Najnoviji podaci ukazuju da je naša zemlja u samom svetskom vrhu po „odlivu mozgova”. Ne odlaze u kasnu jesen, niti se vraćaju u rano proleće. Svoju zemlju, najčešće, zauvek napuštaju.
Naše „pametne selice” ne lete u jatima, svaka za sebe zaleprša krilima i poleti na dalek put. Odavno su stručnjaci pojavi nadenuli ime „odliv mozgova” (brain drain). Prema najnovijim novinskim objavama koje se pozivaju na Američku agenciju za međunarodni razvoj (USAID), Srbija je po „odlivu mozgova” na drugom mestu svetske liste na kojoj se nalaze 133 države! Jedino joj je utekla Gvineja Bisao po broju visokoobrazovanih koji se otiskuju na put bez povratka. Uglavnom mladih koji su, u manjim ili većim talasima, oticali kao reka.
Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2010–2011. godinu, međutim, razvrstana je od 139 stepenicaSrbija je četvrta otpozadi. Za upoređenje: Slovenija je 48. po redu.
Prvi put je iseljavanje ljudi s visokom školskom spremom iz Jugoslavije obelodanjeno 1986. godine, zato što su do tada komunisti, zaobilazeći istinu, svakom odlasku na rad u inostranstvo pridodali pridev – privremeni. I sami ste se uverili da je pretežna većina trajno ostala u novostečenom boravištu.
Ogroman gubitak
U opticaju su svakojake (pr)ocene, jer nijedna nadležna ustanova u nas ne barata potpunim podacima. Zamislite samo: Ministarstvo za nauku nije uspelo da za više od dve decenije popiše otišavše! Danas niko pouzdano ne zna koliko je u tom ukupnom zbiru doktora nauka, kakvo su zvanje (i znanje) stekli, na kojim fakultetima i u kojim institutima i kompanijama su se skrasili, čime se sada prevashodno bave i tako redom.
Zar izrada takve baze podataka nije početak svakog temeljnog promišljanja budućosti Srbije?
Od 1990. napustilo nas je 40.000 stručnjaka s visokom spremom, a na usavršavanje svakoga utrošeno je, u proseku, 300.000 dolara (prof. dr Vladimir Grečić). Pomnožite li to, dobićete 12.000 milijardi dolara. Ne računajući višestruko veću izgubljenu dobit čijem bi stavranju, svakako, doprineli da se nisu odselili.
Ruski nobelovac Pjotr Leonidovič Kapica svojevremeno je zavapio: „Dovoljno je da iz velike zemlje ode 50 vrhunskih naučnika, pa da se u njoj obezglavi nauka”. Naša je mala, a svetu je više dala.
„Politika” je u nekoliko navrata zvonila na uzbunu, najmanje tri puta u niski članaka s potpisom novinara čiju tužbalicu čitate. Obećanja su stizala, dela su izostala. Ima li većeg zadatka za Srbiju koja se duže od decenije upinje da prođe kroz ulaznu kapiju Evropske unije? Nema. Zašto?
Svetski ekonomski forum ocenjuje koliko je neka zemlja kadra da se nadmeće sa ostalima, a jedno od bitnih merila jeste stručna radna snaga. I u broju, i u znanju. Uostalom, to je danas ključna stavka u svim razmatrinjima mogućih ulagača. U pomenutom odeljku navodi se da je naša četvrta ako naglavčke okrenemo spisak zato što je odlikuje veoma visok „odliv mozgova” – bolja je samo od Svazilenda, Bosne i Hercegovine i Kirgizije.
Plamičak nade
Uzaludna su sva skorašnja zaklinjanja, pa i visokoparne strategije, od kojih je poslednja (2009–2014) lane gromoglasno, uz visoke zvaničnike i televizijske kamere, obznanjena u „Sava centru”. I ništa! Najobrazovaniji se i dalje iseljavaju s kartom u jednom smeru. Ima li nade da se, barem, deo naučnika i stručnjaka ikada vrati?
Nije ni ispravno ni umesno kazati da nema. Ali ona tinja poput titravog plamička koji se lagano gasi. Nekoliko visokih prepreka se isprečilo na putu povratka.
Prva, u institutima ima mesta za malo povratnika.
Drugo, nešto više moglo bi da ih se zaposli na fakultetima.
I u jednom i drugom slučaju, neka nevidljiva ruka morala bi najpre da ukloni sve koji u naučno-stručnom pogledu zaostaju za budućim pridošlicama-povratnicima. Kako se to ustanovljuje? Jednostavno: pobrajanjem naučnih citata i priznatih patenata. Ispostavilo bi se da su naši istraživači u rasejanju premoćni.
Treća, u kompanijama koje su u olako izvedenoj privatizaciji završile u rukama privatnika jedva da su ikome potrebna istraživanja. Snalaze se, verovatno, na druge načine. Na državne je ionako godinama povika svakojakih neoliberalnih ekonomista i političara (novinare-analitičare izostavljamo jer su to dinosaurusi pred iščeznućem).
Zastanimo ovde, prepuštajući priliku p(r)ozvanima da nas izveste kako će zaustaviti raspamećivanje Srbije.
Izvor: Politika
