Napomena: tekst je namenjen prevashodno brucošima, ali to ne znači da ne može poslužiti I starijim kolegama. Takođe, budite slobodni da sa nama podelite svoja iskustva i savete :)

 

E pa, dragi brucoši, prošlo je prvih mesec dana vašeg samostalnog života. Verovatno se još uvek prilagođavate saobraćajnim gužvama, ishrani u menzi, pravite ekipu s kojom ćete provesti naredne četiri godine u najrazličitijim dogodovštinama, od kojih se brojnih nećete sećati, ali će postojati audio-vizuelni tragovi kao fantastičan materijal za ucenjivanje. Ali, o tome neki drugi put.

 

Sada stvari počinju da bivaju ozbiljne – otvorena je sezona kolokvijuma. Naravno, budući da ste vi bili vredni, išli na sva predavanja i vežbe, hvatali beleške, posle svakog časa podvlačili pređeno gradivo, sada treba samo da ponovite sve i spremni ste da razvalite. Važi. Na nekoj drugoj planeti. Doduše, možda ima i ovakvih primeraka, neću da grešim dušu, ali više su na nivou statističke greške. Velika većina je, da se tako narodski izrazim, “ko puštena s lanca”, što je potpuno normalno i prirodno, da se razumemo. Ali, prijatelji, vreme je da se žurke stave na pauzu  i da se dohvatite knjiga i skripata i da učite dok vam oči ne pobele, jer ne postoji drugi način da spremite 5,6 kolokvijuma koje vam zguraju u 10 dana. (Kad krenete da spremate kolokvijume 2 dana ranije – ne nadajte se nekim dobrim ocenama, ciljajte prolaz, a ako bude više, odlično!)  A kad glava krene da pada od umora, postoje 3 potencijalna rešenja:

 

1) Jedno lonče od po’ litre jake kafe

2) Kao Ćićo zovete ove iz Guarane da vam dovezu cisternu pod prozor pa sprovedete crevo do radnog stola

3) Zovete nekog da vas poliva vodom na svakih 10 minuta kad zaspite nad knjigom 

 

Šalu na stranu, zaista preporučujemo da se potrudite da redovno prelazite gradivo. Ali pošto znamo da su šanse da nas poslušate minimalne, evo nekoliko saveta kako da preživite ovaj period. 

 

1) Napravite plan učenja i držite ga se k’o pijan plota, možete sebe nagraditi nekom čokoladicom nakon svakog završenog zadatka

 

2) Ugasite televizor, kompjuter, zvuk na telefonu I INTERNET,  a ako ne možete da izdržite bez telefona ni 5 minuta, sklonite ga u drugu sobu. Uklonite sve što može da vam ometa pažnju

 

3) Probajte da pustite muziku za koncentraciju da tiho svira, možda će vam prijati. Smatra se da klasična muzika, pogotovo dela Mocarta, pozitivno utiču na koncentraciju, ali ako niste ljubitelj klasike, probajte neke klavirske instrumentale, ili možda ovaj 24/7 mix, bitno je samo da muzika nema reči. 

 

4) Pravite pauze od 5 minuta na svakih 45 minuta učenja. ALI SAMO 5 MINUTA. Za to vreme možete da se protegnete, prošetate po sobi, pojedete voćku ili legnete na krevet i žmurite da vam se oči odmore.

 

5) Napravite i jednu veliku pauzu od sat ili dva, u zavisnosti od plana iz prve tačke, koju bi najbolje bilo da iskoristite za šetnju ili trening. Tako ćete izbaciti sav stres i negativnu energiju 

 

6) Pijte puno vode i jedite redovno, pogotovo voće

 

7) Ležite rano. Znam da vam je ovo, pored isključivanja neta, najbolnija tačka, ali za  visoku produktivnost najbitniji je san. Možda mislite da možete da vežete nekoliko dana da spavate po 2 sata, ali dugoročno, takav ritam je užasno štetan za organizam. Sastaviće vas pre ili kasnije pa ćete spavati po 17 sati i opet ćete biti umorni. 

 

I šta god da se desi, izbegavajte bilo kakve suplemente za bolju koncentraciju i slično, što studenti masovno kupuju u kriznim periodima. Poslušajte bar 4 od ovih 7 saveta i biće sve ok. 

 

I ljudi, ne brinite, ovo je ništa u poređenju sa januarom, tu stvar počinje da se lomi.    

 

Veliki broj studenata odlaže svoje obaveze zbog straha od neuspeha. Takozvana prokrastinacija može se suzbiti.

 

U vreme ispitnog roka, svaki izgovor je dobar, kako bi se učenje odložilo. Misli poput ako sad odspavam, bolje ću učiti ili uradiću to kasnije, mogu se činiti bezopasnim, ali nisu. Stručnjaci upozoravaju na opasnost od prokrastinacije, odlaganja početka neke aktivnostи usled straha od neuspeha. Ova pojava može dovesti do osećanja krivice i pojave anksioznosti kod studenata.

