Vrbica – praznik radosti i dečjeg osmeha

Vrbica, koja se obeležava u subotu pred Cveti, jedan je od najradosnijih praznika u pravoslavnoj tradiciji, posebno posvećen deci. Ovaj dan simbolizuje uspomenu na ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, kada su ga narod i deca dočekali sa grančicama i pesmom.

U srpskim gradovima i selima, Vrbica se obeležava svečano i u vedrom duhu. Deca, često obučena u svečanu odeću, okupljaju se u portama hramova, noseći zvončiće oko vrata i vrbove grančice u rukama. Zvuci zvončića i dečji smeh ispunjavaju ulice, stvarajući posebnu prazničnu atmosferu.

Ikona Lazerava subota

Sveštenici osveštavaju vrbove grančice, koje vernici potom nose svojim kućama kao simbol blagostanja i zaštite. Vrbica nije samo verski praznik, već i dan zajedništva, nade i radosti, kada se porodice okupljaju, a najmlađi zauzimaju centralno mesto u obeležavanju.

Ovaj praznik podseća na važnost detinjstva, nevinosti i vere, čuvajući bogatu tradiciju koja se prenosi s kolena na koleno.

Izvor fotografija: Internet

Autor članka: A.A.Korać, glavni i odogvorni urednik portala Unije studenata Vršac

Danas se navršava 90 godina od pogibije studenta Žarka Marinovića – Dan studenata Beogradskog univerziteta

Beograd, 4. april – Navršava se devet decenija od trenutka kada je studentska krv pala na beogradski asfalt, opominjući da borba za znanje nikada nije odvojena od borbe za slobodu. Danas studenti Univerziteta u Beogradu obeležavaju svoj dan – ne samo kao praznik mladosti, već kao dan sećanja na otpor, solidarnost i nepokolebljivu težnju ka pravednijem društvu.

Ovaj datum ustanovljen je u znak sećanja na 1936. godinu, kada je tokom studentskih protesta ubijen student prava Žarko Marinović – ime koje je postalo simbol borbe protiv represije i društvene nepravde.

Istorijski koreni: pobuna protiv represije

Početkom aprila 1936. godine studenti širom tadašnje Kraljevine Jugoslavije stupili su u štrajk, suprotstavljajući se pokušajima države da univerzitet pretvori u poslušnu instituciju. Najava uvođenja „univerzitetske policije“ doživljena je kao otvoreni napad na autonomiju akademskog prostora – kao pokušaj da se uguši kritička misao i disciplinuje mladost koja odbija da ćuti.

Univerzitet nije bio samo mesto učenja – bio je žarište političke svesti. Studenti su jasno poručivali da znanje ne može postojati bez slobode, niti sloboda bez borbe.

4. april 1936: dan kada je sukob eskalirao

Napetosti su kulminirale 4. aprila. Beograd je tog dana bio poprište sukoba između studenata koji su branili pravo na slobodno mišljenje i onih koji su stajali uz režim. U hodnicima fakulteta i na ulicama vodila se borba koja je prevazilazila same studente – bila je to borba za karakter društva.

U središtu tog nasilja našao se Žarko Marinović. Teško povređen u sukobu, ubrzo je preminuo. Njegova smrt nije bila slučajna tragedija – postala je politički čin, simbol cene koju su mladi spremni da plate u borbi protiv nepravde.

Sahrana kao protest

Vest o njegovoj pogibiji odjeknula je Beogradom. Hiljade studenata i građana izašlo je na ulice. Sahrana Žarka Marinovića pretvorila se u masovni protest – u trenutak kolektivnog otpora i solidarnosti.

Taj dan pokazao je snagu studentskog jedinstva. Pokazao je da univerzitet nije izolovan od društva, već njegova savest – glas koji se podiže kada institucije zataje.

