Miljana Nikolić
petak, 22 jul 2016 12:46
Nebojša Milić: “Naš fokus je na unapređenju nauke i novih znanja”
Nebojša Milić je Vrščanin, a trenutno doktorand na fakultetu Baylor u Teksasu, SAD. Njegov put je bio veoma raznovrstan, te on nakon gimnazije odlučuje da upiše Ekonomski fakultet u Novom Sadu, a svoje dalje školovanje nastavlja u Nemačkoj, na Westfälische Wilhelms-Universität Münster. Jedno do njegovih brojnih postignuća jeste i rad na ICIS konferenciji (International Conference on Information Systems), koja se održava svake godine kao svojevrsna "olimpijada" za naučne krugove u disciplini informacionih sistema.
Tema prošle ICIS konferencijeu Fort Worth-u je bila New Frontiers, a to su i uradili. Pomerili su granice i uključili polja i vidike koji prethodno nisu bila integrisani s disciplinom informacionih sistema.
Sa Nebojšom smo razgovarali prvenstveno o njegovom radu na organizaciji konferencije, ali i o prethodnim i budućim aktivnostima.
Pre svega, šta je tačno ICIS i kako si se ti priključio tome?
Najpre, ICIS nije ISIS iako slučno zvuče kada se izgovore ne Engleskom jeziku. (smeh) Nije uvek lako ljudima objasniti da nije u pitanju organizacija islamske države, posebno u razgovoru sa sponzorima. ICIS je naučna konferencija koja se organizuje svake godine i na kojoj se nalaze predstavnici naučne discipline informacionih sistema. Ovo ogromno okupljanje uključuje od 1000 do 1500 predstavljenih radova u oko 60 sesija i 180 prezentacija.
U okviru mog akademskog radnog angažmana (koji je sastavni deo doktorskih studija), postoje tri dela koje je nužno ispuniti. Prvi deo koji obuhvata oko 60 odsto jeste istraživanje, drugi deo koji obuhvata 30 odsto jeste predavanje, a poslednjih 10 odsto je takozvani service u šta spada ICIS.
Koja je tvoja uloga na konferenciji?
Ja sam na ICIS-u jedan od koordinatora, dakle moj posao jeste da sve prođe kako treba. Postoje tri regiona: Amerika, Evropa i Afrika, Azija i Pacifik, a ja kao koordinator se staram da ako recimo neko iz Kine želi da vidi da li ima mesta za njegovo istraživanje na konferenciji, on ne mora da zove direktno mene, već tim koji je u Australiji da mu oni pomognu. Ovakva vrsta timova prisutna je u oko 180 zemalja, pri čemu to nije u pitanju isključivo organizacija samog ICIS-a, već globalne organizacije naše discipline AIS- Assosiation for Information Systems. Regionalni koordinatori su veoma bitni, jer je lakše svakome da rešava problem iz svog regiona s obzirom na to da je verovatno bliži tim problemima od globalnih komiteta u kojima sam ja služio.
Još jedna bitna stvar su takozvani tracks, odnosno vidovi klasifikacija unutar konferencije igrupacija u okviru zasebnih tema. Svaka konferencija ima oko 20ak grupacija. Kao primere izdvajam Economics in IS (kako informacioni sistemi mogu da utiču na neki ekonomski pokazatelj), kao i Neuro-informacione sisteme koji su meni trenutno vrlo interesantni.
Da li je moguće da postoji jednakost između svih tema?
Mi kao koordinatori moramo da se pobrinemo da grupe budu usklađene i da se poštuju pravila konferencije na nivou svih grupa. Na primer, ne želimo dopustiti da neko pošalje rad vezan za ekonomiju i da ima drugačija pravila od istraživača koji publikuju u neuroIS disciplini. Naravno, apsolutno svi detalji ne mogu biti apsolutno identični jer su u pitanju drugačije metodologije i drugačiji standardi. Na primer, za razliku od ekonomije, kada proučavate nešto u neuro sferi, ona je mnogo bliža medicinskim istraživanjima a to diktira i drugačije aršine koji se po prirodi stvari moraju razlikovati. No, tehnička registracija, način referenciranja izvora, formati koji se koriste- sve je to standardizovano i mi se staramo da ta standardizacija bude primenjena na sve koji žele učestvovati na konferenciji. Još jedan od izazova jeste to što drugačiji istraživački sistemi imaju i drugačiji pristup kako treba da izgleda jedan naučni rad, a naš zadatak je da i tu pronađemo sredinu i shvatimo šta bi „idealni“ naučni rad trebalo da sadrži i da propišemo formu prema kojoj bi se taj „idealni“ naučni rad trebalo podneti.
