Ukoliko ove godine završavaš svoje osnovne studije i planiraš dalje (master) školovanje van zemlje, sada imaš šansu da se prijaviš za prestižnu Dulverton stipendiju koja omogućava pokrivanje troškova za studiranje na Oksford univerzitetu, u trajanju od godinu dana.

Školarine se dodeljuju studentima i studentkinjama iz Južne i Istočne Evrope, i poznata je po tome što ne ograničava zainteresovane akademske građane i građanke da izaberu master studije po svojoj želji. Naravno, podrazumeva se da program mora postojati u zvaničnoj bazi Oksford univerziteta, što možeš proveriti ovde.

USLOVI:
– potrebno je da ranije nisi studirao/studirala u Americi ili Velikoj Britaniji
– visok prosek (nije naznačen koliko visok, ali jeste važno da bude dobar, uključujući i prisustvo vannastavnih aktivnosti)
– dokaz o akademskom poznavanju engleskog jezika (IELTS- 7.0, TOEFL iBT-100, Cambridge CAE, CPE- minimum ocena C)

Stipendija obuhvata pokrivanje 100% troškova, dakle, pored plaćene školarine na samom koledžu, pokriveni su troškovi življenja u Oksfordu (do 12.900 funti).

Početak master studija odnose se na univerzitetsku 2015/16. godinu, a rokovi za prijavljivanje nisu uopšte daleko. Tako ćeš, primera radi, ako težiš masteru iz medicine, filozofije, međunarodnih odnosa ili tehničkih nauka, morati da se prijaviš najkasnije do 09.01.2014., a za sve ostale predmete rok je do 23.01.2014.).

Klikom ovde pronaći ćeš sve detalje o pristupanju Oksford prijavnoj formi koju moraš popuniti.

Uvek možeš probati, samo se dobro organizuj! Srećno!

Izvor: www.mingl.rs

Vršačka ulična olimpijada kandidovana je za najbolji omladinski volonterski projekat u 2014. godini!

Projekat Unije studenata opštine Vršac - "Vršačka ulična olimpijada" je najbolje ocenjen projekat Južnog Banata od strane Resurs centra za omladinu i sport – Inicijative imladih Opovo i kao takav će u petak u Domu omladine Beograda konkurisati i za nagradu za najbolji omladinski volonterski projekat u 2014 godini.

Vršačka ulična olimpijada je projekat koji je okupio preko 250 sportista iz 12 različitih gradova. Na samoj organizaciji ovog događaja radilo je 15 članova Unije i više od 40 volontera. Opširnije o celom događaju možete pročitati klikom ovde. O celom događaju je snimljen film koji je premijerno prikazan u kongresnoj dvorani centra Millennium 21. septembra.

U finalnom izboru učestvuje ukupno 25 projekata iz 25 okruga Srbije. Izuzetna nam je čast da je Vršačka ulična olimpijada među 25 najboljih i ovim putem se zahvaljujemo svim saradnicima, učesnicima, volonterima, sponzorima i prijateljima projekta koji su pomogli da se projekat realizuje.

Ljubitelji štampane knjige, koji već dugo žive u strahu da će sveopšta zastupljenost elektronskih knjiga učiniti da odlazak do najbliže knjižare tokom sledećih godina postane nešto staromodno, mogu da odahnu zahvaljujući rezultatima iz najnovijeg istraživanja koja pokazuju da su se štampane knjige (i sa tvrdim i mekim koricama) bolje prodavale od elektronskih u prvoj polovini 2014. godine.

Prodaja elektronskih knjiga, prema ovom istraživanju, čini samo 23 procenata ukupne prodaje knjiga za prvih 6 meseci 2014. godine, dok knjige sa tvrdim koricama čine 25 procenata, a knjige sa mekim koricama 42 procenata prodaje. Drugim rečima, ne samo da je celokupna prodaja od 67 procenata na tržištu štampanih knjiga prevazišla prodaju elektronskih, nego su se knjige i sa tvrdim i sa mekim koricama pojedinačno više prodavale od elektronskih.

S obzirom na nagli porast prodaje elektronskih knjiga od nastanka Kindla u 2007. godini, a čija se prodaja popela na trocifrene brojeve tokom nekoliko godina, mnogi su očekivali da će izdavačka delatnost štampanih knjiga u bliskoj budućnosti postepeno opadati. U skorije vreme, međutim, prihod od prodaje elektronskih knjiga je konstantan, dok prodaja knjiga sa tvrdim i mekim koricama i dalje s lakoćom preovladava. U 2013. godini prodaja elektronskih knjiga se spustila na jednocifrene brojeve, a novim rezultatima istraživanja pokazalo se da stabilizacija njihove prodaje nije anomalija.

