Novi Sad – Univerzitet u Novom Sadu ima pamet, ali i hroničnu nestašicu preko potrebnog prostora. Dr Vesna Bengin-Crnojević, trenutno najpoznatija naučnica u Srbiji koja je ime naše zemlje pronela kao požar prošlog petka kroz naučne krugove Evropske unije, sa pet asistenata deli kabinet od devet kvadrata i zadovoljna je zbog toga. Zahvaljujući njoj, Srbija je jedina zemlja van EU koja ima Timing projekat u okviru programa „Horizont 2020”.

Ona tu čast deli sa svojim suprugom, profesorom Vladimirom Crnojevićem, sa kojim je osnovala istraživački centar pod nazivom „Biosens” (BioSense), čiji će naučnici praviti komponente čak i za svemirsku sondu koja će krenuti ka Jupiteru 2022. godine.

Novinari su imali prilike da u okviru programa Centra za promociju nauke „Horizont četvrtkom” obiđu ove naučnike u centru koji se nalazi na trećem spratu Rektorata (Centralne zgrade) Univerziteta u Novom Sadu, koji od momenta kada se prođe kroz vrata podseća na unutrašnjost svemirskog broda po tehnološkim čudima koji se u njemu nalaze.

Profesorka Vesna kaže da nam na ovoj laboratoriji zavide kolege sa univerziteta u Beču i Atini i naglašava da je ovo dokaz da se sve može postići čak i u velikoj besparici, zahvaljujući znanju i upornosti konkurisanja za evropske projekte. Ovaj uspešan tim je do sada dobio 27 međunarodnih projekata, a najsjajnija zvezda na srpskom naučnom nebu je projekat ANTARES, koji je prošlog petka osvojio sredstva Timing programa u okviru „Horizonta 2020”.

Od 169 predloženih projekata za ova sredstva, finansiranje je dobilo dvadeset iz svih delova Evrope, a među njima se prvi put našao i konzorcijum sa Univerzitetom u Novom Sadu na čelu. Cilj ANTARES-a je da postojeći Centar „Biosens” pretvori u Evropski centar izvrsnosti za napredne tehnologije u oblasti održive poljoprivrede i bezbednosti hrane. Predloženi budžet iznosi 433.000 evra u prvoj i 29 miliona evra u drugoj fazi.

U centru trenutno radi šest naučnoistraživačkih grupa, među kojima su one za nano i mikroelektroniku, komunikacije, robotiku i mehatroniku, slatkovodnu ekologiju…

– Obično se u jednoj laboratoriji koristi jedna tehnologija, a mi smo odlučili da idemo po ugledu na Stanford i napravimo laboratoriju koja ima što više tehnologija, jer želimo da rešavamo jako teške naučne izazove – objašnjava dr Bengin-Crnojević.

Ona nas uvodi u prostoriju koja je čista poput operacione sale, a potom i u laboratoriju za optička merenja, takozvanu mračnu sobu u kojoj se gasi svetlo prilikom eksperimenata. Sve najviše zanima „čista soba” kojoj, nažalost, nema pristupa, osim pogleda kroz staklena vrata, a koja je čistija i od operacione sale.

Ovde se slažu slojevi atoma jedni na druge i zrnce prašine bi bilo jednako ulasku slona u staklarsku radnju – jednostavno objašnjava ova naučnica. Novinari mogu da provire samo u predsoblje „čiste sobe”, gde naučnici stavljaju kapu, oblače mantil i nazuvaju kaljače. Za svaki slučaj i pod je lepljiv, kako bi se sa cipela dodatno pokupila sva nečistoća pre presvlačenja.

– Čitava priča je počela pre osam godina, kada se nas troje mladih doktora nauka zapitalo šta bi mogli da uradimo sa tim velikim znanjem koji smo dobili, a da opet napravimo promene u životu običnog čoveka. Pogledali smo okolo – videli ravnicu i odlučili da se fokusiramo na poljoprivredu. Naš tim danas ima 68 istraživača, od kojih su 28 doktori nauka, a 11 je došlo u Novi Sad iz inostranstva sa svojim porodicama. Prosek godina starosti naših istraživača je 33 – priča za „Politiku” dr Vesna Bengin-Crnojević.

Vršilac dužnosti rektora Univerziteta u Novom Sadu profesor dr Radovan Pejanović kaže da je ovo priznanje za čitav univerzitet i posledica dugogodišnjeg, ozbiljnog rada i podsticanja nastavnika da učestvuju u međunarodnoj naučnoj utakmici.

– Sve je počelo kada smo bili domaćini Dunavske rektorske konferencije, na kojoj smo pokazali svoje naučne potencijale i Evropu upoznali sa našom naukom. Nadamo se da će ovakvih priznanja biti još, jer kreće nova tura projekata – objašnjava rektor Pejanović.

I dr Aleksandar Belić, državni sekretar u Ministarstvu prosvete a nekadašnji direktor Instituta za fiziku, kaže da je ovo dokaz da naučnici moraju što više da predlažu projekte.

– Pretpostavka je da srpski naučni potencijal godišnje može da povuče jednaka sredstva iz evropskih projekata, kao i iz domaćeg budžeta, ali je problem nedostatak znanja kako da se tim konkursima pristupa, kao i nedostatak pokušaja – objašnjava dr Belić.

Osim što se srpska nauka velikim slovima ucrtala u evropske naučne krugove, što je u četvrtak potvrdila i Evropska svemirska agencija svojim „pozivom za Jupiter”, ova ekipa vrhunskih naučnika je uspela i da okrene tok odliva mozgova.

Izvor: politika.rs