Čini se da je ta cela provera neverovatan proces. Kako to funkcioniše?
Najveći problem je u tome što nama pristigne oko 10 000 radova, što nužno zahteva izgradnju sistema koji će proveravati da li su se ljudi držali propisanih pravila. Na primer, neko nekad nenamerno zaboravi da formatira reference. Referenciranje je veoma bitno, jer je rad koji koristi tuđe zaključke i nalaze a bez referenci, plagijat. Neki to rade nehotice i nesmotreno, dok neki to ipak rade sa prikrivenom namerom prisvajanja tuđih zasluga.
U suštini, mi smo izgradili sistem koji se delom sastoji od koordinatora, a drugim delom od softvera, koji u prvu ruku pregleda da li je rad tehnički i formalno prihvatljiv. Ukoliko je rad "sumnjiv", dodeljuje mu se red flag, odnosno, crvena zastavica, nakon čega se rad šalje kod koordinatora na pregled. Kada dobijemo podatke od tog sistema, napravi se dodatni vid sortiranja. "Nepopravljivi" radovi dobijaju „desk reject“, gde im kažemo da postoje ogromna odudaranja od propisanih standarda i da se rad ne može ni razmotriti za prihvatanje. Ukoliko je greška ipak manja, šaljemo radove na tehničku doradu. Kada se osiguramo da su radovi originalni, inovativni i da poštuju formu, sistem se prebacuje na takozvane sudije, ili track chairs, koji svakom radu dodeljuju revizore. Revizori koji nužno moraju biti izuzetno upoznati sa tematikom radova koji su im dodeljeni na reviziju čitaju radove i određuju da li je zaista napravljen napredak vredan publikovanja na najvažnijoj konferenciji naše discipline. Po svakom radu se nalazi 3 reviewer-a, odnosno revizora koji uvek ostaju anonimni krajnjem autoru rada.
Na čemu je vaš fokus i kako ste zadovoljni funkcionisanjem sistema?
Naš fokus je na unapređenju nauke, stvaranju novih znanja i publikovanju rezultata rada. Sistem verovatno nije savršen, ali za sada dobro radi. Kada se inicijalna faza završi, odnosno kada revizori daju svoj sud, dolazi do seče knezova. (smeh) Od svih pristalih radova, bira se najboljih 5%. No, ni ti radovi ne prolaze odmah, već se vraćaju na doradu inicijalnim autorima, gde se dorađuju i najsitniji detalji. Autori tada mogu da dorade rad u zadatom roku ili da odustanu od publikovanja na konferenciji. Ukoliko odluče da nastave, radovi se po doradi ponovo prosleđuju na reviziju i ako se ispostavi da je sve pod kontrolom, radovi dolaze do konferencije. Mi se i tada sve vreme trudimo da je proces i dalje anoniman a novostvoreno znanje primenljivo i novo. Kad se proveri i to, pravi se konačni spisak gde dolazimo do približno 3% koji svoj rad prezentuju na konferenciji.
Ovako izgledaju pripreme za konferenciju, a kako je to na samoj konferenciji?
Na samoj konferenciji, sistem i dalje mora da radi besprekorno, jednako onaj vidljivi i onaj nevidljivi sistem. Koordinatori se tada staraju o raznim stvarima, počevši od toga da li će recepcija u hotelu biti odgovarajuća, da li je kongresna hala spremna, koliko novca je koji sponzor dao i kolika će mu biti kompenzacija itd. Ukoliko jedna osoba nije zadovoljna nečim, nezadovoljstvo je potrebno ispraviti ukoliko je to ikako moguće. Kad sve to prođe, najčešće ostaje puno zamerki, pri čemu se među delom akademske zajednice neosnovano smatra za koordinatorovu krivicu ako je recimo recepcija u hotelu bila drska. Posle toga ja, kao koordinator, moram da obrazlažem zašto je recepcija bila drska u kasnijim izveštajima. (smeh) Praksa je da se po završetku jedne konferencije organizacioni komitet zameni, no ja sam i ove godine učestvovao u radu iste konferencije koja će se sada održati u Irskoj. To me dovodi do zaključka da verovatno nisam ništa kardinalno zabrljao tokom mog prethodnog angažmana.
