Kada nešto radimo, uvek smo fokusirani na cilj. Međutim, ukoliko nismo produktivni, dosezanje cilja može biti teško ili čak nemoguće. Zato je važno imati u vidu razne tehnike za razvijanje produktivnosti.

1. Razumite ritam svog tela
Važno je da organizujete svoj dan prateći prirodni ritam vašeg tela. Obavljajte složene zadatke kada je vaša energija na najvišem nivou. Većina ljudi ima najviše energije ujutro nakon doručka, kada su odmorni. Sačuvajte rutinske zadatke koji zahtevaju manje energije za periode dana kada je vaša energija u opadanju, kao na primer za kasno poslepodne. Svaki čovek je drugačiji, stoga je bitno da razumete ritam vašeg tela.

2. Određivanje prioriteta
Određivanje prioriteta zahteva mnogo mentalnog napora, tako da bi trebalo da planirate svoj dan ili nedelju kada vam je mozak najodmorniji. Zatim, organizujte svoje vreme uzimajući u obzir to koji su zadaci najvažniji, koliko vremena će vam biti potrebno za obavljanje svakog od zadatka, i koje je najbolje vreme u toku dana ili u toku nedelje za obavljanje ovih zadataka, na osnovu ritma vašeg tela.

3. Uspostavite rutine
Mozak je veoma dobar u izvršavanju rutina. Uspostavljanje rutina u načinima na koje obavljate redovne zadatke čini vas efikasnijim i produktivnijim. Na primer, preporučeno je stvaranje pravila za automatizaciju provere imejla, za odgovaranje na rutinske imejlove, i za arhiviranje imejlova. Takođe se može kreirati i slična rutina za otvaranje, čitanje i popunjavanje dokumenata. Na isti način, mogu se postaviti rutine za pokretanje i završavanje novih projekata, ili za delegiranje zadataka drugima.

4. Grupišite slične zadatke
Mozak takođe uči i izvršava složene zadatke tako što grupiše zajedno slične pojmove ili predmete. Stoga, predlaže se upotreba ove sposobnosti mozga da se grupišu slični zadaci. Na primer, sve telefonske pozive možete obaviti jedan za drugim, ili sve imejlove možete napisati i poslati istovremeno.

5. Priuštite sebi pauzu
Složeni zadaci, kao što je pisanje, zahtevaju mnogo mentalnog napora, a mozak može da ostane fokusiran jedno ograničeno vreme. To znači da je od krucijalnog značaja da priuštite sebi pauzu i omogućite svom mozgu da se odmori. Prošetajte ili se družite malo. Onda, kada nastavite sa radom, bićete opet puni energije.

6. Kreiranje petominutne liste
Kada nemate energije da započnete bitan zadatak, ili je vaša energija u opadanju, sugeriše se kreiranje petominutne liste. To je lista zadataka koji iziskuju malo energije i koji mogu da se urade u manje od pet minuta. Ti zadaci bi mogli da budu: neka internet pretraga, štampanje ili sortiranje dokumenata, ili neka laka istraživanja. Šta god da izaberete, petominutna lista može vam povećati produktivnost, čak i tokom perioda kada imate problema sa koncentracijom.

7. Izbegavajte multitasking
Jedna od stvari u kojoj mozak nije dobar jeste multitasking, ili brzo prebacivanje fokusa između zadataka. Time ničemu ne pridajete punu pažnju i veća je verovatnoća da ćete nešto zaboraviti. Umesto toga, bolje je da se fokusirate na jedan zadatak u datom vremenu.

8. Pročistite svoj mozak
Preporučeno je pročišćavanje ideja, mnoštva misli, i stvari koje sebe podsećate da treba da uradite, a koje se neprestano pojavljuju u vašim mislima. To se postiže tako što ćete taj sadržaj, sve te ideje, misli, i zadatke koje treba da obavite, zapisati na papir i time pročistiti mozak kako bi se lakše fokusirao.

9. Učinite rutinske zadatke zabavnim
Jedan od razloga zašto ljudi odugovlače jeste to što smatraju da je zadatak dosadan, te imaju problema da motivišu sebe kako bi ga uradili. Ali takvi zadaci i dalje treba da budu urađeni. Preporučljivo je da se takvi rutinski zadaci učine zabavnijim, možda slušajući muziku ili radeći u novom okruženju. Na primer, organizujte sastanak tima u parku ili tokom ručka.

10. Koristite informacije o tome zašto odugovlačite
Verovali ili ne, odugovlačenje nije uvek neprijatelj produktivnosti. Odugovlačenje šalje važan signal. Ako odugovlačite, zapitajte se zašto. Da li ideja nije još uvek u potpunosti formirana? Da li je zadatak uopšte vredan izvršavanja? Da li je zadatak neusklađen sa vašim ciljevima ili sposobnostima? Koristite informacije o tome zašto odugovlačite, da kreirate vašu listu zadataka i fokusirate se na ono što je zaista važno.

IZVOR: Forbes

FOTO: CollaborateCloud