Od tragedije do simbola

Iako su vlasti pokušavale da uguše bunt, ideje koje su studenti branili nisu nestale. Naprotiv – rasle su. Godine 1959. doneta je odluka da se 4. april zvanično obeležava kao Dan studenata, a već 1960. prvi put je obeležen.

Taj datum od tada nosi jasnu poruku: univerzitet pripada studentima, a znanje ne sme biti podređeno političkoj kontroli.

Ko je bio Žarko Marinović?

Žarko Marinović bio je student prava na Univerzitetu u Beogradu, poreklom iz Crne Gore, koji je u Beograd došao ne samo radi obrazovanja, već i kao deo generacije oblikovane snažnim idejama socijalne pravde.

Pripadao je krugu studenata sa izraženim levičarskim i socijalističkim uverenjima, koji su univerzitet videli kao prostor političke borbe protiv nejednakosti, represije i klasnih privilegija.

U vremenu rastućih društvenih podela, Marinović je bio među onima koji su otvoreno stajali na strani radničke klase i potlačenih, zalažući se za društvo zasnovano na jednakosti i solidarnosti.

Njegov angažman nije bio samo ideološki, već i praktičan – učestvovao je u organizovanju studentskih protesta i štrajkova, verujući da se promena može izboriti jedino kolektivnom akcijom.

Njegova pogibija 1936. godine prekinula je taj put, ali je njegovo ime ostalo trajno povezano sa revolucionarnim duhom studentskog pokreta tog vremena.

Danas: borba koja traje

Devedeset godina kasnije, Dan studenata nije samo ceremonija – on je podsetnik da borba nije završena. Pitanja dostupnosti obrazovanja, društvene nejednakosti, političkog pritiska i dalje su deo svakodnevice.

Studenti danas, kao i tada, stoje na raskršću između konformizma i otpora. Njihova uloga nije samo da uče, već i da preispituju, kritikuju i menjaju društvo.

Obeležavanje Dana studenata kroz tribine, proteste, kulturne događaje i javne rasprave pokazuje da duh 1936. godine nije nestao. On živi u svakoj generaciji koja odbija da prihvati nepravdu kao normalnost.

Simbol koji obavezuje

Četvrti april ostaje više od datuma – on je politički i moralni kompas. Podseća da univerzitet nije samo institucija, već prostor borbe za slobodu mišljenja i društvenu jednakost.

Nasleđe Žarka Marinovića obavezuje: da se ne ćuti pred nepravdom, da se znanje koristi kao alat oslobađanja i da se solidarnost ne posmatra kao izbor, već kao dužnost.

Jer istorija studenata Beograda nije samo prošlost – ona je trajni poziv na otpor.

Savremeni odjeci studentske borbe

Paralela sa današnjim trenutkom postaje neizbežna kada se sagledaju izazovi sa kojima se studenti suočavaju. Iako su se istorijske okolnosti promenile, suštinska pitanja ostaju ista: ko kontroliše univerzitet, u čijem interesu funkcioniše obrazovanje i koliko prostora ima za kritičko mišljenje.

Kao i 1936. godine, studenti Univerziteta u Beogradu i danas se suočavaju sa pritiscima – bilo kroz političke uticaje, komercijalizaciju obrazovanja ili sužavanje prostora za javnu debatu. Razlika je u formi, ali ne i u suštini: borba za autonomiju univerziteta i društvenu pravdu i dalje traje.

Upravo zato sećanje na Žarka Marinovića ne pripada samo istoriji – ono je opomena i poziv sadašnjim generacijama da ne pristanu na pasivnost, već da aktivno brane pravo na slobodno i dostupno obrazovanje za sve.

Izvor fotografija: Internet

Autor teksta: A.A.Korać, glavni i odogvorni urenik portala Unije studenata Vršac

Veče o štampi u Vršcu: Pogled kroz istoriju i savremene izazove

U sredu, 1. aprila 2026. godine, sa početkom u 19 časova, u prijatnom ambijentu Salona kod Porte (Zmaj Jovina 16, Vršac), biće održano veče posvećeno bogatoj i zanimljivoj temi: „Štampa u Vršcu i štampa o Vršcu“.