Linkon Mičel iz književnog časopisa iz SAD spekuliše da nas očekuje budućnost u kojoj će štampane pored elektronskih knjiga lako koegzistirati. Ovu nadu su takođe izrazili i članovi izdavačke delatnosti prošle godine uključujući Dejvida Stajnberga iz izdavačke kuće iz SAD, koji komentariše da je zdravo i raznoliko tržište knjiga uz brojne formate, tražnju, marketing kanale u opštem smislu korisno i za čitaoce i za autore i za izdavače.

Pisac Stiven King nedavno je izjavio da on takođe veruje da štampane knjige imaju dugačku i lepu budućnost pred sobom. „Mislim da će knjige postojati još dugo vremena“. King povoljnije gleda na budućnost knjiga nego na budućnost CD-ova i gramofonskih ploča. „Audio-snimci muzike postoje tek, rekao bih, najviše 120 godina. Knjige postoje tri ili četiri veka. Postoji duboko ukorenjena želja, razumevanje i težnja za knjigama koja ne postoji za muzikom.“

Stalna raznolikost u formatima knjiga ne dopada se samo korisnicima koji su svesni da postoji izbor formata. Sve više dokaza, mada još uvek preliminarnih, da se štampane knjige čitaju podrobnije i da se bolje razumeju nego elektronske ide u prilog onima koji se brinu o mogućim negativnim posledicama čitanja elektronskih knjiga. Pobornici podrobnijeg čitanja često upozoravaju na povećanu zastupljenost elektronskih knjiga i na mogućnost da se sposobnost da temeljno čitamo umanji.

Ako se ovakva tendencija prodaje štampanih knjiga nastavi, upozorenja o njihovoj propasti mogu se pokazati preuveličanim.

IZVOR: Huffingtonpost

Prevela: Milica Dragićević

FOTO: Guardian

Evropski omladinski centar zajedno sa Unijom studenata opštine Vršac , Vas sa zadovoljstvom pozivaju na okrugli sto “Zeleni aktivista – mladi za životnu sredinu”. Skup će se početi u petak, 5. decembra od 11.00 u VIP Sali hotela Srbija.

Skupu će prisustvovati predstavnici uduženja mladih i za mlade iz opštine, kao i predstavnici drugih organizacija i institucija koje u svom fokusu imaju zaštitu životne sredine.
Cilj skupa je upoznavanje sa omladinskim aktivizmom u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou. Okrugli sto omogućava da se zajedničkim snagama mapiraju problemi životne sredine na lokalnom nivou i predlože načini uključivanja mladih u njihovo rešavanje. Takođe, ovaj skup doprinosi jačanju organizacija civilnog društva u procesima donošenja odluka po pitanjima životne sredine, kako na lokalnom, tako i na regionalnom nivou, stavljajući poseban naglasak na mlade.

Predstaviće se i nagrade „Zeleni aktivista“ , „Zeleni pečat“ i '' Zelena inicijativa'' koje se dodeljuju najistaknutijem pojedincu, odnosno kancelariji za mlade, odnosno formalnoj ili neformalnoj grupi mladih ljudi u 2014. godini, angažovanim na zaštiti životne sredine na lokalnom i/ili nacionalnom nivou.
Projekat realizuje Evropski omladinski centar (EOC) u saradnji sa Srpskim centrom za ekološka pitanja (SERC) i Centrom za etiku, pravo i primenjenu filozofiju (CELAP), a uz podršku programa SENSE koji sprovodi Regionalni centar za životnu sredinu (REC), uz finansiranje Švedske agencije za međunarodni razvoj i saradnju SIDA.

Kada nešto radimo, uvek smo fokusirani na cilj. Međutim, ukoliko nismo produktivni, dosezanje cilja može biti teško ili čak nemoguće. Zato je važno imati u vidu razne tehnike za razvijanje produktivnosti.

1. Razumite ritam svog tela
Važno je da organizujete svoj dan prateći prirodni ritam vašeg tela. Obavljajte složene zadatke kada je vaša energija na najvišem nivou. Većina ljudi ima najviše energije ujutro nakon doručka, kada su odmorni. Sačuvajte rutinske zadatke koji zahtevaju manje energije za periode dana kada je vaša energija u opadanju, kao na primer za kasno poslepodne. Svaki čovek je drugačiji, stoga je bitno da razumete ritam vašeg tela.

