Zbog malog broja mesta na budžetu, mnogi dobri studenti i ove godine moraće da plate papreno visoke školarine. Dobra vest je da u Ministarstvu prosvete postoji inicijativa da se na fakultete vrati sufinansiranje.

Tako bi se studenti koji ne uspeju da se izbore za budžet, a zaslužuju ga, oslobodili dela troškova.

Na fakultetima u Srbiji sada postoji samo striktna podela na budžetske i samofinansirajuće studente. Problema verovatno i ne bi bilo da na budžetu ima dovoljno mesta za sve studente koji očiste godinu i imaju dobar prosek. Kako to nije slučaj, studentski protesti postali su neminovnost. Da bi rešili problem i izbrisali nepravednu razliku između budžetskih i samofinansirajućih, u Ministarstvu prosvete planiraju da kroz novi zakon o visokom obrazovanju vrate status sunfinansirajućih akademaca.

– Takav model finansiranja predvidela je još Strategija obrazovanja i već duže razmišljamo o njegovom uvođenju. Sufinansiranje bi značilo da deo troškova studiranja pokriva država, a drugi deo, do punog iznosa školarine, sam student. Time bismo uveli pravednije rangiranje akademaca, ali bismo takođe morali da smanjimo broj budžetskih mesta, jer bi deo državnog novca otišao na sufinansirajuće studente – objašnjava prof. dr Miodrag Popović, prorektor Univerziteta u Beogradu i saradnik Ministarstva prosvete na sastavljanju zakona o visokom obrazovanju.

Budući da na novom zakonu o visokom obrazovanju tek treba ozbiljno da se radi, studenti će na sufinansiranje morati da sačekaju bar do sledeće školske godine.

– Zakon bi mogao da se usvoji najranije u drugoj polovini sledeće godine – kaže Popović.

I dekani podržavaju inicijativu

”Mislim da je sufinansiranje dobar način da se taj problem reši. Dosad smo iz sopstvenih prihoda sufinansirali studente koji imaju dobar uspeh, a nisu uspeli da zauzmu neko od mesta na budžetu. Međutim, to nije trajno rešenje”, kaže prof. dr Dejan Filipović, dekan Geografskog fakulteta.

Autor: 24 sata