Ako posvećujete svoje vreme čitanju, onda sigurno znate za osećaj kada dobijete onaj, najbesmisleniji komentar svih vremena: „Čitanje je gubljenje vremena“.

Tačno je, knjiga će vam oduzeti nekoliko dana vašeg vremena, dok film traje samo dva sata. Ali za mene lepota čitanja leži upravo u tome. Toj knjizi sam posvetila vreme, proces uživanja je duže trajao i mogla sam istinski da se posvetim liku ili radnji. Dok gledam film, moj mozak odluta ko zna gde. Dok čitam knjigu, fokusirana sam samo na reči i rečenice koje se nižu, moj mozak zna samo papir koji mi šuška pod prstima i nemam vremena, a ni razloga da razmišljam o bilo čemu drugom.

Istina je, knjigu možda nećete dobiti besplatno, a film besplatno skinete za svega par minuta. Ali taj novac se ne može porediti sa radošću koju osećam kada osetim miris nove knjige. Kada po prvi put raširim hrbat, vrlo pažljivo, tek da bi ona bila kao nova što duže.

Još jedna radost je kada posle toliko traganja konačno pronađete knjigu koju ste silno želeli. Ljudi koji biraju filmove umesto knjiga ovakvu vrstu sreće ne mogu da spoznaju. Film je uvek na jedan klik od svih nas. Na knjigu se ponekad mora čekati.

Zatim, čitajući knjigu, prolazim kroz fantastične opise ljudi, predela, najjednostavnijih sitnica. Toliko detalja je napisano, detalja koje kamera nikada neće moći da snimi. Čak i da nije sve baš toliko savršeno opisano, imam prostora da zamislim sve ono čega nema i to je neponovljiv osećaj. S druge strane, dok gledam film, nemam šta da stvaram u svojoj glavi. Vidim glumce, vidim predele, vidim sve one sitnice koje bih čitajući knjigu morala sama da zamislim. Zato čitanje predstavlja veći doživljaj

Mislim da zapravo ni ne postoje konkretni tazlozi zašto biram knjige pre filmova. Mogla bih da objašnjavam ovo još satima, ali ko zna ko bi me razumeo. Ako još uvek mislite da je čitanje gubljenje vremena, neka. Onda je ovo najlepši način na koji ikada mogu da izgubim vreme.

Oduvek ste hteli da se oprobate u glumi, ali niste znali kako? Sada imate šansu da ostvarite sve svoje glumače potencijale i to u našem gradu!

Tower Hill Cinema organizuje kasting za glavne i sporedne uloge u dugometražnom igranom filmu "Čohano". Snimanje je planirano za period od septembra do marta i to u Vršcu i lokalnim selima.

Žanr filma je natprirodni triler/misterija. Režija i scenario su povereni Bojanu Stefanoviću, dok su producenti zajedno sa njim i Maja Stefanović i Marko Vasiljević.

Ukoliko imate između 17 i 25 godina, potrebno je da na mejl (Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ) pošaljete 2 fotografije i kontakt, putem kojeg će svi prijavljeni biti obavešteni o vremenu i mestu kastinga.

Iz produkcije su nam saopštili da će prijavljeni dobiti tekst koji je potrebno da nauče za kasting. "Nije neophodno da se tekst nauči napamet, ali je potrebno da se savlada".

Rok za prijavu je 27. april, a za sve dodatne informacije možete posetiti fejsbuk stranicu Tower Hill Cinema, klikom OVDE.

    Kada je izašla, kao debitantsko delo britanske spisateljice Pole Hokins, knjiga „Devojka iz voza“ za vrlo kratak period postala je jedno od najprodavanijih dela u 2015. godini.  Ovaj triler u mnogima je probudio adrenalin, a ljubitelji ovog žanra uživali su u fragmentima neizvesnosti, u preplitanju vremena, u neprestanoj dinamici radnje i u efektnim opisima kroz čestu introspekciju. Ovog oktobra, knjiga koja je do sada prodata u više od dva miliona primeraka, dobila je  filmsku adaptaciju u režiji Tejta Tejlora, i prema ocenama kritičara, film se visoko kotirao. Ujedno, transportovanje ove knjige na filmsko platno postala je aktuelna tema ovih dana, stoga valja napraviti paralelu između knjige i filma.

