Pogledajte žene oko sebe. One idu na izbore, zarađuju za život, odlučuju da li će rađati i imaju mogućnosti za koje su se nekada žene žestoko borile.

Zašto je toliko značajno pričati o pravima žena? Da li su nemati pravo glasa, pravo na školovanje, pravo na donošenje odluka o sopstvenom životu dovoljni razlozi? Nisu? Šta je onda sa nejednakim zaradama, sa time da radno mesto svake „prave“ žene treba da bude kuhinja, sa svim onim „muškim“ poslovima za koje su žene previše slabe? Mislim da je ovo dovoljno razloga da se prisetimo žena koje su se borile za svoja prava.

Olimp de Guž
Borba za pravo glasa za žene bila je duga i mukotrpna. Naime, 1791. Godine, Olimp de Guž napisala je Deklaraciju žene i građanke kao odgovor na Deklaraciju čoveka i građanina.
Član 1: Žena je rođena slobodna i ostaje jednaka muškarcu u svim pravima. Socijalne razlike mogu se opravdati samo blagostanjem zajednice.
Giljotirana je tokom trajanja Jakobinske diktature, zbog toga što je, između ostalog, „prešla granice svoga pola“.
Žene su pravo glasa prvi put dobile u Novom Zelandu 1893. godine. Međutim, u Vatikanu, Bruneji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Butanu i Libanu, ženama je još uvek uskraćeno ovo pravo.

Roza Luksemburg
Ova žena bila je jedna od najvećih revolucionarki dvadesetog veka. Doktorirala je u vreme kada je to bilo veoma retko za jednu ženu. Takođe, bila je jedna od retkih žena koja se aktivno bavila politikom. Živela je u periodu u kojem su gajene predrasude prema ženama, pogotovo onima koje su poznate javnosti. Ipak, bez obzira na sve, živela je za svoja ubeđenja i borila se za njih do svog poslednjeg dana.

Frida Kalo
Šišala se na kratko, imala guste, spojene obrve, nosila pantalone i družila se sa muškarcima. Načitana i talentovana. U Savez mladih komunista primljena je kao jedina žena. Kada su joj zbog gangrene amputirali nogu, rekla je „Šta će mi noge, kad imam krila?“. I imala ih je. Ona je pravi primer da se ne treba uklapati u određene standarde. I dan danas je mnogima inspiracija i uzor.

Alfonsina Strada
Od male devojčice za biciklom do prve žene koja se prijavila za Giro d'Italia, jednu od najvećih svetskih biciklističkih trka. Iako su joj naglasili da je trka samo za muškarce, prijavila se i sledeće godine. Tada je postavila rekord koji niko nije uspeo da obori narednih 26 godina.

Amelija Erhart
Bila je prva žena koja je upravljala avionom. U maju 1932. godine, potpuno sama je preletela Atlantik. Njena najveća želja bila je da preleti svet. Iako je na tom putu proglašena „nestalom, verovatno mrtvom“, i dalje se smatra jednom od najznačajnijih pionira avijacije. U njenu čast je 1938. Izgrađen svetionik na Hovland ostrvu.

Draga Ljočić
Bila je prva žena lekar u Srbiji i četvrta u Evropi. Učestvovala je u svim ratovima koje je Srbija vodila od 1876. do 1915. godine, a borba za ravnopravnost između žena i muškaraca obeležila je njen život. Zaposlila se teško i nije imala pravo na jednaku platu, a ni penziju kao muškarci. Vodila je borbu za profesionalno izjenačavanje muškaraca i žena i zalagala se za sticanje prava glasa za žene.

Milunka Savić
Najodlikovanija žena Prvog svetskog rata i žena sa najviše odlikovana u istoriji ratovanja. U balkanskim ratovima 1912. i 1913. godine borila se preobučena u muškarca, a njen pravi pol otkrilo je osoblje u bolnici,posle skoro godinu dana. Jedina je žena na svetu koja je odlikovana francuskim ordenom Ratni krst sa zlatnom palmom.

Iako na ovom svetu postoji toliko žena vredno pomena, ovo su neke od njih. Ovo su žene koje su se borile za svoja prava, koje su sanjale i usudile se da ostvare te snove. Ako su mogle one, možeš i ti.