 

Marsela Pas Gonsales, profesorka Fakulteta za psihologiju na Naconalnom univerzitetu za učenje na daljinu u Španiji, kaže da osobe koje odlažu svoje obaveze su, u velikom broju slučajeva, perfekcionisti, koji imaju prevelike ambicije.

 

Usled nemogućnosti da ostvare nerealan cilj koji su postavili, osećaju se loše i sve im izgleda suviše teško i zahtevno. Ona objašnjava da studenti odlažu početak učenja, kako bi izbegli ova osećanja. Tada im se obaveze nagomilaju, pa osećaju aknsioznost.

 

Osećaju se nesposobnim da odrede prioritete. Umesto da traže rešenja, često provode vreme žaleći se. „Ostavljanje svega za sutra predstavlja trajnu kočnicu“, dodaje psiholog. Radi se o nesvesnom pronalaženju izgovora, kao što je „hitan“ odlazak u kupovinu ili u posetu rodbini koju dugo nisu videli.

 

Da biste se suočili sa ovim problemom i počeli da učite završne ispite na vreme, grupa eksperta predlaže sledećih šest tehnka.

 

 

Pogrešno je čekati inspiraciju. Inspiracija za početak rada ne dolazi uvek, a i ako dođe, ne održava se dugo. Rešavanje problema zahteva da se očuva napor.

 

Prema Vilijamu Nausu, autoru knjige „Prekinite prokrastinaciju sada“, koji je objavio više od 20 publikacija na ovu temu, bolje je započeti sa učenjem iako niste inspirisani, jer je veća verovatnoća da inspiracija dođe ukoliko učite, nego dok to ne radite. Ako i ne dođe, posao će već biti obavljen i ne treba da se brinete.

 

 

 

Cilj je podeliti sadržaj za učenje na više delova i učiti ih u blokovima od 15 ili 20 minuta, kako bi se postigao osećaj dostignuća. Student treba da napravi pauzu od 5 minuta između svakog bloka. Poželjno je otkloniti svaku vrstu distrakcije (mobilni telefon, televizor...), što znači da ne treba da budu na dohvat ruke.

 

 

Aplikacije kao što su Google Calendar, Sunrise Calendar, Awesome Calendar ili The Homework App su korisne za organizovanje rada.

 

Ana Injesta, direktorka Centra za edukativnu inovaciju na Univerzitetu ESADE, preporučuje da se analiziraju svi tekući zadaci i rasporede na vremensku liniju. „Postojanje pregleda različitih ispita, projekata i rokova, pomaže da se vidi kojim zadacima treba dati prioritet“ - kaže Ana.

 

Prema studiji, koju je realizovao Hose Visente Pestana, profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Barseloni, pokazano je da studenti, koji nemaju plan rada, imaju lošije ocene. „Studenti koji uče i rade, teže podležu prokrastinaciji. Odgovornost dovodi do većih akademskih dostignuća“ - tvrdi.

 

 

Nekima je teško da ustanu rano ujutru, ali imaju više energije popodne. Bioritam se može modifikovati rutinom, menjajući svoj raspored.

 

Pestana tvrdi da, ako ustanemo rano i tokom prvih nekoliko sati obavimo najzahtevnije poslove, da će naše telo odgovoriti. Profesorka na Univerzitetu u Oklandu, Barbara Okli, preporučuje da ne ostavljate sav posao za kasno popodne.

 

 

Radi se o komunikaciji sa tekstom, postavljanjem pitanja, odbacivanjem nebitnih delova i izvlačenjem najbitnijih informacija. Mnogi misle da je sve jednako važno, pa treba da nauče da pronađu bitnu informaciju.

 

Za ovo treba napraviti, tzv. mape uma, uz pomoć alatki kao što je Cmap Tools. Razvijanjem ove šeme, student čini napor da razlikuje ono bitno od manje bitnog i time bolje obrađuje informacije.

 

Obično je frustracija ono što zauzima najveći deo unutrašnjeg dijaloga. „Prva velika frustracija pravi ranu i otvara jamu tame u koju padaju sva negativna iskustva. Ovo izaziva strah od budućeg neuspeha“, kaže Gonsales.

 

Student treba da promeni unutrašnji govor da bi ostvario poverenje. Nisu u stanju da zamene unutrašnji govor onim govorom koji realizuju u trenucima uspeha, kada ostvaruju dobre rezultate. Gonsales smatra da novi govor treba da bude povezan sa realnim pozitivnim iskustvima studenata kojih on treba da se priseti.

 

Preuzeto sa: http://www.iserbia.rs

Predispitni period za svakog studenta predstavlja jedan od najnapornijih perioda u godini. Budući da smo ušli u jedan takav period kada se od nas traži da uložimo dodatne napore, donosimo vam nekoliko praktičnih saveta kako da sačuvate svoje zdravlje.