Kako ste do sada prolazili sa zamerkama, da li ste imali nekih interesantnih događaja u vezi sa tim?
Sve u svemu, komentari se dele na mali broj onih koji kažu da je konferencija bila prihvatljiva, još manji broj koji je oduševljen i ogroman broj koji se žali na sve i svašta.
Jedna od zanimljivijih zamerki je glasila ovako: Zašto je vebsajt bio narandžaste boje kad je poznato po izvoru tom i tom da narandžasta boja dekoncentriše, pri čemu je i uredno citiran i sam izvor, odnosno 3 naučna rada koja su potvrdila da narandžasta boja dekoncentriše posetioce. Tada sam lično proverio te radove i saznao da u njima zapravo stoji da narandžasta boja dekoncentriše jedino ako je intenzitet svetla u određenim granicama. Daljnje, rekao sam asistentu da citira određenu rečenicu kako „naša“ narandžasta ipak ne dekocentriše posetioce, s obzirom da je izvor svetla (na primer monitor) daleko slabiji od izvora korišćenom u citiranim studijama. Takvih primera ima bezbroj.
Koja su tvoja očekivanja od ovogodišnje konferencije?
Prošlogodišnja konferencija je bila u Forth Worth-u u Texasu i smatrao sam je donekle svojom, jer je bila u mom regionu i mojoj neposrednoj blizini. Ove godine, decembra, konferencija će biti organizovana u Dablinu. Očekivanja od ove konferencije su da će se akademska zajednice Evrope uključuti u malo većem broju, te da će konferencija biti u duhu Evropske akademije. Evropa ima malo drugačiji pristup nauci od Amerike, te se nadamo i da ćemo uspeti da napravimo balans između inovativnosti (koja je centralna odlika pronalazača) i forme koja već postoji u akademiji. U akademiji kao i u naučnim istraživanjima, se veoma razlikuje termin naučnik i pronalazač. Na primer ljudi često kažu da je Tesla bio naučnik iako je on bio pronalazač, a naučnik je neko ko će da pročita brdo izvora, citira polovinu od njih i umesto da napravi nešto revolucionarno, pomera disciplinu za malo. Mi najnovijim ICIS-om želimo pokušati da ta dva sveta, naimence svet inovativnosti i “suve” nauke, približimo jedno drugom.
Za kraj, koji su tvoji planovi za budućnost?
Moji akademski planovi su najviše u takozvanim neuralnim interfejsima namenjenim širokoj potrošnji (consumer devices). Nadam se da ću uspeti da pomerim granice u toj sferi.
Objavljeno u
Studentski intervju
Tagovano
ponedeljak, 18 jul 2016 15:35
Putovanje kroz Petnicu
„Nauka u Srbiji ne postoji“, „Mladi ovde nemaju kako da se razvijaju“, „Naš školski sistem uništava sistematski svakoga“... i tako iz dana u dan. Do pre četiri meseca, verovatno sam i ja ponekad bila jedna od tih ljudi, onih koji su se skroz nekako pomirili sa činjenicom da je to to, da ne mogu dalje.
Pre nekih 9 meseci, na veliko ubeđivanje, poslala sam tu čuvenu kovertu za Istraživačku stanicu Petnica, u želji da više saznam zašto svi koji su tamo ikada bili o tom mestu govore isključivo u superlativima. Kada je 25. decembra izašao spisak i kada sam videla da sam pozvana na seminar lingvistike, sreća je bila mala reč.
Mentalno sam se spremala na sve, od toga da se možda baš meni od svih ljudi tamo neće dopasti, do toga da će biti tamo gomila štrebera koji će danonoćno samo učiti napamet. Ipak, kao i uvek, u meni je negde ostala ta nada da će to ipak biti nešto drugačije, neko novo iskustvo koje će mi značiti i više nego što sam mislila. Petnaestog marta sam stigla u Petnicu i tada je krenulo i moje strmoglavo petničko putovanje.
