Kada se setimo svojih školskih dana, odmah nam kao crna tačka upadne i jedan crni datum - taj čuveni crni prvi septembar. U toku prvih godina školovanja, već je tradicija da se taj datum koliko-toliko pristojno dočekuje, kao i svaki drugi. Ipak, sa porastom razreda postalo je uobičajeno da raste i netrepeljivost ka istom i da se već nekoliko nedelja unapred gleda kalendar u nadi da će iskrsti još nekoliko dana do tog čuvenog prvog septembra. Da li je ovaj dan ostao ono što i treba, dan početka jedne školske godine ili je sada mnogo više od toga?

Živimo u potrošačkom društvu gde velike kompanije gledaju da ugrabe svaku šansu za dodatnom zaradom. Veliki praznici poput Božića, Uskrsa ili Nove godine sve više postaju samo trka - trka ko će imati bogatiju trpezu, ko će se obući lepše i ko će samim tim biti na višoj poziciji u društvu. U moru takvih praznika (kojih mi, naravno, imamo pregršt), nimalo ne zakazuje ni prvi septembar. Već sredinom avgusta smo mogli da primetimo prve "akcije" po prodavnicama koje su tu da školarce pripreme najbolje što mogu. Ili su ipak tu krediti? Zašto bi jedan prosečan građanin morao da digne kredit kako bi svoje dete opremio za novu školsku godinu? Zato što je samo cena knjiga skoro polovina plate tog istog prosečnog građanina. Ako bi pritom želeo i da dete dobije nove patike, opremu za fizičko ili ranac, cela jedna plata bi morala da ide na to. Ovo sve važi ukoliko neko ima samo jedno dete na čijem primeru tačno možemo da vidimo kako funkcioniše naša populaciona politika. Trudimo se da povećamo broj stanovnika, da ljudi imaju po troje. četvoro dece, ali kako se to od njih može očekivati kad za jednu najnormalniju stvar kao što je početak školske godine, ne mogu da im priušte ni najosnovnije stvari?

Svuda po internetu se ovog dana mogu naći naslovi: "Prvi septembar prazni kućni budžet", "Najnoviji krediti za vaše školarce"... Sve ove reklame udaraju roditelje u ono što im je najsvetije - njihovu decu. Kada shvate da ne mogu da im obezbede barem početak školovanja, svesno ulaze u sve veće pozajmice. Naziv "Kredit za opremanje osnovca" jasno stavlja do znanja da su roditelji u takoreći bezizlaznoj poziciji - ili će podići kredit ili će njihovo dete ostati bez knjiga. I tu onda izbor ni ne postoji.

Da li ste znali da prema vizantijskom računanju vremena, svet je nastao baš 1. septembra 5508. godine pre nove ere? Još od davnina je ovaj datum važio za nov početak, nešto unikatno i što je još uvek u stvaranju. Možda kada bi se koncept ovog datuma kod nas promenio i kada bi ga i roditelji i đaci, a pre svega bankari, shvatali kao upravo to, jedan nov početak, možda bi nestala i mržnja ka ovom datumu. Možda bi tada đaci kao u prvom razredu željno iščekivali da vide šta će se sve novo dešavati tokom sledeće godine. I možda bi se ovo naše društvo makar malo pomerilo u napred.

Srećno đaci, roditelji i nastavnici i to svakog dana u godini, a ne samo prvog septembra.

Izbor fakulteta je sam po sebi velika I teška odluka, a kada nosi I pitanje o odlasku ili ostajanju u svojoj zemlji, onda je još teža. Danas se mladi često odlučuju za odlazak u inostranstvo u potrazi za boljim uslovima I drugačijim fakultetima.

Naš dvougao je ovog puta ugostio studente iz dve zemlje – Srbije I Mađarske. Ono što njih spaja je ljubav prema muzici, a posebno prema klaviru. Anđela Bolesnikov I Ivan Bašić su studenti Muzičke akademije, a o svojoj strasti, svojim obavezama I dosadašnjem putu, pričali su nam u ovomesečnom dvouglu.