2. Određivanje prioriteta
Određivanje prioriteta zahteva mnogo mentalnog napora, tako da bi trebalo da planirate svoj dan ili nedelju kada vam je mozak najodmorniji. Zatim, organizujte svoje vreme uzimajući u obzir to koji su zadaci najvažniji, koliko vremena će vam biti potrebno za obavljanje svakog od zadatka, i koje je najbolje vreme u toku dana ili u toku nedelje za obavljanje ovih zadataka, na osnovu ritma vašeg tela.

3. Uspostavite rutine
Mozak je veoma dobar u izvršavanju rutina. Uspostavljanje rutina u načinima na koje obavljate redovne zadatke čini vas efikasnijim i produktivnijim. Na primer, preporučeno je stvaranje pravila za automatizaciju provere imejla, za odgovaranje na rutinske imejlove, i za arhiviranje imejlova. Takođe se može kreirati i slična rutina za otvaranje, čitanje i popunjavanje dokumenata. Na isti način, mogu se postaviti rutine za pokretanje i završavanje novih projekata, ili za delegiranje zadataka drugima.

4. Grupišite slične zadatke
Mozak takođe uči i izvršava složene zadatke tako što grupiše zajedno slične pojmove ili predmete. Stoga, predlaže se upotreba ove sposobnosti mozga da se grupišu slični zadaci. Na primer, sve telefonske pozive možete obaviti jedan za drugim, ili sve imejlove možete napisati i poslati istovremeno.

5. Priuštite sebi pauzu
Složeni zadaci, kao što je pisanje, zahtevaju mnogo mentalnog napora, a mozak može da ostane fokusiran jedno ograničeno vreme. To znači da je od krucijalnog značaja da priuštite sebi pauzu i omogućite svom mozgu da se odmori. Prošetajte ili se družite malo. Onda, kada nastavite sa radom, bićete opet puni energije.

6. Kreiranje petominutne liste
Kada nemate energije da započnete bitan zadatak, ili je vaša energija u opadanju, sugeriše se kreiranje petominutne liste. To je lista zadataka koji iziskuju malo energije i koji mogu da se urade u manje od pet minuta. Ti zadaci bi mogli da budu: neka internet pretraga, štampanje ili sortiranje dokumenata, ili neka laka istraživanja. Šta god da izaberete, petominutna lista može vam povećati produktivnost, čak i tokom perioda kada imate problema sa koncentracijom.

7. Izbegavajte multitasking
Jedna od stvari u kojoj mozak nije dobar jeste multitasking, ili brzo prebacivanje fokusa između zadataka. Time ničemu ne pridajete punu pažnju i veća je verovatnoća da ćete nešto zaboraviti. Umesto toga, bolje je da se fokusirate na jedan zadatak u datom vremenu.

8. Pročistite svoj mozak
Preporučeno je pročišćavanje ideja, mnoštva misli, i stvari koje sebe podsećate da treba da uradite, a koje se neprestano pojavljuju u vašim mislima. To se postiže tako što ćete taj sadržaj, sve te ideje, misli, i zadatke koje treba da obavite, zapisati na papir i time pročistiti mozak kako bi se lakše fokusirao.

9. Učinite rutinske zadatke zabavnim
Jedan od razloga zašto ljudi odugovlače jeste to što smatraju da je zadatak dosadan, te imaju problema da motivišu sebe kako bi ga uradili. Ali takvi zadaci i dalje treba da budu urađeni. Preporučljivo je da se takvi rutinski zadaci učine zabavnijim, možda slušajući muziku ili radeći u novom okruženju. Na primer, organizujte sastanak tima u parku ili tokom ručka.

10. Koristite informacije o tome zašto odugovlačite
Verovali ili ne, odugovlačenje nije uvek neprijatelj produktivnosti. Odugovlačenje šalje važan signal. Ako odugovlačite, zapitajte se zašto. Da li ideja nije još uvek u potpunosti formirana? Da li je zadatak uopšte vredan izvršavanja? Da li je zadatak neusklađen sa vašim ciljevima ili sposobnostima? Koristite informacije o tome zašto odugovlačite, da kreirate vašu listu zadataka i fokusirate se na ono što je zaista važno.

IZVOR: Forbes

FOTO: CollaborateCloud

Pored svog velikog akademskog uspeha zahvaljujući kojem njegovo ime nosi najveći amfiteatar na Pravnom fakultetu u Beogradu, prof. Radomir Lukić je bio i izuzetno duhovita osoba.