Umesto stare, zarđale zgrade, dočekao me je neverovatan prizor. Sve je bilo novo, uređeno i prelepo. Na uvodnom govoru koji nam je održao direktor Petnice, rečeno nam je dosta toga. Ipak, jedan deo mi je posebno ostao u sećanju: "Njuškajte. Zavirujte. Pitajte se. I ovde i svuda. Lingvisti, zavirite u hemijske labaratorije, a vi hemičari, vi zavirite u rečnike. Ne ograničavajte se." To smo i radili. Hemičari i biolozi su nam pokazivali svoje laboratorije i njihovu svrhu, a mi njima ono što je njih interesovalo u lingvistici. Iako nismo znali ni približno dovoljno o svemu tome da bismo razumelu svu aparaturu, istraživački duh nas je terao da ulazimo i u gluvu sobu, da gledamo kroz sve sprave za astronomiju i pomerimo po koju stvar u radionici gde su tehničari pravili svoje sprave.
Kada pomislite na lingvistiku, pomislite uglavnom isključivo na reči i baratanje istim, ali ono što smo mi radili, prevazilazi granice toga. Mešavina fizike, psihologije, sociologije, matematike i sve to upakovano sa lingvistikom. Kada iz malog grada dođete na jedno takvo mesto, prvo shvatite koliko više možete od onog što uobičajeno radite. Za odličan prosek ovde, bilo mi je potrebno relativno malo truda, a tamo sam se odjednom našla u sredini koja zahteva 101% od svakoga. Umesto raznovrsnog razreda, odjednom si okružen ljudima koje sve jednako zanima baš ta oblast i baš o njoj žele da znaju sve.
Pre svega, za sve je ogromni šok kada više nema ocena. Tokom odrastanja, postavili su nam taj pojam ocene, koji bi trebalo da nam bude „bog i batina“. Za ocenu radimo sve, trudimo se, učimo, prepisujemo, pravimo puškice, pravimo klanove u odeljenju. Kada se odjednom isključi taj faktor, većina se oseća čudno, kao da smo u neprirodnom i do sada nepoznatom okruženju. Više nema te nagrade odnosno kazne koju predavač može da ti izrekne. Sam odnos predavač – učenik je takođe nešto što mnoge u Petnici začudi. Više nema onog tipičnog odnosa gde bi se predavač, u većini slučajeva, postavio kao superiorniji. Iako su ti ljudi uglavnom doktori nauka, oni su nama govorili da im ne persiramo i samo to je, odmah na početku, na nas ostavilo ogroman utisak, kao da smo zaista tamo podjednaki i sa jednim ciljem, da nam prenesu svo potrebno znanje. U jednoj takvoj atmosferi, gde se svi trude da ti objasne najbolje što mogu i gde možeš i u 4 ujutru da ih probudiš pitanjem, prosto te nešto nagonski tera da daješ konstantno sve od sebe. U početku je čudno, ali posle par dana postane normalno da si na predavanjima do 1, 2 ujutru, da zaboravljaš na obroke, a kamoli sobu i da zaista posvećeno radiš na tome što ti je dato.
U školi nas obično uče da sve prihvatamo i da se „mirimo“ sa onim što je dato. Ovde sam naučila da sve preispitujem i da se dobro, par puta, zapitam pre nego što išta prihvatim, „jer to tako treba“. Puštali su nas da sami dođemo do određenih rešenja, da se mučimo i po par sati ako treba, ali da onda zadovoljni pređemo na nešto novo, jer smo apsolutno sigurni da je ono do čega smo došli bio naš trud.
Kada smo dobili prve teme i zadatak da napišemo nešto o tome, delovalo je nekako u redu. Ipak, što smo više zalazili u temu, shvatali smo da nije to baš tako, da se ipak mnoge stvari menjaju i da je ono naše „školsko“ učenje toliko površno da se ne može tako ni smatrati. Provodili smo po 6 sati u biblioteci, još toliko onda sastavljajući radove, nismo spavali noćima, ali kada ste okruženi sa još 20 ljudi koji to isto rade, nekako vam postane bitno samo da to što radite, radite najbolje što možete. Nakon 5 dana konstantnog rada, izložili smo svoje radove pod tremom kakvu do sad niko nije imao i ipak sve to nekako – preživeli. U početku smo svi bili jedna velika razbacana gomila ljudi koji su se našli u isto vreme na istom mestu. Na kraju smo postali porodica koja je tokom tog vremena zajedno živela, jela, (ne) spavala i razišli smo se samo u nadi da ćemo se opet vratiti na letnji seminar.
