Tradicionalnom svečanom sednicom na kojoj je održana beseda i uručena Zmajeva nagrada za poeziju, Matica srpska proslavila je 189. rođendan. 

 

Besedu „Znamenja Drugog srpskog ustanka“  govorio je dr Radomir J. Popović, a dobitnik Zmajeve nagrade za najbolju knjigu poezije napisanu na srpskom jeziku je Gojko Đogo za zbirku pesama „Grana od oblaka“.

 

Matica srpska je najstarija kulturna, književna i naučna institucija. Osnovana je 1826. u Pešti, u vreme oslobađanja Srbije od viševekovne turske vlasti. Njeno delovanje je od samog početka bilo usmereno na predstavljanje srpske kulture u Evropi, ali i na prosvećivanje naroda. U tom cilju razvijena je bogata izdavačka delatnost. 1824. pokrenut je i čuveni Letopis. Četrdesetih godina XIX veka formirana je biblioteka sa knjižnim fondovima iz različitih naučnih oblasti i zbirka rukopisa.

 

Matica srpska je 1864. preseljena iz Pešte u Novi Sad. Ubrzo je postala simbol građanskog društva, visoke kulture i prosvetiteljstva. Tu su se okupljali najobrazovaniji i najmudriji ljudi tadašnjice.

 

Danas Matica ima oko 2000 saradnika. Oni su uključeni u više desetina naučnih i razvojnih projekata, u okviru Odeljenja za književnost i jezik, Leksikografskog odeljenja, Odeljenja za prirodne nauke, Odeljenja za društvene nauke, Odeljenja za likovne umetnosti, Odeljenja za scenske umetnosti i muziku i Rukopisnog odeljenja. Biblioteka Matice srpske broji više od 3.500.000 publikacija, a Galerija bogatu zbirku u kojoj je predstavljeno srpsko slikarstvo od XVIII do XX veka.