Ovaj događaj organizuju Vršački kulturni krug i Udruženje Tačka susretanja, sa ciljem da publici približe razvoj novinarstva u Vršcu, njegov uticaj na lokalnu zajednicu, kao i način na koji je ovaj grad kroz vreme predstavljan u medijima.

U razgovoru učestvuju istaknuti poznavaoci ove oblasti:

• Dragoslava Živojnov, novinar u penziji
• Jovanka Erski, novinarka u penziji
• Tamaš Fodor, bibliotekar

Kroz lična iskustva, profesionalna sećanja i analitički osvrt, učesnici će osvetliti različite aspekte štampanih medija – od njihovih početaka i razvoja, do savremenih izazova i promena.

Razgovor će moderirati Milenko Gvozdić, novinar, koji će svojim pitanjima i vođenjem diskusije doprineti dinamičnoj i sadržajnoj razmeni mišljenja.

Unija studenata Vršac poziva sve zainteresovane ljubitelje istorije, kulture i novinarstva da nam se pridruže i budu deo ovog inspirativnog susreta.

Izvor fotografije: FB/Tačka susretanja - Тачка сусретања

Autor članka: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Objavljen novi, 18. broj časopisa „SupHa“ — punoletstvo studentske kreativnosti

Objavljen je novi, 18. broj studentskog časopisa „SupHa“, publikacije koju uređuju i kreiraju studenti Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Ovim izdanjem časopis simbolično obeležava svoje „punoletstvo“, potvrđujući kontinuitet kvaliteta, kreativnosti i angažovanja mladih autora.

Novo izdanje potvrđuje ono po čemu je „SupHa“ prepoznatljiv: raznovrsnost tema i autentičan pristup. Na njegovim stranicama susreću se tekstovi iz sveta farmacije, zdravlja i savremene nauke, ali i osvrti na kulturne fenomene, studentski život i događaje koji su obeležili prethodni period i ostavili trag na generaciju koja ih beleži.

Posebnu vrednost časopisa čini upravo perspektiva njegovih autora — studenata koji ne pristaju samo na prenošenje informacija, već ih oblikuju kroz lični doživljaj, kritičko promišljanje i želju da pokrenu dijalog. Upravo zato „SupHa“ nije samo stručni časopis, već prostor u kome se prepliću znanje, radoznalost i kreativnost.

I ovog puta, pored ozbiljnih tema, čitaoci mogu pronaći i sadržaje koji donose predah — preporuke, zanimljivosti i laganije tekstove koji upotpunjuju čitalačko iskustvo i čine ga bližim svakodnevici. „SupHa“ tako nije samo publikacija, već i platforma za lični i profesionalni razvoj.

Časopis izlazi dva puta godišnje, a iza svakog broja stoji tim studenata koji kroz rad u redakciji razvijaju veštine pisanja, istraživanja, uređivanja i digitalne komunikacije. Vrata redakcije otvorena su za sve koji žele da se oprobaju u pisanju, dizajnu, lekturi ili radu na društvenim mrežama, ali i za one koji žele da budu deo zajednice koja neguje radoznalost i razmenu ideja.

Istorijat nastanka studentskog časopisa  „SupHa“

Redakcija posebno ističe značaj povratnih informacija čitalaca, pozivajući sve da podele svoje utiske, sugestije i kritike, kako bi naredni brojevi bili još kvalitetniji. „Želimo da naši čitaoci otkriju nešto novo i inspirativno u svakom broju“, poručuju autori.

Novi, 18. broj časopisa „SupHa“ možete pogledati ovde

Sva izdanja časopisa dostupna su putem sledećeg linka ovde, kao i na zvaničnom sajtu Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Pratite „SupHa“ na društvenim mrežama:
Facebook: SupHa
Instagram: casopis.supha

Za dodatne informacije i pitanja, pišite nam na: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Uživajte u čitanju i otkrijte šta su studenti Farmaceutskog fakulteta pripremili za vas u novom broju!