Kada sam se vratila u Vršac, sve mi je bilo užasno dosadno. Tempo kojim sam radila u školi me je gušio, sve je nekako bilo previše jednolično i usporeno. Ipak, nadala sam se i gledala u poštansko sanduče, čekajući da to pismo stigne. Bio je 17. maj kada je pismo konačno i stiglo i kada sam shvatila da se opet vraćam na to mesto.
Na letnji seminar sam otišla 18. juna i otkrila skroz jedan novi svet. Umesto svestranog prvog seminara, sada su nas zatekle vežbe i ko god da misli da iz lingvistike ne mogu da se rade zadaci, nikada nije radio generativnu sintaksu niti formalnu semantiku. Do ujutru smo sedeli i razglabali o primerima i kako bi ko želeo da ih uradi. Raspravljali smo se, dogovarali, radili, zajedno dolazili do rešenja. Pretposlednjeg dana smo podeljeni u grupe i svaka grupa je dobila po jedan mini istraživački projekat da uradi. Timski duh je nekad teško ostvariti i u normalnim uslovima, a kamoli kada sedam dana niko nije spavao. Ipak, dogovori su sami od sebe padali, svi smo se trudili da budemo maksimalno efikasni organizovani, podelili smo se i samo navalili na posao. Kada smo izvukli sve potrebno iz literature i napravili test kojim je trebalo da dokažemo svoju hipotezu, došao je teži deo. Trebalo je noću naći 70 ljudi u Petnici (od kojih je većina i dalje bila na svojim vežbama) da ti urade test. To je bio trenutak kada smo valjda svi videli tu ogromnu kolegijalnost koju smo na tom mestu razvili. Bez obzira na to da li je neko sa tehnologije, biologije ili istorije, svi su hteli da pomognu. Kada smo i to završili, obradili podatke i napravili prezentacije, red je došao na izlaganje. Sada je trema bila manja nego na zimskom seminaru, jer smo bili po grupama i mogli smo da se i u tom smislu „oslonimo“ jedni na druge. Kada je to prošlo i kada je i poslednja grupa izlagala, odjednom nas je sve protresla činjenica da smo tu još samo jedan dan. U celoj zbrci oko vremena, jurenju da li ćemo stići ili ne, svi smo zaboravili na činjenicu da se već sutra vraćamo kući i svojim normalnim životima. Iako smo bili premoreni nakon više dana bez apsolutno minuta sna, poslednju noć smo svi bili zajedno, verovatno želeći da upijemo svaki delić energije i atmosfere koji smo samo tamo imali.
Jako je čudno pisati o Petnici i probati da je objasniš ljudima koji tamo nisu bili. To je mesto koje te nauči mnogim stvarima, proširi ti vidike i natera te da zaista razmišljaš. Oslobođeno je svih predrasuda, svih sudova i pretpostavki i jedino što je bitno jeste trud i želja za nečim novim, višim. Do pre par meseci sam se pitala kako je moguće da su apsolutno svi koji su tamo bili toliko oduševljeni tim mestom i zašto ga toliko vole i hvale. Tek kad sam otišla i zapravo proživela sve to, mogu i u svoje ime da kažem da je to jedno od najboljih mesta za razvijanje, gde se gaje neke drugačije, nestandardne vrednosti. Sada kada gledam, jedino mi je žao što nisam već u prvoj godini srednje otišla tamo, ali kako kažu, „bolje ikad nego nikad“. I kada bih mogla svakom srednjoškolcu (i osnovcu i studentu) pojedinačno da kažem, rekla bih, idite u Petnicu i pustite je da vas promeni iz korena.