    Najpre, ova književnica rođena je u Zimbabveu, a od 1989. živi u Londonu. Pre pisanja, bavila se novinarstvom i istraživanjem različitih tema. Unatoč tome što je „Devojka iz voza“ njen prvenac, vrlo brzo postala je bestseler. Ovolika pompa dovela je do toga da Filmski studio „Drimvorks“ otkupi prava za filmsku adaptaciju.  Zanimljiva je činjenica da je navedeni filmski studio ekranizovao i knjigu „Iščezla“ Džilijena Flina, po žanru sličnu trileru Pole Hokins, te doživeo veliku popularnost. Pretpostavlja se da su, podstaknuti uspehom prethodnog blokbastera, rešili da i „Devojku iz voza“ prenesu na filmsko platno.
    Sa pomalo jezivim hičkokovskim početkom, koji u sebe utapa voajerizam, opsesiju, pritajenu misteriju, radnja teče dinamično, a kasnije se fokus pomera. Knjiga je napisana u prvom licu iz tri perspektive, u vrlo spretnom preplitanju vremena. Tri glasa su, na prvi pogled „priča za sebe“. Rejčel, protagonistkinja radnje je alkoholičarka, koja redovno putuje vozom za London, i svakodnevno posmatra kuću bračnog para, koju je izmaštala do te mere da im je dala čak i fiktivna imena, Džes i Džejson. Drugi glas je Megan, svojeglava bebisterka, neurotična, ali i duboka nesrećna devojka, a treći je Ana, žena Rejčelinog bivšeg muža Toma Votsona, prizmena, realna, proračunata. Sva tri glasa predstavljaju naratora koji je važan za akciju. Tri potpuno različita života... Ono što je zanimljivo u knjizi jeste poigravanje svesti protagonistkinje Rejčel. Ona zbog svog nekontrolisanog ponašanja i čestih kriza svesti, izazvane alkololisanjem, postaje nepouzdani pripovedač. Tako knjiga navodi čitaoca da se zamisli nad radnjom trilera. Još jedna zanimljivost jeste da je autorka možda namerno i svesno svoj prvenac napisala u prvom licu, da bi se čitaoc identifikovao sa pojedinim likovima.  Sa druge strane, radnja ove knjige preneta na filmsko platno dobija drugačiji značaj. Suština je zadržana, ali je priči priđeno sa drugačijih gledišta. Tejt Tejlor u filmu je izostavio bitne fragmente koji se nalaze u knjizi, ali to je vešto kompenzovao uvrštavanjem odgovarajućih scena same pruge i voza, kao i time što je nekim sporednim likovima dao malo više slobode. Takođe, sjajna gluma Emili Blant dočarala je usamljenički, depresivni i, naizgled beznadažan život notorne alkoholičarke Rejčel Votson. Ona je i na savršen način prikazala kako kriza svesti utiče na dalji tok života: Da li se zločin, koji se dogodio u njenoj neposrednoj blizini zbio, ili je to samo plod njene depresije? Knjiga obiluje detaljima koji su značajni za samo razrešenje zločina, ali ipak, po mom skromnom mišljenju nedostaje malo više psihološke analize samih junaka, kao i neophodnih unutrašnjih monologa. Sa filmom je slična situacija, s tim što je režiser Tejti junaku knjige, psihijatru Abdiku, dao vrlo malo prostora. On jeste sporedni junak, ali je i te kako važan za samu radnju. Ista situacija je i sa misterioznim čovekom iz tunela. Preplitanje vremena, kao i razni hronotopi iz knjige se prenose i u film, i tako se čitaocima ovog krimića otvaraju nove perspektive. Filmsko delo sadrži mnogo tehnike, tehnologije, poput „ajfona“, često ponovljenu reč „fejsbuk“, što je proizvod 21. veka. Režiser je ciljano pružio mesto tehnologiji, svestan da će tako radnju filma približiti današnjici, i savremenom čoveku, što korespondira sa Polinim načinom pripovedanja u prvom licu, iz istog razloga.

    Prikaz radnje i Pole Hokins i Tejtija Tejlora je svojstven, i koliko je taj prikaz isti, toliko je i drugačiji. Na primer, na početku knjige postoji moto koji je važan za tok radnje, i uvođenje istog je motivisano. Taj moto u filmu ne postoji, ali postoji njegov „rasplet“. Takođe, posle motoa nalazi se početak tradicionalne engleske dečje nabrajalice o svrakama, koja je, isto kao i moto, važna za dalju radnju, ali ipak izostaje iz filma. Sa jedne strane, možda režiser nije obraćao pažnju na te sitne detalje, a sa druge strane, treba uzeti u obzir činjenicu da je film ograničen vremenom.
    Knjiga nam otvara mnoga pitanja: Da li smo i mi deo nečijeg života, a da toga nismo ni svesni? Da li neko koga ne poznajemo zna sve o našem životu? Da li tako nešto može da uzrokuje neku tragediju? Ovakva pitanja ostavljaju nam mogućnost da se postavimo na mesto glavnih junaka.