Izvor fotografija: Redakcija studentskog časopisa „SupHa“

Autor članka: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Osmi mart – Inspiracija, snaga i hrabrost svakodnevnih heroina

Osmi mart, Međunarodni dan žena, je više od datuma u kalendaru – to je prilika da odamo priznanje ženama svih generacija, boja i priča. To je dan kada se slavi njihova snaga, hrabrost, upornost i neiscrpna ljubav koju nesebično pružaju svakog dana.

Ovaj dan nas podseća na put koji su žene prešle kroz istoriju, na izazove koje su prevazilazile i na neprocenjiv doprinos koji donose društvu, porodici i zajednici. Istorija Osmog marta simbolizuje borbu za prava i jednakost, ali i stalni podsetnik da je ravnopravnost cilj koji još uvek zahtevamo i gradimo zajedno.

Ipak, Osmi mart nije samo dan podsećanja na izazove – to je i dan proslave. Proslava ženske kreativnosti, odlučnosti i ljubavi. Od majki i sestara koje nas oblikuju svojom pažnjom, do žena koje vode, inspirišu i ostavljaju trag u nauci, umetnosti, politici, sportu i mnogim drugim oblastima – njihov doprinos je temelj napretka našeg sveta. Posebno želimo da istaknemo žene naučnice čija posvećenost, inovativnost i istraživački duh menjaju svet i otvaraju nove puteve za buduće generacije.

Na ovaj dan, setimo se svih žena koje su se borile i još se bore – za prava, dostojanstvo i slobodu. Setimo se svih majki, prijateljica, koleginica, učiteljica i naučnica koje svakodnevno obogaćuju naše živote. Neka nas Osmi mart podseti da poštovanje, zahvalnost i ljubav prema ženama ne smeju biti ograničeni na jedan dan u godini, već da treba da žive u svakom našem gestu i reči.

Danas slavimo vašu snagu, hrabrost i uticaj koji imate na svet oko sebe. Bez obzira na prepreke koje savladavate ili tihe načine na koje doprinosite, vaša uloga je neizmerna i inspirativna.

Neka vam ovaj dan donese toplinu, poštovanje i zahvalnost koje zaslužujete svaki dan. Vaša posvećenost ravnopravnosti i slobodi inspiriše sve nas da težimo boljem i pravednijem svetu.

Svim ženama sveta, Unija studenata Vršac i redakcija Portala Unije studenata Vršac od srca želi srećan Osmi mart! Hvala vam što činite naš svet lepšim, snažnijim i bogatijim.

Izvor fotografije: Internet

Autor članka: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci – snaga znanja menja svet

Danas, 11. februara, obeležavamo Međunarodni dan žena i devojaka u nauci – dan posvećen priznanju, podršci i osnaživanju žena koje svojim znanjem, istraživanjima i otkrićima pomeraju granice mogućeg.

Ovaj datum, ustanovljen 2015. godine od strane Ujedinjenih nacija, podseća nas na važnost ravnopravnog učešća žena u nauci, tehnologiji, inženjerstvu i matematici. Iako su kroz istoriju mnoge naučnice dale nemerljiv doprinos čovečanstvu, njihov rad često nije bio dovoljno prepoznat. Danas imamo priliku i odgovornost da to menjamo.

Ovaj dan podseća na značaj jednakih mogućnosti u obrazovanju i istraživanju, ali i na činjenicu da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u pojedinim STEM oblastima, naročito na vodećim i istraživačkim pozicijama. Istovremeno, kroz istoriju i savremeno doba, brojne naučnice dale su nemerljiv doprinos razvoju društva – od Marie Curie i Rosalind Franklin, do mnogih današnjih istraživačica koje oblikuju budućnost.