Studenti i profesori još uvek prepričavaju anegdote sa ispita prof. Lukića. Jedan student prava sedi u Tašmajdanskom parku i pokušava da ponovi lekcije iz Uvoda u pravo. Prilazi mu stariji čovek i pita ga da li je slobodno da sedne. S obzirom na to da ima još mnogo toga da ponovi, student se mnogo i ne obazire na čoveka do sebe. Ovaj bi, kao za inat, da zapodene razgovor. Kako ne bi ispao nepristojan prema dokonom penzioneru, kako ovaj čovek deluje, student ipak nevoljno odgovara na njegova pitanja. Razgovor se zaustavlja na knjizi koju čita i na tome da li mu je težak taj ispit. Kao da mu je ovo dobro došlo, naš kolega kreće da se žali i na predmet i na knjigu, a najviše na prof. Lukića koji je knjigu napisao. Čoveku bude pomalo žao, pa se ponudi da pomogne i da studenta presliša materiju, pošto je i on nekada bio student pa i sam „zna koje su to muke“. Na kraju preslišavanja, penzioner prekida studenta: „Hvala Vam, kolega, to će biti dovoljno. Dajte mi indeks. Ja sam prof. Lukić.“

Ipak, mnogo češće je profesor ispitivao u amfiteatru. A studenti su neretko vrlo loše odgovarali. U toku takvog jednog odgovaranja ulazi kafe–kuvarica da uzme porudžbinu od Lukića. „Jednu kafu i jedan naramak sena“, kaže profesor pokazujući na studenta. „Neka kafa bude slađa“, reče student ne trepnuvši. Profesor Lukić se slatko nasmejao i dao mu šesticu. Ako vi budete u sličnoj situaciji danas, naš savet vam je ipak da ne odgovorite kao ovaj kolega.

Urbana legenda je postala još jedna slična priča. Student opet vrlo loše odgovara, sasvim zasluženo treba da padne ispit. Profesor ljut zbog neznanja, kaže studentu da će mu dati šesticu ako odgovori koliko sijalica ima u amfiteatru. Student, zbunjen, pogleda u plafon, prebroji i odgovori: „sedam!“. „Nije, kolega“, otvara profesor fioku svoga stola i iz nje vadi još jednu sijalicu – „ima ih osam“. U sledećem roku student je bio nešto bolji, a profesor ga je zapamtio sa prethodnog ispita. „Kolega“, upita ga na kraju Lukić, „recite mi sada koliko ima sijalica“. „Devet!“. „Kako devet?“, pogleda profesor u plafon i prebroja onih sedam sijalica i izvadi svoju osmu. „Devet, profesore“, reče student i izvadi iz svoje torbe još jednu. Šesticu je ovog puta, ipak, zaslužio.

Autor: forum.mojepravo.net

Gde su mladi tu je i seks. To je dokazao i evropski program studentske razmene "Erasmus", koji je zaslužan što je na svet došlo milion novorođenčadi.

Program "Erasmus" omogućava studentima da studiraju na univerzitetima u inostranstvu i pomaže njihovo finansiranje. Utemeljen je 1987. godine. Istraživanje bivših studenata "Erasmusa" pokazalo je da ih skoro trećina danas ima životnog partnera ili partnerku druge nacionalnosti – što je tri puta više od studenata koji nisu studirali u inostranstvu. Njih 27 odsto upoznalo se tokom studija.

"Ti su parovi na svet doneli milion 'Erasmus beba'", rekla je evropska komesarka za obrazovanje Andrula Vasiliu.

Istraživanje je pokazalo i da se studenti iz tog programa lakše zapošljavaju i da je verovatnije da će se preseliti u potrazi za poslom. Posle diplome 45 odsto bivših studenata "Erasmusa" preselilo se u drugu zemlju.

Istraživanje je sprovedeno u 34 zemlje i u njemu je učestvovalo 75.000 bivših studenata.

Izvor: vesti-online.com

Povodom Međunarodnog dana volontera 5. decembra 2014. godine , Regionalni volonterski centar – Pančevo organizuje Sajam organizatora volontiranja i volontera - "ŠIRIMO OSMEH" u dvorani “Apolo”, 5. decembar 2014. godine od 12h do 15h.

Ideja sajma je da volontere uputi ka prilikama za volontiranje i obezbedi svim učesnicima izlagačima mogućnost da se predstave i prezentuju svoj rad i volonterske programe koje nude. Sajam je osmišljen tako da volontere informiše o organizacijama u kojima mogu da se angažuju i da ih podstakne da se aktiviraju u nekoj od njih.