    Ekranizovanje „Devojke iz voza“ dovelo je do  ponovne fame. Sada se knjiga štampa u drugačijem, novom izdanju, i ponovo zauzima „centralno“ mesto u mnogim knjižarama. Film je knjizi dao doprinos na auditivnom planu, jer odgovarajuća, različita muzika prati određene scene. Uopšte, prenošenje književnog dela na filmsko platno je mač sa dve oštrice: Književni predložak se popularizuje, kreira se drugačija slika, ali isto tako smanjuje se interesovanje za čitanje. Film ne može da prenese delo u punoj snazi, jer se svi oni detalji, koji su naizgled nebitni, izostave. Dok knjiga može da prenese i najtananije slojeve koje sadrži u svojim atomima.

Hendi Centar koloseum raspisao je konkurs za sedmi beogradski internacionalni filmski festival osoba sa invaliditetom – BOSIFEST 2016, koji će se održati od 1. do 3. juna u Domu omladine Beograda.

Slogan ovogodišnjeg festivala je “SNAGA KREATIVNOSTI”, a tema je rad i život osoba sa invaliditetom.
Konkurs je otvoren od 19. januara do 5. aprila 2016. godine.

Uslovi prijavljivanja i učestvovanja:
1. Žanr: dokumentarni i crtani filmovi na temu osoba sa invaliditetom
2. Trajanje filma maksimum do 120 minuta
3. Film mora da bude na engleskom jeziku ili sa srpskim/engleskim titlom
4. Film mora da bude produciran u prethodnih 7 godina
5. Film mora da bude poslat najkasnije do 5. aprila 2016. godine
6. Svi video zapisi moraju biti u DVD formatu
7. Organizacija BOSIFEST-a može da koristi u reklamne svrhe deo primljenog rada (do minut trajanja)
8. Komisija dobija najmanje dve kopije filma (DVD format) i sve kopije zadržava festival

Festival je takmičarskog karaktera, dok celokupan program sadrži takmičarski i revijalni deo. Filmovi koji ne budu izabrani za takmičarski deo programa, a ispunjavaju uslove konkursa, biće prikazani u revijalnom delu programa. Pored toga, biće i dosta pratećeg programa, radionica, izložbi...

Svrha osnivanja BOSIFEST-a je širenje poruke da bi osobe sa invaliditetom trebalo da imaju ista prava i obaveze kao i drugi građani.
Prvi BOSIFEST je održan od 20. do 30. maja 2010. godine u Dvorani Doma sindikata, pod sloganom „Nevidljive razlike - vidljive sličnosti“. Te godine prikazano je 55 filmova na temu života i rada osoba sa invaliditetom, iz čak 18 zemalja sa tri kontinenta.
Do sada je u okviru BOSIFEST-a prikazano preko 300 filmskih ostvarenja, koji se bave tematikom života osoba sa invaliditetom ili su njihovi autori osobe sa invaliditetom.

Više informacija i obrazac za prijavu na konkurs možete pronaći na: http://bosifest.rs/

Organizatori festivala „Merlinka“ raspisuju konkurs za volontere. Radi se o festivalu queer filma. Uslovi da biste bili volonter su da ste stariji od 18 godina, da govorite engleski, da volite filmove i da ste LGBT-friendly. Festival traje od 10. do 14. decembra u Domu omladine Beograda.
U zavisnosti od vašeg interesovanja i iskustva, možete pomoći u sledećim segmentima:
1. Promocija festivala u okviru promo filma (deljenje promo materijala, pravljenje foto i video dokumentacije, održavanje FB fan stranice, informisanje javnosti o filmskom programu).
2. U okviru službe za goste festivala (druženje sa gostima festivala, rediteljima i učesnicima razgovora).
3. Na info pultu (komunikacija sa publikom i gostima festivala).
Ako se odlučite na ovaj korak, festival će vam pružiti novo iskustvo, prijatelje, druženje i mogućnost da, kao član tima, besplatno uživate u programima festivala. Takođe, volonteri na “Merlinka” festivalu će dobiti majice, bedževe, kalendare, kao i sertifikat o volontiranju. Konkurs je otvoren do 1. decembra 2015. godine.
Program možete pogledati na sajtu http://www.merlinka.com/

Izvor: www.youth.rs