,,Navijači ponovo zapalili stolice na Marakani”, ,,Novosadski srednjoškolci prekinuli predstavu”, ,,Tuča srednjoškolaca-jedan teže povređen”, samo su neki od mnoštvo naslova koji preplavljuju novine i portale. Uglavnom i krivci za negativno mišljenje starijih generacija o današnjoj omladini.

Pojam omladine danas se poistovećuje sa iskrivljenim sistemom vrednosti, lenjom i nezainteresovanom populacijom, koja je pod uticajem vlasti, društva, novih tehnologija.. Ali, svest mladih kada su društveni ili prirodni problemi u pitanju, zaista je velika. Visok stepen zrelosti, odgovornosti i humanosti. Spremnost da pomognu koliko god je to moguće.

Kiše koje su izazvale poplave u zapadnoj Srbiji odnele su 27 života, a preko 30 hiljada porodica moralo je da se evakuiše i smesti u prihvatne centre širom Beograda. Grad Obrenovac je doživeo gorku sudbinu. Obilne kiše koje su padale nekoliko dana, izazvale su izlivanje Kolubare iz svog korita i potopile ovaj grad. Naređena je hitna evakuacije stanovništva. Zbog visine vode, iseljavanje stanovnika bilo je moguće jedino čamcima i helikopterima. Nekoliko hiljada porodica bilo je prinuđeno da napusti svoje domove. Na teritoriji Srbije proglašeno je vanredno stanje.

Hiljade mladih muškaraca i poneka žena, danonoćno su punili džakove i dizali nasipe, kako bi odbranili gradove kojima je pretila opasnost od poplava, Šabac i Sremsku Mitrovicu. Hrabrost, istrajnost i snaga nisu izostajali. Među dobrovoljcima nije bilo razlika. Nisu se razlikovali na osnovu klubskih boja, nacionalnosti, verskog opredeljenja. Grobari i Delije, Srbi i Hrvati, Madjari, Bošnjaci, Muslimani, katolici i pravoslavci... Svi zajedno za isti cilj.

Sa druge strane, u prihvatilištima širom Beograda pored medicinskog osoblja, gomila volontera, mladih u proseku između 15 i 30 godina, radi na zbrinjavanju evakuisanih lica. Najviše je studenata. Zadaci su različiti, a cilj je da se evakuisanima olakša život, koliko je to moguće.

Oni koji nisu pomagali u centrima i na nasipima,  radili su na organizovanju različitih humanitarnih akcija.

Svako pomaže kako i koliko može. Studenti Muzičke akademije u Knez Mihajlovoj ulici skupljaju novac pevajući i svirajući prolaznicima, glumci animiraju decu po prihvatilištima, FON-ovci šire na internetu svest o poplavama i drugim problemima, medicinari  pomažu medicinskom osoblju u zbrinjavaju evakuisanih lica, a veterinari brinu o životinjama... Kutije za dobrovoljni prilog, humanitarni koncerti, sakupljanje stvari i sredstava za higijenu...

Omladina je prisutna uvek i spremna da pomogne. Samo što nismo svesni njihove prisutnosti. Različite akcije, različiti povodi, a uvek isti zadatak – pomoći onom kome je pomoć neophodna.

U Srbiji se iz godine u godinu povećava broj dobrovoljnih davalaca krvi. U protekle tri godine u Institutu za transfuziju krvi godišnje se poveća broj davalaca za 1.000. Prema evidenciji Crvenog Krsta, među dobrovoljnim davaocima krvi najviše ima nezaposlenih građana, kao i studenata, srednjoškolaca, maturanata.

Udruženja za mlade, turističke organizacije mladih, klub mladih za čitanje... I nije omladina toliko loša. Ima onih koji ostavljaju polomljene stadione i nerede na ulicama nakon svake utakmice, onih koji se sukobljavaju sa policijom. Onih koji koriste svaki vid protesta kako bi pravili nerede i lomili sve što im se nađe na putu. Onih koji koriste prirodne i druge katastrofe kako bi krali i preprodavali vodu namenjenu onima kojima je potrebna.

Ima  ih, ali su u manjini. Nismo svi isti. Nisu nam razlozi i ciljevi isti. Nemamo ista mišljenja. A možda je samo potrebno više naslova kao što se ovih dana u medijima piše, ,,Velika srca naše budućnosti: Srednjoškolci sviraju za drugove iz poplavljenih područja!”, ,,Delije i Grobari zajedno krenuli da odbrane Šabac”, ,,Deca ljudskosti: Klinci koji su podigli Beograd na noge zbog bolesnog druga”!