Međunarodni dan žena i devojaka u nauci nije samo prilika za čestitku, već i za podsticaj – da devojčice hrabro sanjaju, istražuju, postavljaju pitanja i veruju u svoje sposobnosti. Nauka pripada svima, a raznolikost u istraživačkim timovima donosi bolje ideje, inovativnija rešenja i pravednije društvo.

Svim naučnicama, istraživačicama, profesorkama, studentkinjama i devojčicama koje tek otkrivaju čari eksperimenata i formula – srećan Međunarodni dan žena i devojaka u nauci! Vaš rad inspiriše i gradi budućnost.

Izvor fotografija: Shutterstock/ilustracija

Autor članka: A.A.Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

PRODUŽEN ROK ZA PRIJAVE

Zbog izuzetno velikog interesovanja za DiscoverEU program inkluzije koji ove godine organizuje Unija studenata Vršac, odlučili smo da produžimo rok za prijave i pružimo priliku svima koji još nisu stigli da se prijave.

Ako imaš između 18 i 21 godine, pripadaš kategoriji mladih sa smanjenim mogućnostima i želiš da upoznaš Evropu, različite kulture, kao i da stekneš nova znanja i veštine, ovo je prava prilika za tebe. Program omogućava jedinstveno iskustvo putovanja uz plaćen prevoz i obezbeđen džeparac, te otvara vrata ka zemljama širom Evrope.

Novi rok za prijave je 19. januar u 23:59.
Potrebno je da ostaviš osnovne podatke i da u motivacionom pismu objasniš zašto baš ti treba da budeš izabran/a za učešće u programu.

Link ka prijavnoj formi ovde.

(Ili skeniraj QR kod sa prethodne objave)

Želimo ti puno sreće i radujemo se tvojoj prijavi!

Unija studenata Vršac

Izvor fotografije: Unija studenata Vršac

Izvor teksta: Unija studenata Vršac

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Danas se navršava 220 godina od rođenja Jovana Sterije Popovića

Danas se navršava 220 godina od rođenja Jovana Sterije Popovića (1806–1856), jednog od najznačajnijih i najuticajnijih stvaralaca u istoriji srpske književnosti i kulture. Ova godišnjica predstavlja priliku da se još jednom ukaže na izuzetnu ulogu koju je Sterija imao u oblikovanju kulturnog, književnog i prosvetnog identiteta Srbije u 19. veku. Njegovo delo i danas zauzima značajno mesto u obrazovnom sistemu, pozorišnom životu i javnom diskursu Srbije.

Jovan Sterija Popović rođen je u Vršcu u porodici koja je imala ugled u lokalnoj zajednici. Njegov otac, Nikola Popović, bio je trgovac i intelektualno aktivan čovek, poznat po svom obrazovanju i interesovanju za kulturu i književnost. Njegova majka, Julijana, ćerka Nikole Neškovića, poznatog slikara, bila je poznata po lokalnom nadimku Jula Molerova (po ocu slikaru – moler). Julijanin obrazovni i umetnički uticaj, zajedno sa vrednostima koje je negovao otac, oblikovali su Sterijinu ranu sklonost ka učenju, književnosti i umetnosti. Porodica Popović poticala je iz srednje klase i negovala vrednosti obrazovanja, kulture i društvene odgovornosti, što je imalo veliki uticaj na Sterijino formiranje i kasnije delo. Već od mladih dana, Jovan je bio okružen knjigama i intelektualnim razgovorima, što je dodatno podstaklo njegovu ranu sklonost ka učenju i pisanju.

Rođen u Vršcu, Jovan Sterija Popović bio je svestrana ličnost – književnik, dramaturg, pravnik, profesor, filozof i reformator obrazovanja. Njegov stvaralački opus obuhvata drame, komedije, pesme, romane i teorijske tekstove, a posebno mesto zauzima utemeljenje srpske građanske drame. Kroz književnost je nastojao da utiče na društvo, ukazujući na moralne i društvene slabosti svog vremena.