Veliki broj mladih nije dovoljno dobro informisan o programima i sadržajima koji ih okružuju, a u kojima mogu da učestvuju. Sa druge strane, organizatori volontiranja često imaju problem da dođu do novih članova/volontera. Sajam je osmišljen tako da ove dve strane – volontere i organizatore volontiranja – upozna i spoji, s namerom da podstakne što veći broj mladih da se društveno aktivira.

Program sajma “Širimo osmeh“ možete preuzeti sa sledećeg linka: http://bit.ly/sirimOsmeh

Sajam “Širimo osmeh” organizuje Regionalni volonterski centar. Regionalni volonterski centar spaja volontere sa prilikama za volontiranje i organizatore volontiranja sa volonterima koji su im potrebni, vrednuje i nagrađjuje volonterski rad, i promoviše volonterizam kao poželjan oblik društvenog ponašanja.

Projekat Regionalnog volonterskog centra podržan je od strane Ministarstva omladine i sporta, a radom RVC-a administrira udruženje Connecting people, uz partnerstvo sa Kancelarijom za mlade i Domom omladine Pančevo i jos pet organizacija civilnog društva iz Pančeva.

Više o Regionalnom volonterskom centru mozete saznati na adresi: rvc.rs i fejsbuk stranici https://www.facebook.com/rvcpa

Tvorci „prvog srpskog mobilnog telefona" (skraćeno PST) su Filip Milivojčević i Srđan Stanković, dvojica studenata pete godine Fakulteta tehničkih nauka.

- Zasad na ovom telefonu možete da razmenjujete poruke i da razgovarate. Čitav posao uradili smo za mesec dana, mada su neki delovi već bili gotovi. Najveći izazov je bilo napraviti softver za primanje i slanje poziva - rekao je Milivojčević. Njegov kolega Stanković precizira da je mobilni napravljen iz tri dela, dva modula su dobili od fakulteta, a jedan modul koji spaja ta dva napravili su sami.

Za interakciju s korisnikom PST koristi TFT ekran za prikaz sadržaja, unos samog sadržaja obavlja se pomoću tastature, dok govor reprodukuje i ostvaruje pomoću eksternih slušalica s mikrofonom.
Kada žele nekoga da pozovu, na glavnom ekranu odaberu ikonicu s telefonom i unesu željeni broj. Isto je i sa slanjem poruka - samo se klikne na simbol SMS.

- Sledeći korak je da izbacimo tastaturu i napravimo ekran osetljiv na dodir, te da sve stavimo u jednu masku. Uradićemo dodatne aplikacije unutar samog menija, od kalendara, vremena i stanja na bateriji, pa polako do krajnjeg cilja, što je Anrdoid sistem - objasnio je Stanković.

Prvi srpski mobilni telefon dosad je koštao oko 11.000 dinara, ali u cenu nije uračunat kreativni i manuelni rad njegovih tvoraca. Vladimir Rajs, asistent na Katedri za elektroniku, kaže da do sada studenti nisu patentirali ovakve izume, već su više bili fascinirani pravljenjem softvera za upravljanje preko mobilnih telefona.

- Ovo je pilot-projekat, malo robusnija varijanta, ali polako, sada ćemo ga obogatiti sadržajima i smanjiti. Mogao bi FTN na kaju da napravi i prvi domaći mobilni telefon za široko tržište - najavljuje Rajs.

Izvor: 24sata.rs

Predstavljamo vam listu profesija za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj koji su objavljeni na njhovom sajtu Ambasade.

Zanimanja za kojima postoji velika potražnja u Švedskoj navedena su na listi koja se redovno dopunjava. Ovo znači da, ukoliko vas poslodavac poziva na razgovor za posao u jednoj od dolenavedenih profesija, za radnu dozvolu možete aplicirati iz Švedske umesto da se vratite u domovinu i podnesete zahtev odatle.

Švedski Zavod za migracije, ISSN 1650-2515, objavljeno 8. septembra 2014. godine.

Više informacija možete naći na internet stranici Zavoda za migracije.