 

 

Jedna od najčešćih slabosti su grickalice. Svi ti slatkiši i slane zanimacije koji su nam dostupni u svakom trenutku zapravo samo nam škode i udaljavaju nas od zdravih navika. Ukoliko ste iskreni ljubitelj grickalica, sigurno će vam biti teško da ih ostavite po strani tokom učenja. Preterano konzumiranje grickalica tokom učenja vrlo često je posledica nervoze, ali i umora, što nas sve tera da potežemo za ovakvom vrstom hrane bez razmišljanja. Koliko puta vam se dogodilo da nakon učenja shvatite da ste upravo slistili čitavu čokoladu, celu kutiju keksa ili vrećicu čipsa? Ako već ne možete bez grickalica, nemojte kupovati svoje omiljene zanimacije jer nedostupnost je najbolja odbrana, ili ih zamenite zdravim grickalicama poput orašastih plodova i voća.

 

 

Da li ste čuli da sedenje ubija? Ne verujete nam, uveravamo vas da je učestalo i predugo sedenje više nego pogubno za vaše zdravlje. Dugo sedenje kao posledicu može imati brojne bolesti i komplikacije koje se ne odnose samo na dobro stanje vaše kičme i dobro držanje. Prvi problem koji ćete sigurno primetiti jesu problemi sa stomakom i probavnim sistemom. Ne dozvolite da vam se to dogodi već tokom studija, budući da vas sigurno očekuju godine sedenja na poslu. Svako malo ustanite, prošetajte po kući, izađite napolje, istežite noge, ruke i vrat…

 

 

Do sada ste nebrojeno puta čuli ovaj savet da morate praviti pauze i da je potrebno istezati se nekoliko puta tokom vremena koje ste posvetili učenju. Taj savet se toliko ističe upravo zato što je bitan za vaše zdravlje. Kada ulažete dodatni napor i vreme u učenje i pripremu ispita zaista je potrebno da češće pravite pauze kako biste odmorili oči, protegnuli noge, popili čašu vode budući da ste sigurno zaboravili da pijete tečnost dok učite… Verujte nam da će vam čak it e kratke pauze sačuvati zdravlje.

 

Ukoliko već morate svakog dana da provodite sate u sedećem položaju tokom učenja, svaki Slobodan trenutak iskoristite za neku aktivnost i kretanje. Čak i da niste sportski tip ili jednostavno nemate vremena, svom opštem zdravlju možete pomoći tako što ćete se kretati što više. Prošetajte, krenite malo ranije i siđite par stanica ranije i prošetajte do fakulteta ili kuće (naravno podrazumeva se da ne kasnite na predavanja ;)

 

 

Izvor: Studentski život 

 

 

 

 

Sa lepim vremenom obično stižu i kolokvijumi, ispiti, tačnije obaveze koje bismo radije ostavili za ne tako lepo vreme.

Umesto da uživamo napolju, odmaramo, šetamo, pažnju moramo da preusmerimo na knjigu.

Uz sledeće savete lakše ćete završiti obaveze, a što ih pre završite, više ćete imati vremena za uživanje.

 

 

Napravite plan, odvojite vreme za učenje i poštujte to vreme.

Ne dozvolite da vas iznenadni poziv na kafu odvrati od učenja. 

Ukoliko završite ono što ste za taj dan zacrtali, imaćete vremena i za sve ostalo.

 

 

Još jedna bitna stavka kada je koncentracija u pitanju – izbegavajte društvene mreže.

Lako odvlače pažnju, te na kraju nismo ni svesni koliko nam vremena otišlo na njih. Isključite sve i posvetite se zadatom.

 

 

Kako bi sve aktivnosti bile odrađene prema planu, potrebno je da se naspavate.

Poželjno je da uspostavite ravnotežu, tačnije da se svaki dan budite i da idete na spavanje u isto vreme. Ovo je vrlo bitno kako biste uspeli da izdržite naporno učenje.

 

U periodima predviđenim za pauzu, bilo bi dobro izaći iz zatvorenog prostora. Pola sata šetnje prijaće vašem telu, a ujedno ćete „napuniti baterije“ da učenje privedete kraju.

 

 

Mnogim studentima muzika pomaže prilikom učenja. Ukoliko je muzika tiha i ugodna šalje pozitivne vibracije koje podstiču kreativnost i motivaciju. Takođe je poželjno da prostor u kojem učite bude prijatan i provetren. Smatra se da bi uvek trebalo da se uči u istoj prostoriji, jer ćete tako pri samom ulasku biti motivisani za učenje.

 

 

Posle svakog naučenog dela nagradite sebe. Nagrade pozitivno utiču na našu psihu i stimulisaće vas da nastavite sa učenjem. Razmislite koja bi vas sitnica stimulisala i posle koje biste sa osmehom nastavili dalje sa učenjem.

 

 

Sav trud i rad moraju uroditi plodom, zato budite uporni.

Posvetite se onome što želite da ostvarite svom snagom i uspeh je zagarantovan.

Kada ostvarite cilj bićete zadovoljniji, a i sa lakoćom ćete savladati svaki sledeći.

 

Bliže se letnji ispitni rokovi, ako počnete da se spremate na vreme i poslušate naše savete, uspeh je zagarantovan!

 

Izvor informacija: iSerbia.rs