Sterija je ostao upamćen pre svega po svojim komedijama, koje su postale kamen-temeljac srpskog pozorišta. Dela poput „Pokondirene tikve“, „Kir Janja“, „Laže i paralaže“ i „Rodoljubaca“ kroz satiru i humor razotkrivaju pojave snobizma, pohlepe, lažnog obrazovanja, koristoljublja i ispraznog patriotizma. Upravo zahvaljujući univerzalnosti tema i prepoznatljivim likovima, Sterijina dela i danas imaju snažan odjek kod publike i često se izvode na pozorišnim scenama.

Malo je poznato da je Sterija još za života bio svestan da će njegova kritika naići na otpor. Smatrao je da je samokritika nužan uslov napretka, zbog čega nije štedeo ni pojedince ni društvene pojave koje je smatrao štetnim. Upravo ta beskompromisnost često ga je dovodila u sukob sa savremenicima, ali je i obezbedila dugovečnost njegovog dela. Njegova komedija „Rodoljupci“ decenijama je bila retko izvođena jer je direktno razobličavala lažno rodoljublje i političku korist, teme koje su i tada bile vrlo osetljive. Sterija je otvoreno kritikovao površno obrazovanje i „polu-učenost“, upozoravajući da znanje bez morala može biti opasnije od neznanja.

Pored književnog rada, Sterija je imao izuzetno važnu ulogu u razvoju prosvete u Srbiji. Bio je jedan od tvoraca modernog obrazovnog sistema i obavljao funkciju prvog ministra prosvete, zalažući se za sistematsko obrazovanje, unapređenje školstva i razvoj kritičkog mišljenja. Uprkos velikom doprinosu, poslednje godine života proveo je povučeno i razočarano, daleko od javnog priznanja koje danas uživa.

Sterija danas – paralele sa savremenim društvom

Iako je stvarao pre više od dva veka, Sterijini likovi i situacije deluju iznenađujuće prepoznatljivo i u savremenom društvu. Snobizam, lažno obrazovanje, koristoljublje, isprazno rodoljublje i potreba za društvenim dokazivanjem i dalje su teme koje izazivaju reakcije publike. Likovi iz „Pokondirene tikve“ ili „Kir Janje“ lako se mogu prepoznati u današnjim društvenim i medijskim obrascima, zbog čega Sterijine komedije ne gube na aktuelnosti. Sterija je upozoravao na opasnost forme bez suštine, titula bez znanja i patriotizma bez odgovornosti — pojave koje i danas izazivaju polemike u javnom prostoru. Njegova dela funkcionišu ne samo kao književna baština, već i kao ogledalo društva, koje postavlja neprijatna, ali neophodna pitanja o vrednostima, moralu i odgovornosti pojedinca.

Sterija i Vršac – lokalni značaj

Za grad Vršac, Jovan Sterija Popović nije samo znamenita istorijska ličnost, već jedan od ključnih simbola lokalnog identiteta i kulturnog nasleđa. Rođen u ovom gradu i sahranjen u njemu, Sterija za Vršac predstavlja trajnu vrednost i podsećanje na intelektualni i kulturni razvoj kroz istoriju. U Vršcu postoje brojne ustanove koje nose njegovo ime, od škola do kulturnih centara, dok njegov lik i delo redovno dominiraju školskim programima i lokalnim manifestacijama. Kroz ove inicijative lokalna zajednica čuva i neguje njegovo nasleđe, povezujući prošlost sa savremenim trenutkom i podsećajući da je kritičko mišljenje, kultura i odgovornost prema društvu univerzalna vrednost koja prevazilazi vreme.