Lista profesija:

Alatničari (Verktygsmakare)
Apotekari (Apotekare)
Babice (Barnmorskor)
Betonjeri (Betongarbetare)
Biomedicinski analitičari (Biomedicinska analytiker)
Električar u elektrodistribuciji (Distributionselektriker)
Elektroinženjeri i elektrotehničari (Elingenjörer och eltekniker)
Farmaceutski tehničari (Receptarier)
Fizičari (Fysiker)
Geometri (Lantmätare)
Građevinski inženjeri i tehničari (Byggnadsingenjörer och byggnadstekniker)
Instruktori vožnje (Trafiklärare)
Inženjeri – brodski (Maskinbefäl, fartyg)
Inženjeri – električna struja (Civilingenjörer, elkraft)
Inženjeri i tehničari – elektronika i teletehnika (Civilingenjörer, ingenjörer och tekniker inom elektronik och teleteknik)
Inženjeri – geografski informativni sistemi (GIS-ingenjör)
Inženjeri – grejanje, vodoinstalacije i ventilacija (VVS-ingenjörer)
Inženjeri – izgradnja (Civilingenjörer, bygg och anläggning )
Inženjeri u laboratoriji (Laboratorieingenjörer)
Inženjeri mašinstva i mašinski tehničari (Maskiningenjörer och maskintekniker)
Inženjeri – mehanika (Civilingenjörer, maskin)
Inženjeri i tehničari – rudarstva i metalurgije (Civilingenjörer, ingenjörer och tekniker inom gruvteknik och metallurgi)
Ispitivači i menadžeri ispitivanja (Testare och testledare)
IT arhitekte (IT-arkitekter)
Komercijalisti (Företagssäljare)
Kontrolori leta (Flygledare)
Kuvari (Kockar)
Lekari (Läkare)
Limari – laka limarija (Tunnplåtslagare)
Limari – teška limarija (Byggnadsplåtslagare)
Medicinski administrativni radnici (Medicinska sekreterare)
Medicinske sestre – gerijatrijske (Geriatriksjuksköterskor)
Medicinske sestre – hirurške (Operationssjuksköterskor)
Medicinske sestre – javno zdravlje (Distriktssjuksköterskor)
Medicinske sestre – opšti smer (Sjuksköterskor – grundutbildade)
Medicinske sestre – pedijatrijske (Barnsjuksköterskor)
Medicinske sestre – rendgenske (Röntgensjuksköterskor)
Medicinske sestre za hitnu medicinsku negu (Sjuksköterskor inom akutsjukvård)
Medicinske sestre za psihijatrijsku negu (Sjuksköterskor, psykiatrisk vård)
Mehaničari kamiona (Lastbilsmekaniker)
Mehaničari motornih vozila (Bilmekaniker)
Moleri (Målare)
Monteri izolacije (Isoleringsmontörer)
Monteri krovnih pokrivača (Takmontörer)
Nastavnici i učitelji u osnovnim školama (Lärare i grundskolans tidigare och senare år)
Nastavnici za estetske i praktične predmete (Lärare i estetiska och praktiska ämnen)
Nastavnici za opšte predmete u srednjim školama (Gymnasielärare i allmänna ämnen)
Nastavnici za predškolski uzrast (Förskollärare)
Nastavnici za stručne predmete u srednjim školama (Gymnasielärare i yrkesämnen)
Operateri mašina za zemljane radove (Anläggningsmaskinförare)
Operateri na motorizovanim šumarskim postrojenjima (Skogsmaskinförare)
Operateri u farmaceutskoj proizvodnji (Processoperatörer, kemisk basindustri)
Pedagozi za osobe sa posebnim potrebama (Specialpedagoger)
Pedagozi za slobodne aktivnosti (Fritidspedagoger)
Pekari, poslastičari i konditori (Bagare/Konditorer)
Postavljači podova (Golvläggare)
Priprema i postavljanje metalnih konstrukcija (Grovplåtslagare)
Programeri softvera i sistema (Mjukvaru- och systemutvecklare)
Psiholozi (Psykologer)
Radnici na izgradnji železnica i puteva (Anläggningsarbetare)
Radnici na kranu (Kranförare)
Rudari (Bergarbetare i gruva)
Savetnici za profesionalno i studijsko usmerenje (Studie- och yrkesvägledare)
Serviseri mašinske opreme (Maskinreparatörer)
Staklorezac (Glasmästare)
Stomatolozi (Tandläkare)
Tehničari automatskog upravljanja (Styr- och reglertekniker)
Tehničari leta (Flygtekniker)
Tehničari u održavanju nekretnina (Fastighetstekniker)
Tehničari za alarme (Larmtekniker)
Telemarketeri (Telefonförsäljare)
Tranžeri mesa (Styckare)
Vodoinstalateri (VVS-montörer)
Zubni higijeničari (Tandhygienister)

Autor: portalmladi