Objavljeno u
Blog
Tagovano
sreda, 13 jul 2016 09:36
Akcija dobrovoljnog davanja krvi
Crveni krst Vršac, u saradnji sa Službom za transfuziju krvi Vršac, organizuje akciju dobrovoljnog davanja krvi. Nova akcija davanja krvi održaće se u četvrtak, 14. jula. od 7 do 11 časova u prostorijama Službe za transfuziju krvi Vršac.
Prethodna hitna akcija dobrovoljnog davanja krvi je uspešno izvršena i prikupljena je određena količina krvi. Međutim, nestašica krvi je neretka pojava tokom letnjih meseci i krvi nema dovoljno.
Svi koji žele da učestvuju i pomognu, mogu to uraditi ostavljanjem imena i prezimena potencijalnog davaoca na neki od sledećih načina:
1. Putem telefona 013/830-648 u periodu od 07-14 časova
2. Putem telefona 063-306-227
3. Slanjem e-maila na adresu Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
4. Slanjem poruke u inbox fejsbuk stranice Crveni krst Vršac.
Imena i prezimena se prikupljaju u cilju utvrđivanja broja potencijalnih davalaca krvi.
Objavljeno u
Razno
sreda, 15 jun 2016 16:45
Studenti FTN-a se vratili sa medaljama sa evropskog prvenstva!
Studenti Fakulteta tehničkih nauka osvojili su drugo i treće mesto na evropskom prvenstvu u robotici "Eurobot" u Parizu!
Takmičenje je održano 11. i 12. juna, a ovo je do sada najveći uspeh za naše predstavnike, posle 2009. godine, kada su osvojili treće mesto. Tri ekipe FTN-a su se nadmetale na takmičenju, od kojih je ekipa MBS drugoplasirana, a studenti okupljeni u tim M41-plus osvojili su treće mesto. Treći tim studenata- Memristor zauzeo je deveto mesto, od ukupno 18 ekipa koje su učestvovale.
Studenti koji su predstavljali Srbiju na “Eurobot” takmičenju su sa Departmana za industrijsko inženjerstvo i menadžment i Departmana za energetiku, elektroniku i telekomunikacije Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu.
Da se podsetimo, robotičarima je krajem maja falilo 3.000 eura za odlazak u Pariz. Fakultet tehničkih nauka je obezbedio 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, Rektorat Univerziteta u Novom Sadu 750 evra, nekoliko kompanija je obezbedilo oko 500 evra. Carlsberg i Dunđerski fondacija obezbedila je ostatak novca koji je nedostajao, odnosno 400.000 dinara i tako su šampioni poslati na takmičenje.
Objavljeno u
Razno
subota, 11 jun 2016 11:38
Konkurs za volontere: CirKuliranje
Ukoliko ste aktivni, ambiciozni i željni novog iskustva, "CirKuliranje" je prava stvar za Vas!
„Centar za razvoj regionalnog turizma i ekologije - CRRTE" i Unija studenata grada Vršca Vas pozivaju da se priključite i volontirate na događaju koji će uskoro postati tradicija!
Festival "CirKuliranje" održaće se 18. juna. Ovaj događaj je će, osim svog kulturološkog uticaja, podstaći mlade ljude da se aktiviraju i iskoriste svoje slobodno vreme na pravi način.
Koncept festivala podrazumeva kombinaciju sporta, umetnosti, avanture i različitosti. Mnogobrojni umetnici, sportisti i izvođači će se pridružiti svim zainteresovanim građanima, bez obzira na godine ili pol i u svom gradu proći kroz niz radionica i aktivnosti.
Ako želite da budete deo ovakvog festivala, da upoznate mnogo novih ljudi i pre svega se odlično zabavite, prijavite se za volontiranje. Obećavamo nezaboravan provod!
Prijave možete podneti OVDE.
Objavljeno u
Konkursi
Tagovano
sreda, 08 jun 2016 11:12
CirKuliranje u Vršcu
Nevladina organizacija „Centar za razvoj regionalnog turizma i ekologije – CRRTE“, uz podršku sponzora, medija i pokrovitelja, organizovaće 18. juna u Vršcu festival pod nazivom „CirKuliranje“.
Festival je zamišljen kao proslava kulture življenja – šetnja od istorijske znamenitosti do rok koncerta, od izložbe fotografija do sportskog terena, od dečjeg hora do predavanja o vinu, jednom rečju – CirKuliranje.