Jovan Sterija Popović preminuo je 1856. godine i sahranjen je u rodnom Vršcu, na starom Pravoslavnom groblju, gde njegov grob, smešten odmah na samom ulazu, i danas predstavlja mesto poštovanja i kulturnog sećanja. Grad kroz različite kulturne programe i obeležavanja godišnjica neguje Sterijino nasleđe, potvrđujući njegov značaj za obrazovanje, kulturu i lokalni identitet.

U Vršcu se nalazi i kuća u kojoj je Jovan Sterija Popović rođen i proveo veliki deo života. Danas je ona pretvorena u muzej, u kojem se čuvaju njegove lične stvari, originalna dela i dokumenti, uključujući sto za kojim je pisao svoje drame. Posetioci mogu da vide autentične predmete iz Sterijinog života i da na neposredan način dožive atmosferu u kojoj su nastajala neka od najznačajnijih dela srpske književnosti.

Pored muzeja, u Vršcu se nalazi i Narodno pozorište „Sterija“, koje nosi ime po velikom srpskom dramatičaru. Ovo pozorište je važno kulturno središte grada i domaćin brojnih predstava i festivala. U njegovim prostorijama publika može da uživa u klasičnim i savremenim dramama, kao i u amaterskim produkcijama, doživljavajući pozorište na način sličan onome kakav je Sterija možda zamišljao, čime se čuva i neguje njegovo nasleđe i tradicija srpskog pozorišnog stvaralaštva.

Kada se Sterija razboleo pred kraj života, Vrščani su pokazali izuzetnu pažnju i poštovanje prema njemu. Prema svedočenjima, stanovnici su bacali seno na put kojim je prolazila kola, kako bi ga ne bi uznemiravala i kako se ne bi uznemiravao, pokazujući koliko su duboko cenili njegovu ličnost i doprinos društvu. Ovaj gest brige i obzira ostao je zapamćen kao simbol lokalnog poštovanja prema jednom od najvažnijih sinova Vršca.

Njegovo ime danas nosi i najznačajnija domaća pozorišna manifestacija — „Sterijino pozorje“, koja se svake godine održava u Novom Sadu. Festival okuplja najznačajnija pozorišna ostvarenja i predstavlja centralno mesto susreta teatarskih umetnika, kritike i publike, potvrđujući da Sterijino nasleđe i njegova ideja o društvenoj kritici i kulturnoj odgovornosti i dalje žive na sceni i u javnom životu.

Obeležavanje 220. rođendana Jovana Sterije Popovića prilika je da se podsetimo ne samo njegove književne veličine, već i njegove hrabrosti da misli drugačije i govori ono što mnogi nisu želeli da čuju. U vremenu brzih promena i površnih vrednosti, Sterijina dela i dalje postavljaju isto pitanje: koliko smo se, zapravo, promenili od njegovog doba?

Izvori fotografija: Internet

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Otkrij Evropu uz DiscoverEU Program Inkluzije!

Da li imaš između 18 i 21 godine, pripadaš kategoriji mladih sa smanjenim mogućnostima i sanjaš o avanturi koja menja perspektivu? Ako je odgovor „da“, ovo je prilika koju ne smiješ propustiti!

DiscoverEU program inkluzije daje mladima šansu da istraže Evropu na jedinstven način, kroz iskustvo koje kombinuje učenje, druženje i samostalno putovanje. Program je osmišljen tako da učesnicima pruži potpunu podršku, omogućavajući im da steknu nova znanja, razviju svoje veštine planiranja i organizacije, upoznaju različite kulture i stvaraju uspomene za ceo život.

U okviru programa:

• Do 5 izabranih učesnika biće u prilici da zajedno planiraju i realizuju putovanje, od izbora destinacija do logistike puta.

• Svi troškovi prevoza biće pokriveni, a učesnici će dobiti i džeparac za vreme putovanja.

• Ovo je prilika za osnaživanje, lični razvoj i upoznavanje novih prijatelja iz cele Evrope.

