije obaveze koje bismo radije ostavili za ne tako lepo vreme.

Umesto da uživamo napolju, odmaramo, šetamo, pažnju moramo da preusmerimo na knjigu.

Uz sledeće savete lakše ćete završiti obaveze, a što ih pre završite, više ćete imati vremena za uživanje.

 

 

Napravite plan, odvojite vreme za učenje i poštujte to vreme.

Ne dozvolite da vas iznenadni poziv na kafu odvrati od učenja. 

Ukoliko završite ono što ste za taj dan zacrtali, imaćete vremena i za sve ostalo.

 

 

Još jedna bitna stavka kada je koncentracija u pitanju – izbegavajte društvene mreže.

Lako odvlače pažnju, te na kraju nismo ni svesni koliko nam vremena otišlo na njih. Isključite sve i posvetite se zadatom.

 

 

Kako bi sve aktivnosti bile odrađene prema planu, potrebno je da se naspavate.

Poželjno je da uspostavite ravnotežu, tačnije da se svaki dan budite i da idete na spavanje u isto vreme. Ovo je vrlo bitno kako biste uspeli da izdržite naporno učenje.

 

U periodima predviđenim za pauzu, bilo bi dobro izaći iz zatvorenog prostora. Pola sata šetnje prijaće vašem telu, a ujedno ćete „napuniti baterije“ da učenje privedete kraju.

 

 

Mnogim studentima muzika pomaže prilikom učenja. Ukoliko je muzika tiha i ugodna šalje pozitivne vibracije koje podstiču kreativnost i motivaciju. Takođe je poželjno da prostor u kojem učite bude prijatan i provetren. Smatra se da bi uvek trebalo da se uči u istoj prostoriji, jer ćete tako pri samom ulasku biti motivisani za učenje.

 

 

Posle svakog naučenog dela nagradite sebe. Nagrade pozitivno utiču na našu psihu i stimulisaće vas da nastavite sa učenjem. Razmislite koja bi vas sitnica stimulisala i posle koje biste sa osmehom nastavili dalje sa učenjem.

 

 

Sav trud i rad moraju uroditi plodom, zato budite uporni.

Posvetite se onome što želite da ostvarite svom snagom i uspeh je zagarantovan.

Kada ostvarite cilj bićete zadovoljniji, a i sa lakoćom ćete savladati svaki sledeći.

 

Bliže se letnji ispitni rokovi, ako počnete da se spremate na vreme i poslušate naše savete, uspeh je zagarantovan!

 

Izvor informacija: iSerbia.rs

Da li ste razmišljali o studiranju u inostranstvu ili radu u nekoj drugoj državi? Jedan od najpotrebnijih faktora za odlazak jeste i znanje engleskog jezika, ali i dokaz o istom. Ukoliko je Vaša želja englesko govorno područje, skoro je sigurno da će Vam biti potrebni neki od Kembridžovih sertifikata. 

Kembridžovi ESOL ispiti su međunarodno priznati ispiti, koji pokazuju na kom nivou znanja engleskog se u datom trenutku nalazite. Podela je sledeća:

 

1. PET- Preliminary English Test, nivo kojim se uglavnom služe učenici, pokazuje da je osoba u stanju da se sporazumeva i komunicira. 

2. FCE - First Certificate in English, polažu ga osobe koje su već neko vreme uključene u engleski jezik, mogu da prate nastavu na njemu.

3. CAE - Certificate in Advanced English, polažu ga oni čiji je engleski na zavidnom nivou. 

4. CPE - Certificate of Proficiency in English, najviši nivo, pokazuje da je osoba u stanju da predaje engleski jezik u mnogim zemljama sveta, uz dodatni početni trening metodike nastave. 

 

Ispiti se spremaju zavisno od veličine grupe i prethodno stečenog znanja. Optimalni vremenski period potreban za spremanje jednog ispita je između 9 i 12 meseci. Ukoliko se uzimaju individualni časovi, a imate i diplomu sa prethodnog ispita, može se spremiti i brže. Svaki ispit se sastoji od pismenog I usmenog dela. Pismeni deo se odigrava tokom prvog dana, a sadrži reading (razumevanje pročitanog), use of English (gramatika), listening (slušanje I razumevanje istog), kao I writing (pisanje). Drugi dan je rezervisan za usmeni deo ispita, odnosno speaking, koji se sastoji od razgovara sa partnerom I ispitivačem.

Svoj nivo znanja, možete proveriti i kratkim testom na internetu: http://www.cambridgeenglish.org/test-your-english/adult-learners/ . Tako ćete saznati koji ESOL ispit bi trebalo da polažete. Sve škole engleskog spremaju za ove ispite. 

 

Osim ovih, Kembridž nudi i ispite za decu, testove za školski engleski, kao i polaganje takozvanog poslovnog engleskog.