Program će se odvijati na nekoliko lokacija, uključujući Gradski park, Dom Vojske, Vršački breg, kao i rimokatoličku crkvu Svetog Gerharda od Sangreda.
Sa početkom od 10 časova u Domu Vojske, i svečanim otvaranjem u 12:30 časova u muzičkom paviljonu Gradskog parka, na CirKuliranju vas očekuju:
-Nastupi dečjih horova, mladih glumaca i muzičara
-Izložbe fotografija i salon vina
-Svetski paraglajding kup
-Promocije ekstremnih sportova i masovna biciklistička vožnja
-Salsa žurka
-Koncert orgulja
-Mini rok festival
Ulaz na sve programe će biti potpuno besplatan.
Za više informacija o učesnicima i samom festivalu posetite sajt www.cirkuliranje.com, kao i stranicu o događaju na Fejsbuku bit.do/cirkuliranje.
CirKuliranje za cilj ima razvijanje aktivnog pristupa životu, što se može postići isključivo zajedničkim naporom mladih, umetnika, sportista, privrednika, i svih ostalih koji konkretnim primerom žele da dokažu moć i potencijal lokalne zajednice.
Vršac će 18. juna biti epicentar najzanimljivijih dešavanja u Srbiji, a Unija studenata Vršca vas poziva da CirKulirate zajedno sa nama!
Objavljeno u
Razno
Tagovano
četvrtak, 14 april 2016 16:53
Beogradski maraton i ove godine
Beogradski maraton će se održati 16. aprila sa početkom u 11 časova, po 29. put.
Registracija košta između 1600 i 2400 dinara i uključuje majicu, osveženje, vodu, diplomu i medalju, startni čip sa brojem i ulazak na Pasta Party.
Prijave za maraton su otvorene i ukoliko želite da se prijavite, to možete uraditi OVDE.
"Ove godine ću treći put trčati polumaraton na Beogradskom maratonu. Iako se ne bavim profesionalno trčanjem, razlog zbog kojeg učestvujem zbog sportskog duha. Preporučujem svakome da se priključi ovoj manifestaciji", poručio je za naš portal Vrščanin, jedan od ovogodišnjih učesnika.
Beogradski maraton je najveći sportski događaj u Srbiji i svake godine privlači sve veći broj učesnika. Svi zainteresovani mogu izabrati trku u kojoj žele da učestvuju: Trka zadovoljstva na 5km, polumaraton ili maraton.
Ova manifestacija je prvi put održana na inicijativu Đoke Vještice, novinara radio stanice „Studio B” i atletskog radnika Brane Radovića, u organizaciji grada Beograda. Staza je bila duga 23 km, a učestvovali su samo domaći takmičari.
Objavljeno u
Razno
Tagovano
sreda, 06 april 2016 13:21
Stažiranje za Majkrosoft
Microsoft Development Center Serbia nudi stažiranje tokom cele godine.
Stažisti će dobiti šansu da nauče kako se koriste moderni algoritmi u raznim sferama primenjene matematike. U zavisnosti od dodeljenog tima, prijavljeni će proći kroz inovativne tehnike vizuelizacije, u svrsi razvijanja otpremljavanja softvera ili će pak raditi na nekim od najprefinjenijih softvera u industriji.
Svi stažisti će biti jednako tretirani i iskusiće najinteresantnije i najzahtevnije zadatke. Programi stažiranja se koriste kako bi se iz njih izrodile nove ideje koje će postati osnova za buduće Majkrosoft proizvode. Svi stažisti će dobiti svog mentora.
Potrebne kvalifikacije:
*Položena većina ispita prve godine na informatici ili sličnom fakultetu (matematika, elektrotehnika...)
*Dobro znanje u oblastima matematike, algoritama, statistike...
*Solidne veštine kodiranja
*Pouzdanost, odgovornost i kvalitet
*Sklonost ka timskom radu i dobre komunikacione veštine
Datum početka rada kao i dužina trajanja su fleksibilni. Optimalna dužina stažiranja je 3 meseca.
Ukoliko želite da se prijavite, možete poslati CV i propratno pismo na engleskom jeziku, sa naglaskom na to kako ste čuli za ovaj posao i zašto mislite da biste bili odgovarajuć kandidat za ovaj posao. Ovo treba poslati u dva odvojena dokumenta i to na mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
.