Ako osećaš da baš ti zaslužuješ da budeš deo ove priče, ne oklevaj! Prijave su otvorene do 15. decembra u 23:59, a potrebno je da popuniš prijavnu formu i pošalješ motivaciono pismo u kojem ćeš nam reći zašto baš ti treba da učestvuješ.

Za sva dodatna pitanja i pojašnjenja, slobodno nam se obrati putem DM-a na Instagram profilu @studentivrsac.

Ne propusti priliku da otkriješ Evropu iz drugačijeg ugla, izađeš iz svoje zone komfora i stvoriš iskustvo koje će oblikovati tvoju budućnost! 

Prijavi se putem linka ovde.

Izvor fotografije: Unija studenata Vršac

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac

Srećan Božić svim vernicima koji praznik slave po Julijanskom kalendaru!

Vernici koji vreme računaju po Julijanskom kalendaru danas obeležavaju Božić.

Danas pravoslavni vernici širom sveta proslavljaju Praznik Hristovog rođenja, koji se slavi 7. januara, u skladu sa Julijanskim kalendarom. Ovaj veliki hrišćanski praznik obeležava Srpska pravoslavna crkva, kao i Ruska, Jerusalimska i Gruzijska pravoslavna crkva, kao i manastiri Svete Gore, koji se drže starog crkvenog kalendara.

U Vojvodini, Božić po Julijanskom kalendaru tradicionalno proslavljaju pravoslavni vernici različitih naroda. Kroz bogate običaje i porodične tradicije čuva se duh ovog najradosnijeg hrišćanskog praznika. Posebno mesto u božićnim običajima ima položajnik, prva osoba koja na Božić ulazi u dom, a za koju se veruje da donosi sreću, zdravlje i blagostanje porodici tokom cele godine. Položajnik simbolično potpaluje badnjak ili prilazi ognjištu uz izgovaranje dobrih želja domaćinima, čime se naglašava značaj zajedništva, domaćinskog duha i vere u Božiji blagoslov.

Ovaj običaj i danas se brižljivo čuva u mnogim porodicama širom Vojvodine, uz tradicionalnu božićnu trpezu, lomljenje česnice i porodično okupljanje.

Prema hrišćanskom predanju, Isus Hristos, Sin Božji, rođen je u Vitlejemu od Presvete Device Marije, dejstvom Svetoga Duha. Njegovo rođenje predstavlja temelj hrišćanske vere i simbol je spasenja, nade, mira i Božije ljubavi prema ljudima. U Vojvodini, kao i širom sveta gde se Božić obeležava po Julijanskom kalendaru, praznik se proslavlja kroz brojne običaje – od paljenja badnjaka i božićne sveće, do okupljanja porodice oko praznične trpeze. Poseta porodici, zajednička molitva i slavlje odražavaju duh ljubavi, vere i zajedništva, koji je srž božićne poruke.

Unija studenata Vršac upućuje iskrene čestitke svim pravoslavnim vernicima koji Božić proslavljaju po Julijanskom kalendaru, uz želju da ovaj veliki praznik provedu sa svojim najbližima u miru, zdravlju i radosti.

Mir Božji – Hristos se rodi!
Vaistinu se rodi!

Srpska pravoslavna crkva (srpski):

Hristos se rodi! – Vaistinu se rodi!

Ruska pravoslavna crkva (ruski / crkvenoslovenski):

Христос рождается! – Славите Его!

Jerusalimska pravoslavna crkva (grčki):

Χριστός γεννᾶται! – Δοξάσατε!

Gruzijska pravoslavna crkva (gruzijski):

ქრისტე იშვა! – ჭეშმარიტად იშვა!

Sveta Gora – Atos (crkvenoslovenski / grčki u bogosluženju):

Христос рождается! – Славите Его!

Χριστός γεννᾶται! – Δοξάσατε!

Izvor fotografija: Internet

Autor članka: A.A. Korać, glavni i odgovorni urednik portala Unije studenata Vršac