Prijave koje stignu do 10. aprila će ranije biti razmatrane.
Objavljeno u
Konkursi
četvrtak, 31 mart 2016 13:19
Svetski dan osoba sa autizmom u našem gradu
"Međuopštinsko udruženje defektologa opština Vršac, Plandište, Alibunar i Bela Crkva", ŠOSO "Jelena Varjaški" i Udruženje "Otvoreno srce sveta", organizuju okupljanje povodom Svetskog dana obolelih od autizma, na Gradskom trgu u petak, 1. aprila, sa početkom u 12 časova.
Program spremljen za ovaj događaj uključuje druženje, ples, crtanje, kao i puštanje plavih balona, sve u svrsi podizanja svesti o ovoj bolesti. Događaj će uveličati i Baletski studio "Ivana", nastup učenika MŠ "Josif Marinković" i predstava "Kako probuditi uspavanu lepoticu", koju su spremili članovi udruženja "Otvoreno srce sveta" u saradnji sa prijateljima.
Dan podizanja svesti o autizmu, obeležava se svake godine 2. aprila, a ustanovljen je rezolucijom Generalne skupštine Ujedinjenih nacija 18. decembra 2007. godine.
Autizam je vrlo složeni poremećaj u razvoju mozga, koji karakteriše slaba ili nikakva socijalna interakcija i komunikacija, kao i ograničeni i ponavljajući obrasci ponašanja. Javlja se tokom prve tri godine života, četvorostruko je učestaliji kod dečaka nego kod devojčica i može da se dogodi svakoj porodici, bez obzira na rasnu, nacionalnu, etičku pripadnost, socijalni i ekonomski status. U pitanju je nasledna bolest, nastala zbog složenih genetičkih poremećaja koji do danas nisu dovoljno istraženi.
Objavljeno u
Razno
Tagovano
subota, 12 mart 2016 16:30
Nagrada Paja Jovanović
Kulturni centar Vršac raspisuje ove godine 57. konkurs za nagradu "Paja Jovanović". Konkurs će biti otvoren sve do 11. maja 2016. godine.
Za više detalja o žiriranju, uslovima takmičenja i ostalom, možete posetiti sajt Kulturnog centra Vršac ili kontaktirati Nadu Grozdanić na sledeće brojeve telefona:
•013 830 900
•060 60 50 620
Nagrada Paja Jovanović jedno je od najznačajnijih obeležja grada Vršca. Uveliko tradicionalno, ova nagrada se dodeljuje svakog proleća, još od 1959. godine, kada je manifestacija ustanovljena. Skupština opštine Vršac i Narodni muzej su tada ovaj događaj pokrenuli kao vid zahvalnosti slavnom slikaru za svu slavu koju je doneo svom gradu, ali i u nadi da će ona pokrenuti i afirmisati mlade, talentovane slikare sa ovih prostora.
Takođe specifično u vezi sa ovom nagradom jesu medalje i plakete, koje, zajedno sa diplomama i pohvalama, nagrađeni dobijaju. Njih svake godine izrađuju naši najpoznatiji umetnici, kao što su: Zoran Petrović, Pavle Radovanović, Jovan Soldatović, Delia Prvački, Radmila Graovac, Kolja Milunović, Dragan Jelenković, Snežana Jovčić Olđa i drugi.
Odmah na početku održavanja ove manifestacije, ustanovljene su četiri starosne kategorije prema kojima se nagrade dodeljuju i to su:
• Prva starosna kategorija – 5 - 6 godina
• Druga starosna kategorija – 7 - 9 godina
• Treća starosna kategorija – 10 - 14 godina
• Četvrta starosna kategorija – 15 - 18 godina
• Peta starosna kategorija – 19 - 25 godina
Od 1967. godine, na predlog slikara Zorana Petrovića, pored tri nagrade za svaku starosnu grupu, dodeljuje se i specijalna nagrada za najmaštovitiji rad.
Otvaranje izložbe je svake godine na dan rođenja Paje Jovanovića, četvrtog juna, kada se najuspešnijima dodeljuju nagrade i pohvale.
Objavljeno u
Konkursi